Žarko leto u gradovima Evrope, svakodnevno opredeljuje stotine hiljada turista da krenu na odmor u neke zelene predele ili na obale mora, reka i jezera. Svetski turistički stručnjaci kažu da se primorska letovališta sve manje razlikuju od gradskih centara i više obezbeđuju zabavu nego odmor.
Seoski turizam, pak, zadovoljava potrebu gradskog čoveka za slobodnim prostorom i daje nova iskustva o prirodi. Odmor na selu je hit u svetu, a Srbija ima sve šanse da je turisti ne zaobilaze. Seoski turizam u Srbiji, kao organizovana aktivnost, počeo je da se razvija pre četvrt veka, a pre nekoliko godina evropski stručnjaci su, procenjujući srpske turističke potencijale, savetovali da razvijamo upravo ovaj segment ponude. Ne zato što nemamo more, već zato što imamo očuvanu prirodu, blagu klimu, čist vazduh, nezagađene reke i jezera, bogat biljni i životinjski svet. To su glavne prednosti sela na obroncima brdovitih predela, posebno zapadne Srbije, ali i ravničarska Vojvodina ima svoje osobenosti.
U Srbiji seoskim turizmom se bavi 25 opština sa oko 60 sela, posebno u Kosjeriću, Valjevu, Ivanjici, na Zlatiboru. Nisu sva sela ista - mnogo zavisi od krajolika, ali i od toga šta nude. U nekim krajevima Srbije domaćinstva su od strane turističkih društava podsticana na razvoj turizma pa se kvalitet ponude može porediti sa evropskim standardima, ali ima i drugačijih slika. S tim u vezi treba reći da je razvoj seoskog turizma jedan od prioriteta, jer doprinosi očuvanju kulturne baštine Srba, ali i ekonomski motiviše lokalno stanovništvo da ostane na selu. Tome treba dodati i veliki broj turističkih manifestacija koje oživljavaju prošlost i tradiciju pojedinih krajeva, a ono po čemu nas stranci pamte to je gostoprimstvo. Posebno je izražena u tim seoskim domaćinstvima gde svakog turistu dočekuju kao prijatelja i rođaka, sa bogatom trpezom zdrave prirodne hrane. Domaćini će goste povesti ne samo do izvora, pećina, u lov ili ribolov, već i u polja gde se obavljaju poljoprivredni radovi ili u branje šumskih plodova, lekovitog bilja. Sa odmora na selu kao suvenir se nosi tegla sa slatkom od nekog voća, domaći sok, ajvar, kajmak, domaća rakija. Naravno, ima i onih turista koji će ponešto od svega toga pripremati zajedno sa domaćinima.
Seoski turizam, pak, zadovoljava potrebu gradskog čoveka za slobodnim prostorom i daje nova iskustva o prirodi. Odmor na selu je hit u svetu, a Srbija ima sve šanse da je turisti ne zaobilaze. Seoski turizam u Srbiji, kao organizovana aktivnost, počeo je da se razvija pre četvrt veka, a pre nekoliko godina evropski stručnjaci su, procenjujući srpske turističke potencijale, savetovali da razvijamo upravo ovaj segment ponude. Ne zato što nemamo more, već zato što imamo očuvanu prirodu, blagu klimu, čist vazduh, nezagađene reke i jezera, bogat biljni i životinjski svet. To su glavne prednosti sela na obroncima brdovitih predela, posebno zapadne Srbije, ali i ravničarska Vojvodina ima svoje osobenosti.U Srbiji seoskim turizmom se bavi 25 opština sa oko 60 sela, posebno u Kosjeriću, Valjevu, Ivanjici, na Zlatiboru. Nisu sva sela ista - mnogo zavisi od krajolika, ali i od toga šta nude. U nekim krajevima Srbije domaćinstva su od strane turističkih društava podsticana na razvoj turizma pa se kvalitet ponude može porediti sa evropskim standardima, ali ima i drugačijih slika. S tim u vezi treba reći da je razvoj seoskog turizma jedan od prioriteta, jer doprinosi očuvanju kulturne baštine Srba, ali i ekonomski motiviše lokalno stanovništvo da ostane na selu. Tome treba dodati i veliki broj turističkih manifestacija koje oživljavaju prošlost i tradiciju pojedinih krajeva, a ono po čemu nas stranci pamte to je gostoprimstvo. Posebno je izražena u tim seoskim domaćinstvima gde svakog turistu dočekuju kao prijatelja i rođaka, sa bogatom trpezom zdrave prirodne hrane. Domaćini će goste povesti ne samo do izvora, pećina, u lov ili ribolov, već i u polja gde se obavljaju poljoprivredni radovi ili u branje šumskih plodova, lekovitog bilja. Sa odmora na selu kao suvenir se nosi tegla sa slatkom od nekog voća, domaći sok, ajvar, kajmak, domaća rakija. Naravno, ima i onih turista koji će ponešto od svega toga pripremati zajedno sa domaćinima.
To su samo neki primeri kako se turizam i poljoprivreda međusobno uslovljavaju i dopunjuju, odnosno kako domaćinstva svoje poljoprivredne proizvode mogu da prodaju po najpovoljnijim cenama i da stvaraju prihod, jer turisti sami dolaze po robu. To sve govori da je iz mnogo razloga seoski turizam tzv. tržišni trend u svetu. Prema podacima svetskih agencija najveće stope godišnjeg rasta ovog vida turizma od čak 25% zabeležene su u pojedinim zemljama južne i istočne Evrope.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου