Završeni šipovi za most Zemun–Borča

Na zemunskoj obali okončana je izrada šipova za stub broj 1, čime su završeni radovi na pobijanju svih 336 šipova, koji čine temelje za ukupno 30 stubova mostovske konstrukcije dužine 1.482 metra.

Šipovi su raspoređeni u grupama od osam do 26, a pobijani su na dubinama između 25 i 40 metara, saopšteno je iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.

  Debljina šipova se kreće od 1,2 metra za stubove severne prilazne konstrukcije pa do dva metra debljine, koliko iznose ispod dva glavna rečna stuba. Tokom procesa bušenja šipova strogo su kontrolisani svi parametri kako bi se ispunili ili nadmašili propisani standardi. Za praćenje kvaliteta izbušenog šipa ugrađivane su ultrasonične cevi za inspekciju, a posle pozitivne provere, svaka čelična cev je zalivena i zaptivena.


Šipovi čine temelje za trideset stubnih mesta. Sa zemunske strane, prva dva stuba nosiće južnu prilaznu konstrukciju dužine 97 metara, a na nju se od stuba broj 3 do stuba broj 6 nastavlja glavna mostovska konstrukcija iznad plovnog puta, koja je dugačka 362 metra.


Od 6. do 21. stuba proteže se inundaciona odnosno obalna konstrukcija dužine 726 metara, a preostali deo mosta do stuba broj 30 čini severna prilazna konstrukcija dužine 297 metara.



Radovi se istovremeno odvijaju i na drugim delovima gradilišta. Na ranije završenom stubu broj 5, uz plovni put, u toku je postavljanje oplate i armature za prvi, tzv. „nulti” segment gornje konstrukcije na glavnom rasponu mosta. Pomoću velike pokretne skele sa borčanske strane izbetoniran je i treći raspon na inundacionoj (obalnoj) konstrukciji, a na severnoj navoznoj konstrukciji počelo je povezivanje stubova betonskim konzolama, na kojima će biti izgrađena kolovozna ploča.



Kako saopštavaju iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, u okviru radova na pristupnim putevima, od mosta do Zrenjaninskog puta, domaći izvođači izvode radove na izradi trupa saobraćajnice.



Do sada je izvršeno obeležavanje, izravnavanje i nasipanje trase saobraćajnice u dužini od blizu šest kilometara, kao i izrada betonskih propusta preko postojećih kanala. Trenutno su u izgradnji prelazi preko Velikog kanala i kanala Vizelj, a pored naselja Krnjača završava se izrada šipova za 550 metara dugačku mostovsku konstrukciju preko železničke pruge Beograd–Pančevo.

Οι Σέρβοι του Κοσσυφοπεδίου ξεκίνησαν εκδηλώσεις πολιτικής ανυπακοής

01/31/2013 - 11:03 Η απόφαση αυτή ελήφθη την Τετάρτη στην διαδήλωση, που πραγματοποιήθηκε στην πόλη Κοσόβσκα-Μιτρόβιτσα και στην οποία συμμετείχαν πάνω από 5.000 άτομα σύμφωνα με το πρακτορείο B92 News. Οι διαδηλωτές ενέκριναν επίσης διακήρυξη ενάντια στην ένταξη στη δομή της αυτοαποκαλούμενης Δημοκρατίας του Κοσσυφοπεδίου. Στο έγγραφο απορρίπτονται όλες οι προηγούμενες συμφωνίες, που είχαν επιτευχθεί κατά το διάλογο των εκπροσώπων του Βελιγραδίου και της Πρίστινας. Όσοι συμμετείχαν στις διαδηλώσεις με το σύνθημα “Όχι στα ψέμματα των Βρυξελλών” απείλησαν να συνεχίσουν την κατασκευή των οδοφραγμάτων στους αυτοκινητόδρομους, που οδηγούν στα βόρεια της χώρας. Τμήμα ειδήσεων defencenet.gr

Меркатор повећао тржишно учешће у Србији

Меркатор (Новости)

