Из доказа се не може закључити да је у време побуне ЈСО постојала идеја о атентату на премијера Зорана Ђинђића, па је одбачена пријава против Коштунице и Томића
Тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужницу против Милорада Улемека Легије, пензионисаног команданта Јединице за специјалне операције (ЈСО) и још седморице официра због оружане побуне у новембру 2001. године.
„У току истраге није утврђено да је било ко изван круга окривљених против којих је подигнута оптужница и сада покојног вође „земунског клана” Душана Спасојевића учествовао у организовању оружане побуне. Из тих разлога истовремено са подизањем оптужнице против Улемека и осталих одбачена је кривична пријава против Војислава Коштунице и Аце Томића”, изјавио је јуче Миљко Радисављевић, специјални тужилац.
Поред Улемека, оптужница је подигнута и против Душка Маричића, у то време команданта јединице, Звездана Јовановића, помоћника команданта, Миће Петраковића, помоћника команданта, Веселина Лечића, помоћника команданта, Драгослава Крсмановића, Драгише Радића, заменика команданта центра у Кули и Владимира Потића, припадника јединице.
„Из доказа који су прикупљени у току преткривичног поступка и у току истраге не може се закључити да је у време побуне ЈСО 2001. године постојала идеја или план о каснијем атентату на премијера Зорана Ђинђића. Ова два догађаја повезују сами актери, јер су Улемек, Спасојевић и Јовановић у побуни Јединице за специјалне операције и у атентату на премијера имали главне улоге. У том смислу о побуни се може говорити као о догађају који је хронолошки претходио и по томе био увертира у каснији атентат на премијера”, истакао је тужилац.
Радисављевић је саопштио да је у понедељак 5. марта саслушањем сведока Жарка Кораћа, Драгана Веселинова и Драгана Миловановића, министара у влади премијера Зорана Ђинђића завршена истрага против бивших припадника ЈСО, поводом догађаја из новембра 2001. године када је ова оружана формација отказала послушност својој команди.
Тужилаштво је после спроведене истраге, 8. марта подигло оптужницу и предложило да се окривљенима Петраковићу, Лечићу, Крсмановићу, Радићу и Потићу продужи притвор.
Доказима прикупљеним у току истраге потврђено је да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације са командом и у више наврата у овом периоду одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера да прекине са побуном.
Истовремено, оперативни део јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата блокирао је аутопут. Први пут то је учињено 10. новембра на аутопуту Нови Сад – Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом аутопута кроз Београда код „Сава центра”. На тај начин врло јасно и конкретно исказана је спремност јединице за примену насиља, уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену министра унутрашњих послова Душана Михајловића, начелника ресора ДБ Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића. Оваквим поступањем припадника ЈСО били су непосредно угрожени безбедност и уставни поредак земље, закључује се у оптужници.
„У наставку кривичног поступка очекује нас испитивање оптужнице. Верујем да ће то бити обављено у периоду не дужем од два месеца, а после тога очекујем, ако оптужница буде потврђена, заказивање главног претреса и почетак суђења”, рекао је специјални тужилац.
Побуна Јединице за специјалне операције почела је 8. новембра 2001. године, одмах пошто је неколико припадника ангажовано за хапшења браће Ненада и Предрага Бановића, које је Хашки суд оптужио за ратне злочине почињене у логору Кератерм. Њих су „црвене беретке” ухапсиле на пијаци у Обреновцу, а исте вечери пребачени су у притвор у Схевенингену. Дан касније, „беретке” су, под образложењем да су њихови припадници обманути и да нису знали да хапсе хашке оптуженике, отказале послушност Ресору државне безбедности, а већина их се повукла са радних места.
Улемек је правоснажно осуђен као организатор убиства премијера Зорана Ђинђића, а Јовановић као непосредни убица.
Маричић је правоснажно осуђен за убиство Ивана Стамболића и четворице функционера СПО на Ибарској магистрали и покушаја убиства лидера те странке Вука Драшковића.
Доротеа Чарнић
-----------------------------------------------------------
Одбачена пријава Срђе Поповића
Адвокат Срђа Поповић, заступник Ружице Ђинђић поднео је својевремено Специјалном тужилаштву кривичну пријаву за побуну ЈСО којом је, поред припадника те јединице, обухваћен и тадашњи председник СРЈ Војислав Коштуница.
Поповић је поднео пријаву и против тадашњег начелника Управе војне безбедности генерала Аце Томића.
Адвокат Поповић сматра да је побуна била политички увод у атентат. Кривична пријава се односи и на Војислава Коштуницу, јер, како се наводи, као председник Југославије није искористио своје уставне надлежности и није издао наредбу војсци да ту побуну угуши. Поповић је у пријави навео да је Ацо Томић, који је у то време био начелник Управе војне безбедности, Улемеку дао гаранције да се војска у побуну неће мешати
„У току истраге није утврђено да је било ко изван круга окривљених против којих је подигнута оптужница и сада покојног вође „земунског клана” Душана Спасојевића учествовао у организовању оружане побуне. Из тих разлога истовремено са подизањем оптужнице против Улемека и осталих одбачена је кривична пријава против Војислава Коштунице и Аце Томића”, изјавио је јуче Миљко Радисављевић, специјални тужилац.
Поред Улемека, оптужница је подигнута и против Душка Маричића, у то време команданта јединице, Звездана Јовановића, помоћника команданта, Миће Петраковића, помоћника команданта, Веселина Лечића, помоћника команданта, Драгослава Крсмановића, Драгише Радића, заменика команданта центра у Кули и Владимира Потића, припадника јединице.
„Из доказа који су прикупљени у току преткривичног поступка и у току истраге не може се закључити да је у време побуне ЈСО 2001. године постојала идеја или план о каснијем атентату на премијера Зорана Ђинђића. Ова два догађаја повезују сами актери, јер су Улемек, Спасојевић и Јовановић у побуни Јединице за специјалне операције и у атентату на премијера имали главне улоге. У том смислу о побуни се може говорити као о догађају који је хронолошки претходио и по томе био увертира у каснији атентат на премијера”, истакао је тужилац.
Радисављевић је саопштио да је у понедељак 5. марта саслушањем сведока Жарка Кораћа, Драгана Веселинова и Драгана Миловановића, министара у влади премијера Зорана Ђинђића завршена истрага против бивших припадника ЈСО, поводом догађаја из новембра 2001. године када је ова оружана формација отказала послушност својој команди.
Тужилаштво је после спроведене истраге, 8. марта подигло оптужницу и предложило да се окривљенима Петраковићу, Лечићу, Крсмановићу, Радићу и Потићу продужи притвор.
Доказима прикупљеним у току истраге потврђено је да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације са командом и у више наврата у овом периоду одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера да прекине са побуном.
Истовремено, оперативни део јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата блокирао је аутопут. Први пут то је учињено 10. новембра на аутопуту Нови Сад – Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом аутопута кроз Београда код „Сава центра”. На тај начин врло јасно и конкретно исказана је спремност јединице за примену насиља, уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену министра унутрашњих послова Душана Михајловића, начелника ресора ДБ Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића. Оваквим поступањем припадника ЈСО били су непосредно угрожени безбедност и уставни поредак земље, закључује се у оптужници.
„У наставку кривичног поступка очекује нас испитивање оптужнице. Верујем да ће то бити обављено у периоду не дужем од два месеца, а после тога очекујем, ако оптужница буде потврђена, заказивање главног претреса и почетак суђења”, рекао је специјални тужилац.
Побуна Јединице за специјалне операције почела је 8. новембра 2001. године, одмах пошто је неколико припадника ангажовано за хапшења браће Ненада и Предрага Бановића, које је Хашки суд оптужио за ратне злочине почињене у логору Кератерм. Њих су „црвене беретке” ухапсиле на пијаци у Обреновцу, а исте вечери пребачени су у притвор у Схевенингену. Дан касније, „беретке” су, под образложењем да су њихови припадници обманути и да нису знали да хапсе хашке оптуженике, отказале послушност Ресору државне безбедности, а већина их се повукла са радних места.
Улемек је правоснажно осуђен као организатор убиства премијера Зорана Ђинђића, а Јовановић као непосредни убица.
Маричић је правоснажно осуђен за убиство Ивана Стамболића и четворице функционера СПО на Ибарској магистрали и покушаја убиства лидера те странке Вука Драшковића.
Доротеа Чарнић
-----------------------------------------------------------
Одбачена пријава Срђе Поповића
Адвокат Срђа Поповић, заступник Ружице Ђинђић поднео је својевремено Специјалном тужилаштву кривичну пријаву за побуну ЈСО којом је, поред припадника те јединице, обухваћен и тадашњи председник СРЈ Војислав Коштуница.
Поповић је поднео пријаву и против тадашњег начелника Управе војне безбедности генерала Аце Томића.
Адвокат Поповић сматра да је побуна била политички увод у атентат. Кривична пријава се односи и на Војислава Коштуницу, јер, како се наводи, као председник Југославије није искористио своје уставне надлежности и није издао наредбу војсци да ту побуну угуши. Поповић је у пријави навео да је Ацо Томић, који је у то време био начелник Управе војне безбедности, Улемеку дао гаранције да се војска у побуну неће мешати
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου