Апелационо веће Хашког трибунала данас је ослободило
хрватске генерале Анта Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског
становништва из Книнске крајине 1995, поништивши првостепену пресуду којом је
Готовина био осуђен на 24 године, а Маркач на 18 година затвора.
На слици горе: Избеглице из Книнске крајине после акције
хрватске војске Олуја снимљене у Бањалуци 1995. године (Архивски снимак); Доња
слика: Славље због ослобађајуће пресуде на улицама Загреба Фото АП
ХАГ – Коначну пресуду, после које ће Готовина (55) и Маркач (55), бити
пуштени из притвора Трибунала, судије су донеле прегласавањем. Двојица од
петорице судија су имали супротно мишљење.
Према коначној пресуди, коју је саопштио председник суда Теодор Мерон (Тхеодор), операција Олуја којом је Готовина заповедао у августу 1995. није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривање Срба из Книнске крајине.
Апелационо веће је утврдило и да гранатирање Книна, Грачаца, Обровца и Бенковца није било незаконито, поништивши тако супротан налаз првостепеног већа.
Будући да је првостепено веће постојање удруженог злочиначког подухвата утемељило на незаконитости артиљеријских напада на крајишке градове, налазом Апелационог већа да ти напади нису били противправни поништен је и првостепени закључак о злочиначком удружењу.
Коначном пресудом, утврђено је и да одлазак српских цивила из Книнске крајине после законитих артиљеријских напада Хрватске војске не може бити сматран депортацијом.
Готовина, Маркач и други који су наредили нападе на градове у Книнској крајини, стога, нису имали намеру да депортују становништво, закључило је већином гласова веће председавајућег Мерона.
Како је рекао судија Мерон, апелационо веће је једногласно утврдило да је првостепена пресуда била заснована на погрешном закључку да су напади на крајишке градове били незаконити зато што су артиљеријски пројектили ХВ падали 200 метара од легитимних војних циљева.
Тај стандард, који је применило првостепено веће, судија Мерон је описао као „неповезан с доказима”.
Усвајајући жалбу Готовине и Маркача, Апелационо веће је утврдило да је у одсуству налаза о незаконитим нападима на градове неодржив и остатак првостепене пресуде о постојању удруженог злочиначког подувхата с циљем да се српско становништво протера.
Готовина и Маркач ослобођени су кривице за прогон, депортацију, пљачку, убиства, безобзирно уништавање, нехумана дела и окрутни третман српског становништва у Крајини од почетка августа до краја септембра 1995. Та дела квалификована су као злочини против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.
Готовина и Маркач биће ослобођени из притвора Хашког трибунала чим то буде практично могуће. У притвору, Готовина је од децембра 2005, када је био ухапшен, а Маркач се добровољно предао 2004.
За ослобађање Готовине и Маркача гласале су судије Мерон из САД, Мехмет Гинеј из Турске и Патрик Робинсон са Јамајке, а против су били Кармел Ађијус са Малте и Фаусто Покар из Италије.
Првостепеном пресудом, изреченом 15. априла прошле године, Готовина је био осуђен на 24 године затвора, а полицијски генерал Маркач на 18 година затвора.
По тој, данас поништеној пресуди, Готовина, који је заповедао Олујом, и Маркач, као командант специјалне полиције, били су чланови удруженог злочиначког подухвата, који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман, а чији је циљ било протеривање спрског становништва из Книнске крајине, што је био навод оптужнице.
Првостепеном пресудом био је ослобођен другооптужени генерал Иван Чермак.
Тројици генерала у пензији Хрватске војске, Трибунал је судио од 11. марта 2008. Извођење доказа на суђењу окончано је 11. јуна 2010. године. Завршне речи стране су одржале крајем августа и почетком септембра 2010.
Током 303 радна дана, исказ је дао 81 сведок оптужбе, а у одбрану оптужених генерала сведочило је 57 сведока - 29 за Готовину, 19 за Чермака и 13 за Маркача.
Генерала Готовину, Хашки трибунал је за злочине у Олуји оптужио 2001. године, а он је био у бекству до децембра 2005. када је ухапшен у Шпанији. Од тада је у притвору Трибунала у Схевенингену.
Оптужница против Чермака и Маркача подигнута је 2004. и они су се одмах добровољно предали Трибуналу, а затим су били пуштени на привремену слободу до почетка суђења.
Сва тројица су у првом појављивању пред судијом изјавили да нису криви за злочине за које су оптужени.
-----------------------------------------------------------
Неколико хиљада људи на скупу за Готовину и Маркача
ЗАГРЕБ –Неколико хиљада грађана окупило се јутрос у центру Загреба да би преко екрана пратили изрицање пресуде у Хашком трибуналу хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за ратне злочине током и после акције „Олуја” 1995. године.
На главном загребачком Тргу Јосипа бана Јелачића постављен је видео бим, а скуп који је организовала Координација ветаранских удружења протиче мирно.
Организатори су раније најавили миран и достојанствен скуп, без политичких говора.
Окупљени углавном носе заставе Хрватске, као и заставе својих ратних јединица, неки су у ратним униформама, а неки су истакли слике Готовине и Маркача.
Слични скупови организовани су у више градова Хрватске.