Београд – Словеначки Меркатор је 2012. годину на тржишту Србије завршио са 61,6 милијарди динара (545 милиона евра) укупних прихода што је за 13,3 одсто више него претходне године, саопштено је у среду из компаније на основу првих неревидираних резултата.
Упркос отежаним макроекономским условима пословања, Меркатор-С је кроз различите мере задржао успешно пословање, повећао тржишно учешће на скоро девет одсто, и успео да отвори 275 нових радних места.
У 2012. години инвестиције Меркатора у Србији износиле су 19 милиона евра, од чега је у реновирање Меркатор Центра Београд уложено око 12 милиона евра, а словеначка компанија је отворила и осам нових продајних објеката.
Меркатор-С ће и у 2013. наставити са спровођењем усвојене стратегије развоја кроз конкурентну понуду за потрошаче, стабилно финансијско пословање и партнерски однос са добављачима, саопштено је из компаније.
Група Меркатор је прошлу годину завршила са 2,873 милијарде евра прихода али уз губитке од 104 милиона евра.
Меркатор отпушта 1.000 радника
Управа словеначког Меркатора најавила је да ће та трговинска групација отпустити 1.000 радника.
Отказе ће, како је Балажић појаснио за данашње издање листа Finance, добити запослени у администрацији, док се број запослених у трговинама неће смањивати, јер оне углавном послују позитивно.
Руководство Меркатора је јуче саопштило да компанија има губитак од око 100 милиона евра и да планира рационализацију пословања.
„Трудићемо се да административним радницима обезбедимо даљи рад у групи Меркатор, пре свега у оперативи“, рекао је Балажич за Finance.
Он је истакао да до 2016. године Меркатор мора да уштеди око 80 милиона евра и да „отпуштање неће бити довољно да би Меркатор поново постао нормална компанија“.

ПКБ: Бразде бране и животом

Земљу је 40 година користио ПКБ (Фото: Новости)

Зрењанин – Расписивање огласа за давање у закуп 1.500 хектара пољопривредног земљишта У Зрењанину „подигло“ је синдикат ПКБ-а, који је најавио штрајк. Синдикалци напомињу да је издавање земље незаконит поступак, јер ово предузеће ове оранице у Ченти и Перлезу користи већ скоро пола века.
С друге стране, из Општине Зрењанин, као и из Министарства пољопривреде тврде да нема ничег спорног у давању њива на коришћење и да закон није повређен.
Вербални сукоб између представника ПКБ Корпорације и паора из Ченте обележио је у среду други круг јавног надметања за давање у закуп пољопривредног земљишта на подручју града Зрењанина.
Синдикалци тврде да ће својим телима и механизацијом спречити узимање њива на које, како кажу, полажу право. Локалним фармерима, а потенцијалним закупцима спорног земљишта, поручују да се држе даље од „њихових“ њива.
„Давањем у закуп земљишта које ми користимо претходних 40 година наставља се распарчавање ПКБ-а“, тврди Милисав Ђорђевић, председник овог синдиката.
„Конкурс за давање ораница под закуп, први пут је расписан у септембру 2012. године.“
Ми смо тада понудили да уплатимо закуп једнак збиру почетних цена лицитације, увећан за 30 одсто. То је више од 15 милиона динара, али одговор нисмо добили, већ је расписана нова лицитација.
Право за коришћење земљишта у својој општини траже и зрењанински паори и напомињу да им не пада на памет да одустану од лицитације.
„Учествовали смо и у првом кругу јавног надметања, као и сада, а како ћемо ући у посед, то ћемо још видети“, поручује Јован Дракулић, земљорадник и Ченте, један од учесника лицитациује. „Не плашимо се њихове силе, јер нико није изнад закона. Нама је та земља извор живота.“
Док челници Зрењанина, синдикалце из ПКБ-а шаљу код Министарства пољопривреде да тамо изнесу своје захтеве, у овом министарству „враћају лопту“ градској управи.
„Поступак давања у закуп пољопривредног земљишта поверен локалним самоуправама“, кажу у ресорном министарству пољопривреде. „Изнајмљивање државних ораница, ко год га је до тада користио, у складу је са законом. У случају ПКБ корпорације, обавиће се додатне консултације са републичком Дирекцијом за имовину и Градом Зрењанин.“
Подносе тужбу
„Градска управа је дужна да спроведе поступак издавања државног земљишта на својој територији, и то ћемо учинити“, каже Стојан Краљ, начелник Одељења за локални економски развој Зрењанина.
„Средином прошле године обавестили смо ПКБ о обавези да изађе из поседа и да не заснива нову производњу, што није учињено. Зато ћемо поднети тужбу против овог предузећа за незаконито коришћење државне земље на подручју Ченте, почев од 2006, па до данас.“

