Туристичка оаза у селу Вранеша

Цељанину Леону Срнецу, чије насеље код Нове Вароши све боље послује, уложено почело да се исплаћује у трећој години рада

Етно-еко село Вранеша Фото С. Јовичић

Ужице – Овог пролећа навршава се пет година од када је бизнисмен из Словеније Леон Срнец почео да ствара Етно-еко село Вранеша у околини Нове Вароши и три године рада тог туристичког насеља. Улагањем од 1,2 милиона евра (делом својих пара, делом кредита из Фонда за развој и од пословних банака) овај Цељанин направио је оазу са четири звездице усред каменитог пространства и успео овде да привуче домаће и стране госте, па сада за „Политику“ сумира постигнуто.

Прве две године рада, каже он, нису биле лагодне. Ваљало је име и углед на туристичком тржишту изградити, увек нешто додатно уложити, систем учврстити. А у туризму, наглашава, не сме да се заспи, стално треба одржавати ниво. Ипак, вредело је, у трећој години рада се лакше послује, па и зарађује. Етно-еко село Вранеша је све посећеније, долазе му туристи из Београда и Војводине, из Словеније, Немачке, Аустрије, Италије, које одушевљава нетакнута природа и српска традиционална кухиња.

– А будући да је ово велика инвестиција, повраћај свега уложеног очекујем тек за десет година, с тим што већ сада знам да сам на добром путу: задовољни гости долазе по неколико пута годишње – казује 49-годишњи Леон Срнец.

Он препоручује и другим страним инвеститорима да свој новац улажу у Србију.

– Ако то паметно ураде, могуће је да поврате уложено и зараде. Србија има снажан потенцијал, неисцрпне а недовољно искоришћене резерве. На пример, општина Нова Варош има огромне ресурсе за туризам и пољопривреду, три језера, а то се мало користи. Уз то, приближавањем Србије Европској унији биће лакше доћи до потребне документације и кредита, што погодује инвеститорима, као што им може бити од користи и повољан билатерални уговор Србије са Русијом – напомиње наш саговорник.

Чудили су се многи кад је 2007. овај бизнисмен, који се до тада у Цељу бавио продајом папира, стигао у забачена Вранеша да прави апартманско насеље. Јесте да је крај прелеп, два језера (Златарско и Радоињско) такорећи у видокругу, мештани радни и њихови производи непрскани, али има ли смисла овде уложити цео милион, питали су се у овом крају. А Срнец је имао своју визију. Допремио је 2.000 кубика земље да би прекрио и изравнао каменити плац, утрошио 220 мина приликом копања резервоара за воду, направио пут, сопствени водовод, трафо-станицу, агрегате за струју, хелидром...

Усред насеља дрвених здања је централни објекат од 400 квадрата, два апартмана, пет бунгалова, 26 лежајева, велнес центар са базеном, руском бањом, финским саунама, леденим пећинама, џакузијем. Простор је оплемењен цветним баштама, поточићем са фонтаном, дрвеним мостом. Гостима се нуде вожња чамцем и катамараном по језерима, путовање до хранилишта белоглавог супа и до Белог анђела у манастиру Милешева, шетње по падинама Златара. Посао је овде добило 13 мештана. Власник Леон, коме породица, нарочито син Жига, помаже у овом подухвату, све стигне, мада, како каже, свој радни век проживљава на точковима: прелази преко 100.000 километара годишње, путевима Србије, Словеније, држава ЕУ.

– Управо сам у преговорима са потенцијалним финансијером за улазак у проширење капацитета у етноселу: градњу нових здања, спортских терена и додатних 50 лежајева, јер ми је сада највећи хендикеп што не могу пун аутобус путника да сместим одједном. Очекујем да на јесен кренем с том градњом, а у причи сам и око подизања фарме крава, коза и оваца с млекаром у оближњем селу Комарани – планира Словенац, кога мештани Вранеша хвале и као човека и као послодавца. Леон Срнец се, то не крије, трајно везао за овај крај, ужива у њему и ту ће остати...

Бранко Пејовић

објављено: 28.03.2012