+

МУЛТИЕТНИЧКА СРБИЈА

Затварање народа у себе

Последњих година европске институције имају све мање примедби у вези са положајем националних мањина у Србији

Једно недавно истраживање показало је да више од две трећине грађана Србије верује да би им живот био бољи да је опстала бивша Југославија са својим тадашњим уређењем. Међутим, две деценије после распада некадашње заједничке државе, мало тога остало је исто. Из лектира и уџбеника нестали су Мирослав Крлежа, Прежихов Воранц или Кочо Рацин. Ту и тамо видимо на телевизији по неку серију или филм из бивших нам република, али некадашње мултикултуралности једва да је остало и у траговима.

Какве последице по друштво и културу производи чињеница да Србија више није изразито мултиетничка земља, каква је била некадашња Југославија? Међусобно неразумевање, сукоби и размирице, појављују се и у унутрашњим питањима националних мањина, чега смо сведоци када је у питању бошњачка или влашка заједница. Са друге стране, извесна затвореност друштва и све чешће појаве нетолеранције и ксенофобије, могу бити индикатори кудикамо опаснијих процеса, упозоравају саговорници „Политике”. Ако деца различите народности у нашој земљи, као што је пример у Суботици, често не могу да пронађу заједнички језик, већ разговарају на енглеском, онда се поставља питање – шта се то десило са Србијом и колико је она, или није, још увек мултиетничка?

Социолог Душан Јањић објашњава да вишенационалност није исто што и мултикултуралност и да поређење са претходним временима није до краја коректно.

– Мултикултуралност је либерални концепт уређења друштва и унутар њега уређивања односа између различитих култура, вера, нација, цивилизација, односно људи који припадају разним културама. Дакле, то није политички концепт – наводи Јањић.

.................................................

Цео текст прочитајте у штампаном издању од 11. марта. Ако сте заинтересовани да се претплатите на електронско издање целе „Политике“ кликните  ОВДЕ.

Бојан Билбија