Ноћна струја не мора да поскупи

Електропривреда Србије само ноћу има вишкове енергије и зато их нуди по нижој цени да би заштитила систем од дневних искушења

Има струје, али јој се не зна цена (Фото Д. Јевремовић)

Јефтинија ноћна струја, коју домаћинства користе да ноћу пуне ТА пећи, jер је тада киловат час четири пута јефтинији него дању, не би морала да се мења, бар што се тиче техничких могућности Електропривреде Србије која грађанима испоручује електричну енергију.
ЕПС је технички спреман да настави са испорукама четири пута јефтиније струје током ноћи и у наредном периоду, јер има вишкове због чега је јефтинија ноћна тарифа својевремено и уведена, кажу у ЕПС-у и додају да је ово осетљиво и техничко и економско питање.
Струја треба да поскупи, јер је најјефтинија у Европи. Али, с друге стране, ако се већ праве социјалне карте, како би се заштитили социјално најугроженији, питање је да ли треба укидати ове попусте онима којима је струја једини начин да се огреју.
Лако се може догодити, кажу у ЕПС-у, да се после поскупљења ноћних киловат-сати велики број домаћинстава преоријентише на дневну потрошњу, јер би разлика у цени киловат-часова била мања. Односно ноћна тарифа била би скупља и приближна дневној тарифи. Грађани би тиме обезбедили себи комфор да не морају више да чекају поноћ да би укључили грејање, односно пунили ТА пећи.
У том случају би, дакле, објашњавају у ЕПС-у, скочила дневна потрошња, а ЕПС има пак вишкове ноћу које треба неко да потроши, јер нико још није измислио толике акумулаторе у којима би складиштили струју.
С друге стране, објашњавају у овом јавном предузећу, уколико би се садашњи однос четири према један смањио на три према један, тиме би прилив пара у касу ЕПС-а био нешто већи, а претпоставља се да не би преко ноћи сви они који се сада греју на струју могли да замене ТА пећи грејањем на угаљ, дрва или гас.
С односом три према један потрошња бинајвероватније, претпостављају у ЕПС-у, остала на садашњем нивоу, ЕПС би трошио ноћне вишкове, а струја би поскупела, али не толико да би то био огроман удар на кућни буџет.
Упитани шта би било с вишковима струје уколико би однос јефтиније и скупе био два према један, у ЕПС-у кажу, да струју не могу да депонују, те да једино могу да се договоре о пласману тих вишкова..
На констатацију да је овај предлог из Министарства енергетике можда дошао како би се помогло ЕПС-у да покрије дубиозу тешку 41 милијарду динара, у ЕПС-у кажу, да ће последњу реч о односу ниже и више тарифе дати Агенција за енергетику која ће, на крају крајева и рећи за колико је оправдано да струја поскупи.
Упућени у електроенергетске прилике кажу да би драстично поскупљење ноћне тарифе донело више штете него користи, те да би у том случају велики број грађана, пре свега оних који се греју на струју, био озбиљно оштећен. Зато је, додају, најважније одредити колико ће се смањити однос између дневне и ноћне тарифе.
Бобан Петровић, Секретар Удружења за енергетику у ПКС, каже да се смањивањем односа дневне и ноћне тарифе на три према један или два према један заправо жели да помогне ЕПС-у који због нереално ниске цене електричне енергије трпи губитке.
– Ноћна тарифа никада није била социјална категорија, само се тако третирала. Циљ је био да се потрошачи стимулишу да троше струју када је има више, а то је ноћу, како би се растеретила дневна потрошња, каже Петровић.
Како ствари сада стоје грејање стана од 60 квадрата на струју пуњењем ТА пећи током ноћи у грејној сезони кошта укупно око 42.000 динара, ако се ТА допуњава дању цена је, потврђују у Агенцији за енергетику, око 60.400, док загревање грејних тела и котлова кошта 124.800 динара.

