Регулациони план предвиђа проширење за више од двадесет хектара за градњу где би се добило још 1.500 лежајева
Нови објекти ничу и уз саму скијашку стазу Фото М. Дугалић
Копаоник – Заустављање „дивље“, али и легалне градње на Копаонику стара је тема политичара и стручњака, а, упркос томе, из године у годину подизани су нови хотели, виле и викендице. Тако су пре две године службе Националног парка, који газдује са око 20.000 хектара површине, евидентирале педесетак нелегално подигнутих објеката, међу којима су неки саграђени и тамо где се, такорећи, не сме ни дисати, где је веома строга заштита природе због ретких врста биља и другог растиња.
Но, инвеститорима је, од деведесетих година прошлог века, посебно био привлачан строги центар Копаоника, локација Пајино пресло, па су се постојећи власници објеката проширивали а нови „тискали“ између и уз саме скијашке стазе, покрај жичара, на шумовитим падинама планине.
Тако се у поменутој централној зони „скућило“ око 400 власника разних објеката, а, рачунајући и велике хотеле, капацитет копаоничког туристичког центра, без викенд насеља, нарастао је на 5.500 лежајева.
Мало или много, хоће ли толики и још већи број туриста на самом врху планине променити климу, угрозити еколошки чисту средину, да ли ће издржати постојећа инфраструктура – питају се и стручњаци али и инвеститори па и власти у општинама које газдују земљиштем на Копаонику.
Да би се овај простор урбанистички уредио, 2000. године усвојен је просторни а затим и регулациони план. Међутим, већ су у припреми измене, боље речено, нови план детаљне регулације који је поверен стручњацима Института за урбанизам и архитектуру Србије. Те планске новине подразумевају проширење површине у централној зони за градњу са 96 на 125 хектара. Градња ће, како дознајемо од архитекте Гојка Диклића, координатора за израду тог документа, убудуће бити могућа на локацијама у близини Ртња и Сунчане долине, а на више локација предвиђено је и повећање такозваног коефицијента градње па ће, рецимо, преко пута познатог хотела „Гранд“ од мањих викендица бити могуће сазидати виле од 300 до 400 лежајева. Капацитет ће се тако повећати са 5.500 на 7.000 лежајева. Уз то, предвиђена је и измена намене појединих површина. Примера ради, од пословно-комерцијалне у стамбену намену. Уз такву промену, рецимо, локација код „белог меде“ од 23 ара биће поново нуђена на продају, али не због почетне цене од 40.000 евра по ару него зато што ту није била предвиђена и градња објекта за смештај туриста.
И према важећем регулационом плану давао се у закуп или продавао понеки плац. Током прошле године подигнуто је двадесетак мањих и већих објеката. У строгом центру није била сметња почетна цена од поменутих 40.000 евра, јер пре више од годину дана овде су два ара продата чак за 380.000 евра. Леп је то приход за општину Рашка, посебно сада у ситуацији онемоћале привреде. Ова општина убира и убираће тај приход од закупа или отуђења, као и накнаду за комунално уређење, али све урбанистичке папире, односно локацијску и употребну дозволу издају службе и органи надлежног министарства, пошто је ово земљиште у категорији такозване посебне намене.
Таква процедура, наравно, остаје па ће, како неко овде у шали рече, и за будуће инвеститоре најчешће од „посебног значаја“ бити места за хотелчић или вилу на земљишту посебне намене...
М. Дугалић
Но, инвеститорима је, од деведесетих година прошлог века, посебно био привлачан строги центар Копаоника, локација Пајино пресло, па су се постојећи власници објеката проширивали а нови „тискали“ између и уз саме скијашке стазе, покрај жичара, на шумовитим падинама планине.
Тако се у поменутој централној зони „скућило“ око 400 власника разних објеката, а, рачунајући и велике хотеле, капацитет копаоничког туристичког центра, без викенд насеља, нарастао је на 5.500 лежајева.
Мало или много, хоће ли толики и још већи број туриста на самом врху планине променити климу, угрозити еколошки чисту средину, да ли ће издржати постојећа инфраструктура – питају се и стручњаци али и инвеститори па и власти у општинама које газдују земљиштем на Копаонику.
Да би се овај простор урбанистички уредио, 2000. године усвојен је просторни а затим и регулациони план. Међутим, већ су у припреми измене, боље речено, нови план детаљне регулације који је поверен стручњацима Института за урбанизам и архитектуру Србије. Те планске новине подразумевају проширење површине у централној зони за градњу са 96 на 125 хектара. Градња ће, како дознајемо од архитекте Гојка Диклића, координатора за израду тог документа, убудуће бити могућа на локацијама у близини Ртња и Сунчане долине, а на више локација предвиђено је и повећање такозваног коефицијента градње па ће, рецимо, преко пута познатог хотела „Гранд“ од мањих викендица бити могуће сазидати виле од 300 до 400 лежајева. Капацитет ће се тако повећати са 5.500 на 7.000 лежајева. Уз то, предвиђена је и измена намене појединих површина. Примера ради, од пословно-комерцијалне у стамбену намену. Уз такву промену, рецимо, локација код „белог меде“ од 23 ара биће поново нуђена на продају, али не због почетне цене од 40.000 евра по ару него зато што ту није била предвиђена и градња објекта за смештај туриста.
И према важећем регулационом плану давао се у закуп или продавао понеки плац. Током прошле године подигнуто је двадесетак мањих и већих објеката. У строгом центру није била сметња почетна цена од поменутих 40.000 евра, јер пре више од годину дана овде су два ара продата чак за 380.000 евра. Леп је то приход за општину Рашка, посебно сада у ситуацији онемоћале привреде. Ова општина убира и убираће тај приход од закупа или отуђења, као и накнаду за комунално уређење, али све урбанистичке папире, односно локацијску и употребну дозволу издају службе и органи надлежног министарства, пошто је ово земљиште у категорији такозване посебне намене.
Таква процедура, наравно, остаје па ће, како неко овде у шали рече, и за будуће инвеститоре најчешће од „посебног значаја“ бити места за хотелчић или вилу на земљишту посебне намене...
М. Дугалић
објављено: 07.03.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου