Пун резервоар оправдања за скупље гориво

Скок цене горива за 11 одсто повећава инфлацију за 0,5 процента. – Ниже акцизе – јефтиније гориво

На пумпама „Нафтне индустрије Србије” (НИС) гориво је јуче поново поскупело за два и по до три динара по литру, па су евродизел и европремијум БМБ 95 достигли цену од 149 динара. Дизел Д-2 код НИС-а кошта 141 динар, док се премијум БМБ-95 сада точи за око 144 динара за литар.

Евродизел је поскупео за око 2,5 динара, БМБ од 95 октана за три, док је ауто-гас од јуче скупљи за два динара. Бензин и дизел су у последње три недеље на пумпама у Србији поскупели чак пет пута и с јучерашњим поскупљењем, гориво је у просеку скупље за око 15 динара.

У НИС-у објашњавају да је повећање цена горива условљено растом цене сирове нафте на светским берзама, па је тако од почетка године забележен раст од 15,53 одсто, али и слабљењем динара у односу на долар (динар је од почетка године ослабио у односу на две водеће светске валуте за 6,65 одсто у односу на евро и 3,99 одсто у односу на амерички долар). Упоређујући цене деривата с земљама бивше Југославије, Србија има скупљи бензин само од БиХ, док је евродизел скупљи у Словенији и Хрватској.

Упитан колико стално поскупљење горива утиче на инфлацију, Горан Николић, економиста, каже да је статистика потврдила да су у односу на претходни месец, потрошачке цене у фебруару више за 0,8 процентних поена. Даљи раст цена горива, по њему, сигурно ће се одразити на пројектовану инфлацију, али не у великој мери.

 – Ако гориво поскупи за 11 одсто, колико се процењује да је повећање од почетак године, то повећава инфлацију за 0,5 одсто. Дакле, није велики удео, појашњава он, али се свакако одражава.

Сарадник Центра за слободно тржиште Александар Стевановић каже да сталан раст цене горива мора бити „квасац” за раст инфлације, само је питање у ком ће обиму званичници хтети да признају за колико је гориво стварно утицало на раст цена.

Уколико би хтела да спречи даљи раст цена горива, држава би морала да се одрекне акциза и пореза на гориво, што је најиздашнији прилив пара у буџет. То нарочито пред изборе и у време када су нам расходи далеко већи до прихода – неће урадити. Реално је очекивати да цене горива наставе да расту, без било какве државне контроле, закључује Стевановић.

На питање која је динамика набавке нафте и деривата и да ли истог дана када скочи цена на светској берзи мора да поскупи и гориво у Србији, у НИС-у одговарају да купују око 10 танкера годишње, као и да по светским ценама набављују и велике количине деривата чија је динамика куповине много чешћа него код црног злата. Нарочито у условима када је смањена могућност пловидбе Дунавом, те се користе железница и друмски транспорт. Такав увоз подразумева готово свакодневне утоваре робе, а сваки дан са собом носи и нову вишу цену. У редовним условима се купује око пет до 10 баржи евродизела месечно.

На констатацију да се чини да се клизање курса користи као добар изговор за стално поскупљење горива, у НИС-у објашњавају да макроекономски фактори и (не)стабилност курса реално утичу на пословање

Као и многе компаније у Европи, НИС је принуђен да коригује своје цене у складу с реалним тржишним кретањима, с тим што се приликом корекција води рачуна и о томе како се понаша конкуренција на српском тржишту и настоји да остане најконкурентнији продавац. Цене су и даље на нивоу просека у земљама у региону.

Будући да је недавно један од разлога за поскупљење горива био и залеђен Дунав, а да се после одлеђивања цена горива није вратила на пређашњи ниво, у НИС-у кажу да су транспортни трошкови само један део увозне калкулације и да би се промена само овог трошка одразила на цену, али под условом да су сви остали фактори (котацијске цене и курс) остали неизмењени. 
Највећи допринос смањењу цена горива у овим ванредним околностима може да пружи држава смањењем својих захватања, закључују у Удружењу нафтних компанија Србије.

Јасна Петровић

 ...........

Бојкот куповине горива

Асоцијација потрошачких организација Србије позвала је потрошаче у Србији да 15. марта, на Светски дан потрошача, не купују гориво, у знак протеста што је цена деривата од почетка године порасла за 10 одсто. То знaчи повећање цена од чак пет одсто месечно, јер нико не жели да се одрекне огромног дела добити, било кроз акцизе и порезе, било кроз марже.

Јасна Петровић

објављено: 14.03.2012