Ponedeljak, 19 Mart 2012 Izvor: Gdeinvestirati/Blic
Dr Radiša Đorđević doktorirao je uzgojivši grašak bez lišća, a danas kaže da je posao sa semenom veoma ozbiljan biznis.
| Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci u kojem radi jedna je od tri takve ustanove u Srbiji. Osim u Palanci, selekcionisanjem sorti i proizvodnjom semena povrća bavi se još i jedan institut u Novom Sadu i jedan profesor univerziteta, privatno, u Velikoj Plani. |
On je do sada selekcionisao, znači stvorio 21 novu sortu raznog povrća. "Stvorio sam 11 sorti graška, četiri sorte paprike, jednu paškanata, jednu peršuna... Poslednji je kelj", kaže dr Đođrević.
10 godina za proizvodnju nove sorte
Za stvaranje jedne nove sorte povrća treba deset godina. I sve se radi ručno. Izaberu se biljke koje imaju željene osobine, pa se prve godine cvet jedne opraši polenom druge. Sledeće godine pravi s selekcija među niklim biljkama, pa se ponavlja postupak oprašivanja, i tako devet generacija, dok se ne dobije sorta s novim osobinama.
Još tri godine potom traje postupak registrovanja nove sorte pred nezavisnom komisijom, a pre toga selekcionar novoj sorti daje ime.
Neke sorte povrća daju veće prinose, ali im određeno podneblje ne odgovara, neke su pogodne za industrijsko uzgajanje, neke za baštu... jedne su kiselije, druge ljuće, a grašak dr Đorđevića stajao je uspravno, što je smanjivalo gubitke pri branju kombajnom i za petinu ukupnog prinosa.
| Od formiranja 1946. u Institutu u Smederevskoj Palanci stvorene su 154 sorte raznog povrća, od onih koje se na našim prostorima koriste u svakodnevnoj ishrani, do vrlo retkih - kakav je čeri paradajz - ali na minijaturnim stabljikama. I kivano ili meksički krastavac, čiji je ukus, kažu, između ananasa i manga. |
"Ogromne sume izdvajaju se za uvoz semena iz inostranstva. Mi u institutu nastojimo da stvorimo sorte koje će biti konkurentne uvoznim, a da deo tog novca zadržimo u Srbiji i, što da ne, povećamo izvoz", kaže dr Đorđević.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου