Нове чланице ЕУ не дају своје оранице ни после много година
од тренутка пуноправног чланства, а ми од последње ратификације Споразума о
стабилизацији и придруживању
У Пољској 12 година од датума уласка у ЕУ на снази забрана
продаје земље странцима (Фото Танјуг)
Тренутак откада ће странци, а под тим се подразумевају физичка лица, моћи да
купују земљу у Србији из дана у дан све је ближи. Споразум о стабилизацији и
придруживању (ССП) који тако нешто предвиђа ратификовале су практично све земље
чланице Европске уније. То једино још није учинила Литванија, али то би могло да
се догоди већ ове године.
По слову Споразума након четири године од тренутка када га и последња земља чланица ратификује, а то би могло да значи већ у 2017. години, ми бисмо требали, како је изричито наведено, да дозволимо странцима, грађанима Уније, да под истим условима као и домаћа лица могу да купују земљу. Наш Закон о пољопривредном земљишту, у коме сада постоји забрана за тако нешто, мораће да се измени.
Друге земље, које су већ у ЕУ доста дуго, то ни изблиза нису учиниле. Оставиле су себи доста дуге рокове невезано за чланство у Унији. У случају Пољске забрана продаје земље странцима на снази је 12 година од датума уласка у ЕУ. Мађарска је испреговарала седам плус три године. Тај рок Мађарима ускоро истиче, а актуелна влада тражи од Брисела да рок буде продужен. Ниједна од последње примљених десет чланица ЕУ, укључујући и Хрватску, тако нешто није дозволила док не уђе у пуноправно чланство, а поједине земље су задржале мораторијум на такву продају земље и после тога.
Зашто смо ми, који још немамо ни датум за почетак преговора за чланство у ЕУ, а не знамо ни када бисмо могли да постанемо пуноправни чланови, у ССП-у испреговарали решење на сопствену штету – питање је које тражи одговоре. Један од понуђених, да смо у време преговора очекивали да постанемо чланови уједињене европске породице средином ове деценије, звучи крајње наивно.
Приликом недавног скупа посвећеног проблемима аграра и извозу хране Божидар Ђелић, преговарач и потписник ССП упитао је Венсана Дежера, шефа делегације Европске уније у Србије, да ли се може покренути ревизија Споразума. Дежеров одговор је био – морате да питате Брисел.
Шта, уосталом, Србија може да уради да минимизира могућу штету?
Горан Кнежевић, министар пољопривреде рекао је да је, једна од замисли, да се стварно пита Брисел. Да се од свих 27 чланица Уније затражи да нам омогуће оно што су друге земље у приступању ЕУ себи обезбедиле – да им странци за будзашто не разграбе необновљив ресурс као што су плодне оранице. Може ли се, другачије речено, неким домаћим прописом добити мало на времену док не ојачамо и цена наших хектара не буду приближно кретањима у ЕУ.
– Пољопривредно земљиште је велики ресурс који не смемо да распродамо, као што смо распродали предузећа, рекао је министар.
Једно од решења, како сазнајемо у Министарству пољопривреде, могло би да буде да странци као будући власници земље буду ограничени тиме да само они који имају пребивалиште на територији Србије могу да купују земљу. Неко друго решење могло би да буде да се странцима ограничи величина поседа који могу да купе. Такво решење постоји и у другим законодавствима земаља чланица ЕУ.
Проблем са продајом земљишта странцима није једини који је настао услед лоше испреговараног ССП-а, већ и због почетка либерализације трговине пољопривредним производима од 1. јануара 2014. године. Колико је познато, од Европске комисије још увек није затражено да нам продужи рок за либерализацију. Министар Кнежевић је не тако давно изјавио да очекује да тај рок буде померен за неколико година, али и да ће се тек разматрати списак производа који би могли да буду обухваћени евентуалним продужетком рока, односно да Министарство пољопривреде ради потребне анализе.
По слову Споразума након четири године од тренутка када га и последња земља чланица ратификује, а то би могло да значи већ у 2017. години, ми бисмо требали, како је изричито наведено, да дозволимо странцима, грађанима Уније, да под истим условима као и домаћа лица могу да купују земљу. Наш Закон о пољопривредном земљишту, у коме сада постоји забрана за тако нешто, мораће да се измени.
Друге земље, које су већ у ЕУ доста дуго, то ни изблиза нису учиниле. Оставиле су себи доста дуге рокове невезано за чланство у Унији. У случају Пољске забрана продаје земље странцима на снази је 12 година од датума уласка у ЕУ. Мађарска је испреговарала седам плус три године. Тај рок Мађарима ускоро истиче, а актуелна влада тражи од Брисела да рок буде продужен. Ниједна од последње примљених десет чланица ЕУ, укључујући и Хрватску, тако нешто није дозволила док не уђе у пуноправно чланство, а поједине земље су задржале мораторијум на такву продају земље и после тога.
Зашто смо ми, који још немамо ни датум за почетак преговора за чланство у ЕУ, а не знамо ни када бисмо могли да постанемо пуноправни чланови, у ССП-у испреговарали решење на сопствену штету – питање је које тражи одговоре. Један од понуђених, да смо у време преговора очекивали да постанемо чланови уједињене европске породице средином ове деценије, звучи крајње наивно.
Приликом недавног скупа посвећеног проблемима аграра и извозу хране Божидар Ђелић, преговарач и потписник ССП упитао је Венсана Дежера, шефа делегације Европске уније у Србије, да ли се може покренути ревизија Споразума. Дежеров одговор је био – морате да питате Брисел.
Шта, уосталом, Србија може да уради да минимизира могућу штету?
Горан Кнежевић, министар пољопривреде рекао је да је, једна од замисли, да се стварно пита Брисел. Да се од свих 27 чланица Уније затражи да нам омогуће оно што су друге земље у приступању ЕУ себи обезбедиле – да им странци за будзашто не разграбе необновљив ресурс као што су плодне оранице. Може ли се, другачије речено, неким домаћим прописом добити мало на времену док не ојачамо и цена наших хектара не буду приближно кретањима у ЕУ.
– Пољопривредно земљиште је велики ресурс који не смемо да распродамо, као што смо распродали предузећа, рекао је министар.
Једно од решења, како сазнајемо у Министарству пољопривреде, могло би да буде да странци као будући власници земље буду ограничени тиме да само они који имају пребивалиште на територији Србије могу да купују земљу. Неко друго решење могло би да буде да се странцима ограничи величина поседа који могу да купе. Такво решење постоји и у другим законодавствима земаља чланица ЕУ.
Проблем са продајом земљишта странцима није једини који је настао услед лоше испреговараног ССП-а, већ и због почетка либерализације трговине пољопривредним производима од 1. јануара 2014. године. Колико је познато, од Европске комисије још увек није затражено да нам продужи рок за либерализацију. Министар Кнежевић је не тако давно изјавио да очекује да тај рок буде померен за неколико година, али и да ће се тек разматрати списак производа који би могли да буду обухваћени евентуалним продужетком рока, односно да Министарство пољопривреде ради потребне анализе.
објављено: 15.11.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου