Студирање на кредит

ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ПОЛИТИКУ“: СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ОБРАЗОВАЊА СРБИЈЕ

Деполитизација функције директора, већи број гимназијалаца, оснивање докторских школа. – Враћа се категорија суфинансирајућих студената

Циљ Србије је да у 2020. години има 38,5 одсто високообразованих грађана. Тај план ће почети да се остварује од јаслица, вртића, лудотека и школа за родитеље, преко основних и средњих школа у којима ће ђаци и наставници проводити готово читав дан, па до факултета чија ће уписна политика бити везана за потребе тржишта.

Биће повећан упис ђака у гимназије, омогућено полагање и међународне матуре и уведено финансирање „по ученику”. Руководеће функције у образовним установама биће деполитизоване, а наставници ће имати могућност напредовања, али и губитка посла.

Најбољи академци ће имати бесплатне студије, а држава ће давати субвенционисане кредите за школарину коју ће студенти отплаћивати по завршетку студија. Универзитет, факултети и високе школе биће реорганизовани, оснивају се пословни инкубатори, докторске школе, као и универзитети за треће доба.

Држава ће повећати издвајања за образовање са 4,5 на шест одсто БДП-а. Ово су само неке од новина која предвиђа „Стратегија развоја образовања Србије 2011 – 2020+”, која ће, како се очекује, бити први пут представљена јавности на сајту Министарства просвете и науке (www.mpn.gov.rs) у среду.

После тога ће уследити јавна расправа и допуна текста на основну предлога које ће доставити наставници, синдикати, факултети…

Др Вера Дондур, координаторка Радне групе за докторске студије, каже да очекује да чује критике, али се нада да ће их пратити и конкретни предлози за побољшањем решења на којима је огроман тим људи радио свакодневно од јуна прошле године.

„Политика” данас ексклузивно објављује најважније стратешке правце за све сегменте образовања, а наредних дана ћемо приказати планове за поједине области од вртића и школа, преко факултета и докторских студија, до образовања наставника и одраслих.

**********

У Стратегији се наводи да је неопходно је да се постигне договор међу политичким странкама и у државним органима да се функција директора деполитизује. Предвиђа се велика педагошка аутономија, која подразумева право да се један део школских програма дефинише зависно од локалних прилика и право да се делимично може прилагођавати и школски календар.

Психолог Драгана Коруга, координаторка радне групе „Рани развој и предшколско образовање”, каже да стратегија налаже да се сваком детету узраста од четири до 5,5 година, када се укључује у обавезни припремни предшколски програм, обезбеди неки облик услуге, тј. нека врста васпитнообразовног програма у трајању од четири сата дневно током годину дана. Сва деце узраста 5,5 до 6,5 година имаће бесплатан четворочасовни припремни предшколски програм током девет месеци.

– Ново је то што ће сваки облик рада, програм и услуга за дете и породицу, без обзира на то ко је његов оснивач и финансијер, морати да буде интегрисан у постојећи систем, да буде акредитован и праћен од стране система, како би се осигурала уједначеност квалитета васпитно образовне праксе и васпитног деловања на дете и породицу и како би се обезбедила заступљеност принципа праведности и најбољег интереса детета – објашњава Коруга.

**************

По речима др Ане Пешикан, координаторке радних група за основно и за опште, средње и уметничко образовање, кључна промена и најозбиљнији, најтежи изазов је подизање квалитета основног образовања.

– Кључна мера је подизање квалитета рада наставника преко њихове боље селекције, иницијалног образовања и система усавршавања и професионализације улоге наставника. Школа се не сме сводити само на обавезну наставу, већ је неопходан развој богате понуде ваннаставних активности које су обавезне за ученике, али изборне, и другачије по структури – каже Пешикан и додаје да томе треба да допринесе и увођење једносменског рада у школама кад год услови то дозвољавају.

Оптерећење наставом не сме прећи 25 часова недељно, у млађим разредима не више од 20 часова наставе недељно, да би се оставио простор за остале видове школских делатности, објашњава саговорница.

Стратегија предвиђа могућност напредовања наставника које прати повећање плате и добијање одређених бенефиција.

Планирано је и знатно повећање обухвата ученика гимназијама, ка половини популације ученика који иду у четворогодишње средње школе. Главни начин за повећање обухвата је подизање квалитета рада, истиче др Пешикан. Гимназије ће имати статус општеобразовних школа, али могу имати усмерења (природно – математичко, друштвено – језичко).

Унутар сваког усмерења, за ученике постоје изборни блокови (модули). Постоји могућност и за интернационалну гимназију и под одређеним условима онлајн гимназију организовану по мешовитом моделу.

На питање ко ће моћи да оснива ове гимназије, др Пешикан каже да се таква практична питања не решавају Стратегијом, већ законима и подзаконским актима и правилницима који следе . Оба ова вида су, наглашава, отварање могућности, а не масовно решење које ће бити примењено у свакој школи.

*********

Др Милош Недељковић, координатор радне групе за финансирање образовања, каже да Стратегија предвиђа нови начин финансирања у коме ће се јасно утврдити трошкови студирања по појединим областима и институцијама. Школарине могу бити и нешто више од ових трошкова и све ће бити јавно приказано.

– Студенти ће према ранг-листама успеха, и једино за прву годину и уз критеријум социјалног стања, бити разврстани у три групе: буџетски, суфинансирајући и самофинансирајући. Држава ће утврдити квоте по областима и институцијама и квоте за број буџетских и суфинансирајућих места. Суфинансирајући студенти који су ближе врху листе партиципирали би мањим делом у школарини, а они ближе дну листе већим – објашњава др Недељковић.

„Систем је до сада био неправедан – једни су имали све, други ништа и то ћемо да променимо”, каже др Вера Дондур. На високим школама биће уведене мастер струковне студије, али, како каже саговорница, то не значи да ће ово бити препуштено на вољу школама. Струковни мастер ће се уводити у одређеним случајевима, у областима где се остварују запажени резултати у примењеним и развојним истраживањима.

(Сутра: У одељењу 22 ђака)

Сандра Гуцијан

објављено: 26.03.2012.