Deset godina evra: Valuta na raskršću, još mnogo promena predstoji

Izvor: Deutche Welle

Pre deset godina Evropa je uvela zajedničku valutu - evro. Tek ove godine postalo je jasno da evro automatski nije garancija blagostanja.

Pre deset godina, poslednjih dana 2001. su kamioni već masovno prevozili nove novčanice i kovanice u poslovnice banaka svih zemalja koje su uvodile evro. A onda su prvih dana 2002. mnogi građani Evrope i u svojim novčanicima mogli da osete da se nalaze u istoj Uniji, gde je gotovo svejedno da li se nalaze u Finskoj ili Portugalu, u Grčkoj ili Irskoj: svugde su mogli da plate istim novcem - doduše ne baš isti iznos za istu robu.

Tada se verovalo da je to samo privremeno, da će s vremenom zona evra srasti zajedno i da će se i cene i prihodi građana nekako ujednačiti. Ali se tek 2011. jasno pokazalo da to nipošto nije tako jednostavno: uprkos zajedničkoj valuti, još uvek postoje nacionalne politike budžeta, nacionalni trikovi kako da se umire birači i kako da se - sada zajedničkim - novcem pune i nacionalne vreće bez dna.

I svetska finansijska tržišta su počela da gube poverenje, isprva u državne obveznice pojedinih država članica, a onda i u zajedničku valutu. Evropski političari su ostali zatečeni - i jurili su s jednog kriznog sastanka na drugi.

Problemi i nedoumice oko zajedničkog, Evropskog fonda za zaštitu evra su prouzrokovale još jednu neželjenu posledicu: odjednom su se na jednoj strani našle zemlje Evropske unije koje još nisu uvele evro - i sve su manje sklone da ga uvedu u doglednoj budućnosti, a s druge strane članice evrozone kojima su nevolje u Grčkoj, Portugalu ili Irskoj odjednom počele ugrožavati i sopstveni finansijski ugled.

I među zemljama zone evra se pojavila razlika, između Nemačke i Francuske kao takozvanog "motora Evrope" i "ostalih" zemalja. Na poslednjem "kriznom sastanku" se pokazalo kako čak nije dovoljan ni dogovor 17 zemalja, jer je i raskol s preostalih 10 zemalja Evropske unije postao još dublji jedinom odlukom koja se mogla postići.

Bivši nemački kancelar Schmidt zapravo ima pravo kada tvrdi kako ne postoji kriza evra, ali od njegovog rođenja, postoji ozbiljan nedostatak u zajedničkoj, evropskoj politici i evropskom nadzoru nacionalnih budžeta.

Ali kads se povela rasprava o takvim ovlašćenjima Unije, britanski premijer David Cameron je bio odlučan: "Mi nećemo nikad uvesti evro. Mi nećemo nikad predati tu vrstu našeg suvereniteta koju moraju predati te zemlje kako bi pristupile fiskalnoj uniji."

Zajednička obveznica

Ali kakvog izbora imaju Evropa i zemlje evra? Redom im je padao kreditni rejting i imale su sve veće probleme kod dobijanja novih kredita.

Izgledalo je da je rešenje zajednička, evropska obveznica iza koje bi stajale sve zemlje - ali Nemačka je do sada uspela da spreči mehanizam po kojem bi za greške jednih plaćali svi. Već i ponašanjem Evropske centralne banke, koja od maja kupuje državne obveznice zemalja koje imaju ozbiljnih poteškoća, kriza je postala sve veći problem i za ECB i za sve njene članice.

Pouka koja košta

Jer dok je dugo vremena već uvođenje zajedničke valute bilo garancija za povoljne kredite, sad je konačno postalo jasno kako je zajednička valuta i golema obaveza gde se više ne sme trošiti mnogo više nego što se privređuje i gde državne blagajne ne smu da zavise od novih dugova. To je pouka koja košta: baš zbog mera štednje su redom dotadašnje vlade gubile izbore, od Grčke i Španije pa do Slovenije.

"Nećemo plaćati za vašu krizu", viču protestanti jer je izgubljeno poverenje građana u one koje ih vode kroz ove nevolje. Uvereni su kako se milijardama spašavaju banke i imućni ulagači, dok se njima dele otkazi i smanjuju izdaci za sve zbog čega država i postoji: od školstva pa do penzija, od zdravstva pa do socijalne pomoći. Građani Evrope nisu usamljeni u razmišljanju kako je čitavo naše društvo na raskršću: ne može se više dopustiti da čitave države i svi stanovnici zavise od nepoznatih špekulanata, anonimnom finansijskom tržištu, svemoćnim agencijama za rejting - i novčanim institucijama koje nemilosrdno teže samo većem profitu.

Još mnogo promena pred nama

Promena - i to golema promena se dogodila pre deset godina, kad se u džepovima građana Evrope našla zajednička valuta. Ali i kancelarka Angela Merkel se slaže kako je još mnogo promena pred nama.

"Sad, u ovoj krizi, kad je evro po prvi put na svojevrsnom ispitu, videli smo kako temelji ekonomske i fiskalne unije nipošto nisu dovoljno izgrađeni i taj proces moramo nadoknaditi."