Јасна Петровић

Evo nekoliko pravila u ponašanju koja su strogo zabranjena na poslu

Možete biti vrhunski stručnjak na određenom području i baratati svim potrebnim informacijama, ali ako niste istovremeno i pristupačna, prema kolegama korektna osoba, uvek spremna pomoći, savetovati, ali i prihvatiti kritiku, teško ćete zadržati svoj posao.

Stvari bi se mogle ovako postaviti: obrazovanje je bitno, stručnost poželjna, ambicioznost dobrodošla, a ličnost presudna.

Ne zaboravite, način na koji vas okolina percipira kao ličnost veoma utiče na sliku koja se stvara o vama kao profesionalcu čime god se bavili.

Evo 10 pravila u ponašanju koja nikada nemojte primenjivati na poslu:

1. Ponašati se kao nedodirljivi stručnjak

Ljudi se redovno više vole okruživati dopadljivim iako možda manje sposobnim kolegama nego visoko kompetentnim namćorima. Brojne su studije pokazale da na kraju uopše nije bitno koliko je neko dobar u poslu ili ne jer nikakvo znanje i veštine ne mogu pomoći osobi koja nije omiljena u radnoj sredini – takvog kolegu svi zaobilaze.

2.Ne biti timski igrač

Takođe, niko se ne oseća ugodno s neaktivnim, samodopadnim osobama koje se ponašaju potpuno nezainteresovanim za timski rad. Osim otvorenosti za saradnju sa kolegama, zlatno je pravilo ne govoriti javno negativno o šefu, kolegama i firmi. Poštujte šefa, učinite ga zvezdom uz koju ćete i vi poslovno rasti.

3. Ne poštovati rokove

Ako je rok u sredu, to nikako ne znači prvu stvar u četvrtak ujutro. Preduzeća trebaju ljude na koje se mogu osloniti. Ne obaviti posao na vreme krajnje je neprofesionalno, to može razorno delovati i na raspored drugih u timu, a posledice će trpeti i vaš šef. Kada nešto obećate, radite koliko god je potrebno i završite na vreme, a tek nakon predaje posla možete zatražiti neki oblik nagrade za eventualni prekovremeni rad.

4. Baviti se privatnim stvarima na poslu

E-mail i telefoni, služe za posao koji radite za kompaniju. Privatne razgovore svedite na nužne uz minimum razgovora i nikad ne obavljajte pozive uz koje bi vam mogle trebati hrpe papirnatih maramica. Nikada u e-mailu ne pišite ništa što ne biste volili da pročita vaš šef, nikad niste sigurni gde se zadržavaju obrisani fajlovi. (Ne želite znati brojku jadnih duša koje su dobile otkaz jer su kliknule ‘Reply to all’ i svima koje znaju i ne znaju poslale šale na šefov račun).

5. Izolovati se

Razvijajte, negujte, koristite dobre odnose s kolegama u firmi, ali i profesiji uopšte. Ljudi koji imaju dobru mrežu poznanika iz branše uvek su u toku, na izvoru bitnih informacija i mnogo se lakše probijaju kroz organizacijsku politiku. Istraživanja pokazuju da su ljudi s dobrom mrežom kolega oko sebe skloniji radu u uspešnim timovima, imaju bolje rezultate, češće dobivaju povišicu i češće dobiju ili se trude da dobiju razne beneficije.

6. Započeti romansu na poslu

Loša, loša zamisao je započeti ljubavnu vezu s nekim ko sedi s vama u kancelariji. Loša je ideja početi vezu s nadređenim jer će vaš poslovni uspeh uvek biti predmet sumnje. A ako ste u vezi sa podređenim, izlažete se riziku da vas jednog dana optuže za seksualno uznemiravanje na poslu. I još dalje – ako loše završi, svi će u firi sve znati i to će izazvati još veću neugodnost.

7. Bojati se neuspeha

Koliko puta od iskusnih možemo čuti dobronamerne savete među kojima je i onaj – "ako vi ne verujete u sebe, neće ni drugi". Zauzmite stav "ja to mogu" i preuzmite rizik. Umesto da kažete da to nikad niste radili, recite da ćete naučiti kako se to radi. Ne bojte se neuspeha ili pogrešaka. Čak i ako zabrljate, priznajte to i nastavite dalje. Nakon svega, učite nešto novo u svakoj mogućoj situaciji. Upamtite, s vremenom se pokaže kako je izbegavanje rizika štetnije za karijeru od pogrešaka.

8. Biti bez cilja

Neuspeh ne leži u činjenici da niste postigli svoj cilj, nego proizlazi iz rada bez cilja kojim biste težili. Razmotrite realne mogućnosti i sastavljajte kako dnevni, tako i dugoročni plan aktivnosti. Upravljajte svojom karijerom, sledite prioritete i usredotočite se na zadatke koji vode prema cilju koji ste postavili.

9. Ignorisati imidž

Nastup je važan. Ljudi stvaraju razne slike o vama upravo kroz način na koji se predstavljate. Zato se ne pojavljujte u kancelariji kao da ste upravo timarili konje, ne valjajte gluposti ne pazeći na gramatiku i ne lenčarite s nogama na stolu pred svima. Negujte imidž kompetentne, karakterne i lojalne osobe koju firma i te kako treba.

10. Biti indiskretan

Kancelarije, hodnici, liftovi, zahodi, čak ni javni prevoz na putu kući – nisu privatno okruženje. Budite pažljivi i pazite gde šta govorite i kome šta kažete. Ne pričajte ni naoko bezazlene šale na tuđi račun, a da i ne spominjemo poslovne tajne, ogovaranja kolega ili iznošenja svog viđenja celokupne situacije ili, još gore, stava prema rasama, veri ili šefovoj ličnosti. Jer, iako postoji nešto poput slobode govora, ta sloboda i nije tako mila ako vas košta posla

Министар Лука: Кипар никад неће признати независност Косова

БЕОГРАД- Министар правде и јавног реда Кипра Лукас Лука је данас у разговору са потпредседником Владе Србиеј Расимом Љајићем пренео чврст став кипарске владе, која, како је нагласио, никад неће признати независност Косова, истакавши притом да је једини исправан пут у решавању косовског питања поштовање норми међународног права.
Љајић је Луки пренео захвалност кипарској влади на подршци коју та држава пружа Србији у процесу европских интеграција, као и на принципијелном ставу Кипра да не призна једнострано проглашену независност Косова и Метохије.
Потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Љајић је са Луком, који заступа и кипарског министра индустрије, трговине и туризма, разговарао о унапређењу укупних билатералних односа Србије и Кипра, као и о могућностима за проширивање привредне сарадње и повећања обима робне размене.
Љајић и министар Лука сагласили су се и да добри политички односи две земље треба да буду пропраћени и адекватним нивоом привредне сарадње.
Саговорници су се сложили да велики простор за унапређење економске сарадње постоји у областима пољопривреде, прехрамбене и фармацеутске индустрије, инфраструктуре и туризма.
Љајић и Лука су се сагласили и да би организовање пословног форума две земље у трећем кварталу ове године било одлична прилика за успостављање бољих контаката привредника Србије и Кипра, као и за дефинисање конкретних облика сарадње.

ИЗВОР: ТАНЈУГ

Επενδύσεις 300 εκατ. ευρώ σε 20 έργα προγραμματίζονται για το 2013 στη Σερβία

Για το 2013, επενδύσεις 300 εκ. ευρώ σε 20 έργα προγραμματίζει στη Σερβία, η Ευρωπαϊκή Τράπεζα Ανασυγκρότησης και Ανάπτυξης (ΕΤΑΑ), ανακοίνωσε ο νέος διευθυντής της στη βαλκανική αυτή χώρα, Ματέο Πατρόνε, στη διάρκεια της συνάντησης που είχε με τον Σέρβο πρωθυπουργό Ίβιτσα Ντάσιτς. Ο κ. Ντάσιτς – επισημαίνεται σε σχετική ανακοίνωση που δόθηκε στη δημοσιότητα – ενημέρωσε τον κ. Πατρόνε για τις δράσεις που υλοποιεί η σερβική κυβέρνηση με στόχο τη δημοσιονομική εξυγίανση και για τις επενδυτικές ευκαιρίες που παρουσιάζει η οικονομία. Από την πλευρά του, ο κ. Πατρόνε τόνισε, μεταξύ άλλων, πως φέτος το ενδιαφέρον της ΕΤΑΑ στρέφεται κυρίως στην ανάπτυξη του ιδιωτικού τομέα στη σερβική οικονομία.

