Turisti na krilima zmaja

Srbija: Tura „Putevima zmajeva“ uskoro će postati deo evropskih „koridora kulture“. Naša država je zemlja bogate tradicije i raskošnog nematerijalnog nasleđa

Pored puteva rimskih imperatora, mamuta, hajduka, ćilibara i tvrđava na Dunavu, kroz Srbiju će turisti uskoro početi da putuju novom kulturnom rutom - „Putevima zmajeva“.

Srbija je zemlja bogate tradicije i raskošnog nematerijalnog nasleđa, a u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, inspirisani pričama, dosetili su se da osmisle novu turu o zmajevitim junacima, vilama i zmajevima. Tura počinje iz Beograda, s Kalemegdana, a završava se u Vranju, u tvrđavi Markovo kale. Kroz motiv zmajevitih junaka ispreda se priča o Nemanjićima i Brankovićima, srednjovekovnim gradovima i manastirima, narodnoj tradiciji i mitologiji.

Istorija

- „PUT zmajeva“ ima potencijal da postane evropski put kulture, budući da su zmajevi utemeljeni u mitologije mnogih naroda Evrope - kaže Manuela Graf iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Srbije. - „Put zmajeva“ sadrži zanimljive teme koje mogu da povežu i ostale regione Srbije i druge evropske zemlje. Potrudili smo se da događajem „Uplovite u srednji vek preko Golubačke tvrđave“ iskoristimo magijsku moć predanja za promociju kulture, nauke i turizma.

Ljubljana već godinama privlači turiste zahvaljujući mostu s figurama zmaja, na osnovu čega ispreda priču da je to bio grad koji štite ova stvorenja. Po ugledu na slovenačke radionice za decu, i „Beogradska tvrđava“ je pokušala da osmisli igru „Trka za zmajem“, ali ona nije zaživela.

Kompletna tura „Putevima zmajeva“ trajala bi bar nedelju dana, pa se turistima preporučuje da, dok ne zaživi, posete samo neke od tvrđava, manastira i manifestacija koje se tim povodom održavaju.

Tura, dakle, počinje iz Despotove kule. Zmajeviti despot Stefan Lazarević, prema predanju sin carice Milice i Zmaja od Jastrepca, u Beogradu je imao svoju kulu, a sahranjen je kod manastira Koporin, nadomak Velike Plane.

Trpeza

PRIČA o njemu dovodi se u vezu i sa veličanstvenom Golubačkom tvrđavom. Zmaj Ognjeni Vuk ili Vuk Grgurević, sin slepog Grgura i unuk Đurđa i Jerine, dobio je Orden Zmaja kralja Sigismunda. Golubac se uveliko priprema da postane deo ove ture, a nedavno je organizovan veliki događaj rekonstrukcije srednjovekovnog grada. Tom prilikom posetioci su mogli da uživaju u bogatoj trpezi, da zatraže savet od vidarke s melemima, da probaju vino, slušaju putujuće muzičare „Flauto Dolče“... Takođe, čuli su priču o tome kako je knez Lazar osvojio do tada neosvojivu tvrđavu Golubac, gde je i na koji način poginuo slavni poljski vitez Zaviša Crni, šta je radovalo ili mučilo ovdašnju vlastelu - despota Stefana Lazarevića, vojvodu Jeremiju, Đurđa Brankovića i njegovu ženu Prokletu Jerinu, ali i kako su živele obične srednjovekovne seljanke i vile s Dunava.

Put se nastavlja ka Miroč planini, koja je oduvek bila stecište vila, posebno vile Ravijojle, posestrime Kraljevića Marka. Devet Jugovića, ujaci zmajevitog Stevana Visokog, živeli su u Prokuplju, u srednjovekovnom gradu Hisaru. Pirotski grad priča priču o Momčilu, ujaku Marka Kraljevića, i njegovom krilatom konju Jabučilu. Zmajeviti Kraljević Marko ima, pak, svoje Markovo kale, iznad Vranja, pod kojim sada spava, kako legenda kaže.

INFO

ŠABAC

I ONI koji ne znaju gde se nalazi Mačva, čuli su za Zmaja od Noćaja

U ŠABAČKOM muzeju odlučili su da iskoriste popularnost Stojana Čupića, junaka Prvog srpskog ustanka.

- SVAKI predmet mora da podržava priču koju čuju posetioci - kaže Branislav Stanković, direktor Muzeja u Šapcu.

U OVOM muzeju navode da kultura i istorija moraju da se pričaju, jer niko neće ući u muzej da bi video mrtvu stvar, ali hoće da čuje zanimljivu priču.

Tkalje i vidarke

U MESTIMA koja posećuju turisti zamišljeno je da oni dožive pravo putovanje u istoriju i tradiciju srednjovekovne Srbije. To bi bila i jedinstvena prilika da svako isproba srednjovekovni kostim ili frizuru, da uz pomoć srednjovekovne tkalje i njenog razboja dokuči veštine tkanja, da pobedi srednjovekovnog viteza u nadmetanju nadvlačenja konopca, da mu vidarka starim melemima izvida neku ranu...