RATKO DMITROVIĆ: Hoće li Srpska pravoslavna crkva i Moskovska patrijaršija dati blagoslov papi da dođe u Beograd?

Objavljeno: 05/07/2014

Piše: Ratko Dmitrović

Nešto krupno događa se na liniji Beograd – Vatikan. Tajna diplomatija zategnuta je kao najtanja žica na tamburi i sve se poslednjih meseci ubrzava. Ministar inostranih dela države Srbije, Ivica Dačić, primio je prošle nedelje u Beogradu sekretara Svete stolice za odnose s državama, nadbiskupa Dominika Mambertija, i nakon sastanka izjavio da je papin dolazak u Srbiju državni interes ove zemlje. Predsednik Nikolić, na iznenađenje mnogih, takođe se sastao s Mambertijem i nakon toga otišao korak dalje od Dačića; kazao je da će mu biti drago da kao predsednik Srbije poželi dobrodošlicu papi. Znači, gotova stvar: eto pape među Srbima!

Ne. Da bi došao u Srbiju, papa prethodno mora da dobije blagoslov Srpske pravoslavne crkve, a to, zasad – podvlačim, zasad – nije ni u nagoveštaju. Tačnije, SPC se oko toga ne izjašnjava, bar ne na adresi Svetog sinoda. Istina, poseta pape može da se izvede i mimo Srpske pravoslavne crkve, s obzirom na to da Vatikan u međunarodnom pravu ima status države, papi su podređene zakonodavna, sudska i izvršna vlast, pa bi u ovakvoj projekciji ulogu domaćina mogao da odigra predsednik Nikolić.

Kakve su šanse da papa u dogledno vreme sleti u Beograd? Šta to može da donese Srbiji na međunarodnom, a šta na unutrašnjem planu? Kako će reagovati Srpska pravoslavna crkva?

Dolaskom pape u Beograd Srbija bi, tu nema dileme, dodatno popravila poziciju u međunarodnoj zajednici, posebno kod država s katoličkom većinom, pri čemu se ne sme zanemariti ogroman, gotovo nesaglediv uticaj Vatikana u političkom i poslovnom svetu. Ali… ko god da je na vlasti u Beogradu, taj u ovom slučaju, neće kontra stava Srpske pravoslavne crkve, da ne kažem naroda. To je nezamislivo. Šta u vezi s tim pitanjem možemo da očekujemo od SPC?

Istorijski okvir jezivo je krvav: Jadovno, glinska crkva, Drakulić kod Banjaluke, Jasenovac… stotine hiljada pobijenih Srba i na svakom stratištu ostao je i beleg Katoličke crkve. Sindrom Miroslav Majstorović Filipović. Prema dokumentovanim nalazima, poimeničnim navođenjem, Komisija za zločine NDH, međunarodnog karaktera i sastava, utvrdila je da je 1.400 sveštenih lica Katoličke crkve okrvavilo ruke brutalno radeći na ciljevima ustaške države. Šta s tim? Kako to prevazići? Postoji li način?

U međuvremenu, dogodilo se nešto od nemale važnosti za razumevanje ove priče: patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Irinej, poslao je u ime SPC pismo Vatikanu u kojem se traži obustava postupka kanonizacije Alojzija Stepinca. Identično je uradio i Tomislav Nikolić.

I još nešto, ne mogu mali (ili malobrojni) narodi bez velikih. Pravoslavni svet nema vrhovnog verskog poglavara, ali Srbi pravoslavci znaju da jednu tako krupnu odluku, kakva je dolazak pape u Beograd, ne mogu doneti bez saglasnosti Moskovske patrijaršije.

(Novosti