Zašto je zapostavljena industrija ribarstva u Srbiji

Srbija godišnje proizvede u najboljem slučaju desetinu svog potencijala. Izvoz nerazvijen, a država ne pomišlja na podsticaj ovog sektora.

Iako Srbija ima potencijala da proizvodi između 100.000 i 200.000 tona ribe, godišnje iz srpskih ribnjaka izađe jedva 10.000 tona. Srbija na uvoz 30.000 tona ribe i proizvoda od ribe troši preko 60 miliona evra godišnje. U isto vreme izvoz ribe i proizvoda od ribe iz Srbije gotovo da ne postoji.

Tomislav Đorđević, vlasnik "DTD Ribarstvo”, u intervjuu za "Akter” kaže da bi iskorišćavanjem zemljišta koja nisu pogodna za ratarsku proizvodnju i korišćenjem postojećih kanala Srbija mogla da ostvari prihod od ribarstva koji bi se merio stotinama miliona evra.

Pravim stateškim organizovanjem, Srbija bi mogla "do 2015. da preraste u neto izvoznika ribe i proizvoda od ribe, a do 2020. godine da ostvari i značajni izvozni prihod u toj oblasti privređivanja od 100 i više miliona evra", kaže Đorđević. 

Potencijali Srbije u ribarstvu, posebno Vojvodine, trenutno se koriste manje od 10 odsto. Jedini razlog za to je činjenica što je ribarstvo godinama bilo na poslednjem mestu interesa ove države. Bitno je naglasiti da u uzgoju ribe domaće sirovine učestvuju sa više od 90 odsto.
Pokretanje proizvodnje
Zavisno od vrste ribe koju investitor želi da uzgaja, košta i pokretanje proizvodnje.

Za proizvodnju pastrmke se procenjuje da je potrebno ulaganje od oko 350.000 do 500.000 evra, u zavisnosti od lokacije i infrastrukture. Za proizvodnju 100 tona šarana godišnje, što bi u normalnim uslovima privređivanja za navedenu granu delatnosti po evropskim standardima trebalo da omogući povrat uloženih sredstava u roku od 7 do 10 godina, potrebno je 400.000 do 700.000 evra.

U svetu se danas u uzgajalištima proizvodi oko 60 miliona tona ribe čija je ukupna vrednost preko 100 milijardi dolara, dok se u Srbiji proizvodi oko 10.000 tona, odnosno 0,017 odsto svetske proizvodnje. Potrošnja ribe u svetu godišnje raste po stopi od oko 9 odsto.

Carinske barijere sa EU

"U vreme pregovora sa Evropskom unijom o liberalizaciji međusobne trgovine, srpski pregovarači su „zaboravili” da u Srbiji postoji ribarstvo, pa su za izvoz ribe iz naše zemlje u EU ostale carinske barijere, čime su dodatno otežali privređivanje tog sektora", objašnjava on. 

Evropska unija, prepoznajući nastupajući nedostatak ribe, koja se zbog ranijeg enormnog izlova danas sve manje izlovljava iz mora, kao i zbog stalnog rasta stanovništva u svetu, trenutno sprovodi novu strategiju razvoja akva kulture na kopnenoj teritoriji EU. Za izgradnju novih farmi EU daje bespovratna sredstva od 40 do 60 odsto vrednosti investicije. 

U Srbiji je, međutim, potpuno drugačija situacija, navodi Đorđević. U Hrvatskoj se daju subvencije od 0,5 evra po kilogramu ribe. Kod nas ne samo da ne postoje subvencije nego vam država naplaćuje korišćenje vode po svakom kilogramu proizvedene ribe, i to devet dinara po kilogramu. To proizvođače iz Srbije stavlja u krajnje nepovoljan položaj u odnosu na kompanije iz bilo koje druge države u Evropi.

Srbi nisu veliki ljubitelji i potrošači ribe, troše svega 5-7 kilograma ribe godišnje po stanovniku, što je 3-4 puta manje od prosečnog stanovnika Evrope. Da nije perioda zimskog i letnjeg posta to bi verovatno bilo i manje.