Jat Airways neće biti low-cost kompanija

BEOGRAD - Radna grupa za rešavanje sudbine JATa do kraja februara predložiće Vladi najbolje rešenje za reorganizaciju srpske nacionalne aviokompanije.

Radna grupa će naredni sastanak održati 31. januara i tom prilikom biće reči o floti srpskog avioprevoznika, Jatovom predlogu poslovanja za ovu godinu, predlozima Ministarstva saobraćaja i drugim pitanjima, rekao je pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj Milutin Popović.

"Intenziviraćemo sastanke radne grupe, koje će se sastajati svake sedmice, a ako treba i češće, kako bi što pre vladi predložili kvalitetna rešenja", istakao je Popović, koji je član radne grupe.

Jat airways će, prema njegovim rečima, svakako biti reorganizovan tako da bude lider na našem tržištu, sa odgovarajućim brojem zaposlenih i da može da se nosi sa konkurencijom.

Popović je naglasio da će Jat biti reorganizovan tako da bude atraktivan potencijalnim strateškim partnerima i da bi onda moglo da se razmišlja i o eventualnom partnerstvu i aranžmanu sa nekom stranom kompanijom, ali isto tako i za Jat tehniku.

Pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj je kazao da nisu tačne informacije pojedinih medijia da se razmišlja o tome da Jat postane nisko-tarifna aviokompanija.

"Jat nikako ne može da bude low-cost prevoznik, jer je Jat srpska nacionalna aviokompanija, koja želi da bude dominantna na tržištu", istakao je Popović.

On je dodao da ima puno otvorenih pitanja i da će javnost uskoro biti upoznata sa predlozima radne grupe.

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić poručio je prošle sedmice da država mora brzo da reguje u rešavanju sudbine domaćeg avioprevoznika, ističući da mnogo očekuje i od Jat tehnike koja bi u budućnosti mogla da ostvaruje profit.

Dačić je primio predstavnike britanske kompanije "AJ Wlater Aviation", koja želi da bude deo rešavanja problema u Jatu, a pre svega da pruži pomoć u unapređenju Jat tehnike.

Ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić je ranije najavio da bi reorganizovani Jat mogao da funkcioniše već od marta, kao i da će dugovi te kompanije morati da se prenesu na državu.

"Sve više sam siguran da dugovi Jata moraju na neki način da se prenesu na državu i da Jat - sa postojećim slotovima (prava sletanja i uzletanja) i kadrovima koji bi nam ostali, sa sadašnjim avionima i lizingom par novih aviona - da će takva kompanija biti moguća i ostvarljiva već početkom marta", rekao je ministar saobraćaja.

Planirano je da Jat airways u aprilu i maju dobije putem lizinga četiri Erbas (319) aviona, rečeno je ranije u nacionalnoj aviokompaniji.

Jat trenutno saobraća sa sedam od ukupno 13 aviona, od kojih se dva iznajmljena pripremaju za povratak vlasniku, a četiri su na redovnim radovima.

Osnivanje nove nacionalne aviokompanije bila je ideja prethodne vlade, koja je 2010. donela tu odluku i godinu dana kasnije raspisala tender za izbor strateškog partnera, ali se nije javio nijedan ponuđač.

Jat je bio ponuđen na prodaju i 2008. godine, ali se i na taj tender, kada je bilo ponuđeno 51 odsto kapitala Jata po ceni od 51 miliona evra, niko nije javio

Αρπαξε την ευκαιρία τώρα

Η αύξηση του αριθμού των ρώσων τουριστών στην Ελλάδα επιδρά θετικά στις πωλήσεις των ελληνικών προϊόντων. Επιστρέφοντας στην πατρίδα τους, οι ρώσοι αναζητούν στα μαγαζιά ελληνικά προϊόντα. Ποιές είναι λοιπόν οι κινήσεις που πρέπει να κάνει ο Ελληνας έμπορος, επιχειρηματίας ή παραγωγός;   