У Загребу се синоћ више од 1.000 хрватских ветерана окупило на миси и бдењу у знак подршке хрватским генералима.
Окупљање је почело на загребачком гробљу Мирогој где су запаљене свеће и одржана молитва за слободу генерала. Потом су окупљени у колони кренули према загребачкој катедрали где је одржана миса.
Према коначној пресуди, коју је саопштио председник суда Теодор Мерон (Тхеодор), операција Олуја којом је Готовина заповедао у августу 1995. није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривање Срба из Книнске крајине.
Апелационо веће је утврдило и да гранатирање Книна, Грачаца, Обровца и Бенковца није било незаконито, поништивши тако супротан налаз првостепеног већа.
Будући да је првостепено веће постојање удруженог злочиначког подухвата утемељило на незаконитости артиљеријских напада на крајишке градове, налазом Апелационог већа да ти напади нису били противправни поништен је и првостепени закључак о злочиначком удружењу.
Коначном пресудом, утврђено је и да одлазак српских цивила из Книнске крајине после законитих артиљеријских напада Хрватске војске не може бити сматран депортацијом.
Готовина, Маркач и други који су наредили нападе на градове у Книнској крајини, стога, нису имали намеру да депортују становништво, закључило је већином гласова веће председавајућег Мерона.
Како је рекао судија Мерон, апелационо веће је једногласно утврдило да је првостепена пресуда била заснована на погрешном закључку да су напади на крајишке градове били незаконити зато што су артиљеријски пројектили ХВ падали 200 метара од легитимних војних циљева.
Тај стандард, који је применило првостепено веће, судија Мерон је описао као „неповезан с доказима”.
Усвајајући жалбу Готовине и Маркача, Апелационо веће је утврдило да је у одсуству налаза о незаконитим нападима на градове неодржив и остатак првостепене пресуде о постојању удруженог злочиначког подувхата с циљем да се српско становништво протера.
Готовина и Маркач ослобођени су кривице за прогон, депортацију, пљачку, убиства, безобзирно уништавање, нехумана дела и окрутни третман српског становништва у Крајини од почетка августа до краја септембра 1995. Та дела квалификована су као злочини против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.
Готовина и Маркач биће ослобођени из притвора Хашког трибунала чим то буде практично могуће. У притвору, Готовина је од децембра 2005, када је био ухапшен, а Маркач се добровољно предао 2004.
За ослобађање Готовине и Маркача гласале су судије Мерон из САД, Мехмет Гинеј из Турске и Патрик Робинсон са Јамајке, а против су били Кармел Ађијус са Малте и Фаусто Покар из Италије.
Првостепеном пресудом, изреченом 15. априла прошле године, Готовина је био осуђен на 24 године затвора, а полицијски генерал Маркач на 18 година затвора.
По тој, данас поништеној пресуди, Готовина, који је заповедао Олујом, и Маркач, као командант специјалне полиције, били су чланови удруженог злочиначког подухвата, који је предводио тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман, а чији је циљ било протеривање спрског становништва из Книнске крајине, што је био навод оптужнице.
Првостепеном пресудом био је ослобођен другооптужени генерал Иван Чермак.
Тројици генерала у пензији Хрватске војске, Трибунал је судио од 11. марта 2008. Извођење доказа на суђењу окончано је 11. јуна 2010. године. Завршне речи стране су одржале крајем августа и почетком септембра 2010.
Током 303 радна дана, исказ је дао 81 сведок оптужбе, а у одбрану оптужених генерала сведочило је 57 сведока - 29 за Готовину, 19 за Чермака и 13 за Маркача.
Генерала Готовину, Хашки трибунал је за злочине у Олуји оптужио 2001. године, а он је био у бекству до децембра 2005. када је ухапшен у Шпанији. Од тада је у притвору Трибунала у Схевенингену.
Оптужница против Чермака и Маркача подигнута је 2004. и они су се одмах добровољно предали Трибуналу, а затим су били пуштени на привремену слободу до почетка суђења.
Сва тројица су у првом појављивању пред судијом изјавили да нису криви за злочине за које су оптужени.
-----------------------------------------------------------
Неколико хиљада људи на скупу за Готовину и Маркача
ЗАГРЕБ –Неколико хиљада грађана окупило се јутрос у центру Загреба да би преко екрана пратили изрицање пресуде у Хашком трибуналу хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу за ратне злочине током и после акције „Олуја” 1995. године.
На главном загребачком Тргу Јосипа бана Јелачића постављен је видео бим, а скуп који је организовала Координација ветаранских удружења протиче мирно.
Организатори су раније најавили миран и достојанствен скуп, без политичких говора.
Окупљени углавном носе заставе Хрватске, као и заставе својих ратних јединица, неки су у ратним униформама, а неки су истакли слике Готовине и Маркача.
Слични скупови организовани су у више градова Хрватске.
У Загребу се синоћ више од 1.000 хрватских ветерана окупило на миси и бдењу у знак подршке хрватским генералима.
Окупљање је почело на загребачком гробљу Мирогој где су запаљене свеће и одржана молитва за слободу генерала. Потом су окупљени у колони кренули према загребачкој катедрали где је одржана миса.
објављено: 16.11.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου