Многи производи у Атини скупљи и до 116 процената у односу на друге европске престонице

Превисоке цене воћа и поврћа отерале купце: Грчка дупло скупља од Немачке (Фото Ројтерс)

Од нашег дописника

Атина – Грчка влада, у извесном смислу, може да одахне јер, судећи по расположењу у Бриселу, прва транша кредита биће на њеном рачуну до 20. марта. Током јучерашњег дана завршена је замена старих државних обвезница које потпадају под грчко законодавство, номиналне вредности 177 милијарди евра.

До 23. марта продужен је рок за другу етапу реструктурисања грчког дуга за обвезнице од 28 милијарди евра, које су емитоване по страном законодавству, чиме би процес отписа дела грчког дуга био завршен. По оцени стручњака „тројке” реч је о шанси да Грчка свој дуг у 2012. уместо садашњих 160 одсто смањи на 116,5 одсто бруто националног дохотка, или чак до 90 одсто до 2013. Али под условом да се води политика штедње, спровођења реформи и сталне контроле фискалног стања у земљи.

„Анализе показују да постоје шансе да Грчка полако крене путем стабилизације, али тек од 2014. до 2017. године, иако ће и тада бити много опасности од последица рецесије. Постоји ризик да утврђени графикон буде нарушен тј. пробијен и да рецимо 2013. дуг упркос плановима и очекивањима ипак порасте на 164 одсто БДП, што ће захтевати нове потезе, штедњу. Све ово значи неопходност опреза и реалне процене, према којима не би требало очекивати да Грчка може ускоро да се врати на међународно финансијско тржиште, бар не док се цео програм не оконча”, наводи се у саопштењу стручњака ЕУ, ММФ и Централне банке, који ће наредних година пажљиво пратити спровођење реформи, степен штедње и укупно стање у Грчкој.

Као мелем на рану у Атини је примљена последња изјава Жан-Клода Јункера који изражава уверења „да ће Грчка остати у еврозони”. Када је реч о могућности да се Грчкој доделе додатни кредити, Јункер је подвукао да „све зависи од тога како ће бити реализован овај садашњи. Уколико Грчка настави са ефективним мерама, уколико успе да смањи фискални дуг, неће бити реалне потребе да јој се додељују нови кредити”.

Грци, међутим, после свега што је урађено, после свих ригорозних мера штедње које су озбиљно уздрмале стандард нације, схватају да ово – није крај. Као што је најављено, и сада је већ предмет дискусије на националном нивоу и узрок опште панике, чињеница да их у јуну чекају нове мере штедње, додатно смањивање плата и пензија, срозавање стандарда...

Талас поскупљења измиче контроли! Све је очигледније да су порези и трговачке марже огромни и да је то један од разлога зашто је живот у Грчкој много скупљи од онога у развијенијим европским земљама. Анализе су показале да стране фирме које достављају робу остварују екстра зараду, јер захваљујући сарадњи домаћих трговаца, коришћењем лажних бар-кодова, успевају да избегну грчке порезе.

Према званичним подацима које објављује лист „Етнос”, цене производа у грчким продавницама су у просеку 116 посто веће, и то без ПДВ-а. Млеко од 0,73 евра је 35 процената скупље него у Италији – где је 0,54. Дезертни јогурт у Немачкој кошта 0,27, а у Атини 0,58 евра. Паковање гауда сира од 400 грама у Немачкој је 1,49 евра, док му је цена у Грчкој 2,40 евра. Такође, паковање 400 милилитара шампона овде је скупље 99 одсто. Паковање тост хлеба у Шпанији кошта 1,50 док је у Грчкој 2,38 евра, детерџент је скупљи 44,2 одсто, а пиво у лименкама 38 одсто.

На врху листе је шаргарепа која кошта 0,36 евра по килограму, а у супермаркету се продаје за евро. Није боље ни са парадајзом који је скупљи 164 одсто јер га производе за 0,44, а продају за 1,16 евра... Даље анализе показују да је купус скупљи 117 одсто, поморанџе 110 одсто, кромпир 99 одсто.

Произвођачи су решили да се супротставе и сада се води прави рат између њих и самопослуга које приморавају да спусте цене. Све је почело акцијом „кромпирџија” који већ данима директно са камиона продају тоне и тоне кромпира, по цени од 0,25 евра. Кренуло је са акцијом на северу земље, данас „кромпирџије” су стигле и до Атине и других великих градова, где се на трговима формирају колоне од хиљада људи који купују залихе. Интернет наруџбине преплавиле су нови грчки сајт „домаће”, а тзв. кромпир револуција се проширила на многе друге основне производе: уље, пиринач, воће и поврће.

Произвођачи покушавају да из посла избаце посреднике и на тај начин себи олакшају живот јер ће реализовати производе, али и да помогну хиљадама сународника чији су шпајзеви празни. Покушали су да их минирају тврдњом да народу продају производе лошијег квалитета, међутим – без успеха. Све је више оних који се укључују у акцију „Купујмо грчко”. Специјалне екипе обучавају купце како да препознају грчке производе. Покрет који већ има двадесет филијала широм земље и све више присталица у народу, сматра да на тај начин земља може да уштеди 10 милијарди евра.

Јасмина Павловић-Стаменић

објављено: 15.03.2012