Da li bi prelazak na evro rešio naše ekonomske probleme?

Da Srbija umesto dinara ima evro, kao što predlaže profesor Miroljub Labus, ministar finansija bi početkom krize morao građanima da saopšti nezamislivu stvar – da će im plate smanjiti za 20 odsto. Nema tog igrača na srpskoj političkoj sceni koji bi tu rečenicu prevalio preko usta. Ovako, s nacionalnom valutom, prosečna plata je pre krize iznosila 32.700 dinara. Nominalno, danas je pet hiljada veća. Realno, manja je za 20 odsto.

Ovakvo "peglanje” sistema preko monetarne politike samo je jedan od razloga zašto naša zemlja ne može samovoljno da pređe na evro, objašnjavaju ekonomski stručnjaci. 

Takođe, nacionalnom valutom mogu da se „peglaju” i neke druge neravnoteže. Primer za to je Kina, koja namernim slabljenjem juana, stimuliše izvoz.

"Prelazak na evro lišio bi kreatore naše ekonomske politike da preko monetarne politike regulišu neravnoteže u sistemu i ublažavaju efekte krize", objašnjava profesor Nebojša Savić.

"Da je Srbija imala evro, teret krize građani bi podneli mnogo teže. Ne bismo mogli da ga amortizujemo preko kursa."

"Samo uvođenje evra ne bi rešilo naše ekonomske probleme. I dalje bismo imali jaz u spoljnoj trgovini, relativno visoku inflaciju i minus u državnoj kasi. Naš osnovni problem nije monetarna politika, već visoka državna potrošnja", ističe Savić.

"Za takvom merom je posegnula Crna Gora, ali ne vidimo da joj je to nešto pomoglo. Svi problemi tamošnje ekonomije su ostali", uveren je profesor Savić.

S njim je saglasan i Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište. Što više vreme prolazi, ta ideja je sve besmislenija. Da bismo, po Mastrihtskim kriterijumima uopšte mogli da pređemo na evro, trebalo bi da imamo nisku inflaciju, nizak minus u državnoj kasi, kao i nisku državnu potrošnju.

"Ne može se u tu priču ući grlom u jagode. Prelaskom na evro naši ekonomski problemi ne bi bili rešeni. Naprotiv, samo bi se još više manifestovali", ubeđen je Prokopijević.

Uvođenje evra kao zvanične valute

I guverner Dejan Šoškić nedavno je objašnjavao zašto prelazak na evro za Srbiju nije dobar. Šta je zapravo argument profesora Labusa? Jedino što može da spase našu privredu i ekonomiju jeste uvođenje evra kao zvanične valute u Srbiji.

"Mnogi mi zameraju na tom stavu i tvrde da je to neizvodljivo zbog samih pravila u Evropskoj uniji, ali ja znam da je izvodljivo", tvrdi profesor Labus.

"Znam da Evropska komisija, odnosno Evropska banka ne bi bila 'srećna' kada bismo mi uveli evro, ali ne bi mogli ništa da preduzmu da to spreče. To je u međuvremenu i pokazala praksa nekih malih zemalja u Evropi koje su uvele evro pre nego što su postale deo evrozone. Srbija je već trgovinski integrisana u evropsko tržište. Na drugoj strani imamo velike transakcione troškove zamene dinara za evro i evra za dinare i veliku neizvesnost. Da bismo našu trgovinu podstakli, moramo te rizike da otklonimo, a troškove da smanjimo. Jednostrano uvođenje evra to može da reši", zaključuje Labus.