Πηγή: TASS

Η Ρωσία είναι η μεγαλύτερη σε έκταση χώρα στον κόσμο. Διαθέτει πληθυσμό 143 εκατομμύρια, ενώ οι πόλεις με πάνω από ένα εκατομμύριο κατοίκους φτάνουν τις 14. Μόνο στη Μόσχα ζουν περίπου 20 εκατ. άνθρωποι. Δυό φορές περισσότεροι δηλαδή, από τον πληθυσμό της Ελλάδας.
Όλος αυτός ο κόσμος έχει ανάγκη από προϊόντα διατροφής. Η Ρωσία καταλαμβάνει εκτάσεις στις οποίες το χειμώνα δεν παράγονται πορτοκάλια ή μανταρίνια, και το καλοκαίρι δεν είναι πάντοτε εφικτή η σοδειά από ροδάκινα.Την εποχή της Σοβιετικής Ένωσης οι νότιες Δημοκρατίες,εύκολα ή δύσκολα, εφοδίαζαν τη χώρα με φρούτα και λαχανικά, αλλά σήμερα τα πάντα έχουν αλλάξει. Οι περιοχές αυτές ανεξαρτητοποιήθηκαν και δεν είναι υποχρεωμένες να προμηθεύουν με τα προϊόντα τους κατά προτεραιότητα τη Ρωσία.
Απαιτητικοί καταναλωτές
Στο μεταξύ, τα τελευταία 20 χρόνια οι Ρώσοι έγιναν πιο απαιτητικοί και εκλεκτικοί καταναλωτές και, σε αντίθεση με το παρελθόν, δεν συμβιβάζονται με προϊόντα τα οποία δεν είναι φρέσκα και ποιοτικά. Οι κάτοικοι των μεγαλουπόλεων έχουν τη δυνατότητα να παραγγέλνουν εξωτικά φρούτα απευθείας από την Ταϊλάνδη,με εγγυημένη την παράδοση φρεσκότατων φρούτων και λαχανικών αεροπορικώς σε συγκεκριμένη μέρα, και μάλιστα κατ’ οίκον. Στις ιστοσελίδες που προσφέρουν τις σχετικές υπηρεσίες, υπάρχει μια ευρεία γκάμα αγαθών, και μπορεί κανείς μέσω αυτών να παραγγείλει φρέσκα λουλούδια! Το σημαντικότερο δε, είναι ότι οι τιμές για αυτά τα αγαθά δεν είναι απλώς ανταγωνιστικές, αλλά συχνά είναι αισθητά χαμηλότερες από αυτές των καταστημάτων.
Επιπλέον,ιδιαίτερα σημαντικό είναι το γεγονός ότι ο ρώσος καταναλωτής έμαθε επιτέλους να μετρά τα χρήματά του. Με άλλα λόγια, έχουν παρέλθει ανεπιστρεπτί οι εποχές εκείνες που μπορούσε κανείς να πουλήσει στους Ρώσους οτιδήποτε και σε οποιαδήποτε τιμή, αρκεί αυτό να ήταν ξένης προέλευσης. Οσον αφορά τον Τουρσιμό, ενδειτκικό είναι ότι τα τελευταία χρόνια χρεοκόπησαν αρκετές μεγάλες τουριστικές εταιρίες. Ο κόσμος έπαψε να πληρώνει διάφορους μεσάζοντες, και άρχισε να επικοινωνεί απευθείας με τα ξενοδοχεία, να προγραμματίζει τα ταξίδια του,να κανονίζει την ενοικίαση του αυτοκινήτου κλπ. Το ίδιο περίπου συμβαίνει και με τα προϊόντα διατροφής.
Υπό αυτές τις συνθήκες της αφθονίας, είναι δύσκολο για τα ελληνικά προϊόντα να αντέξουν τον ανταγωνισμό στη ρωσική αγορά.Και εφόσον οι έλληνες παραγωγοί σχεδιάζουν παρ’ όλα αυτά να δώσουν τη μάχη τους για την κατάκτηση της ρωσικής αγοράς, θα πρέπει να λάβουν υπόψη ορισμένους παράγοντες.
Οδηγός προς Ελληνες επιχειρηματίες
Πρώτον, σήμερα δεν μπορεί να γίνει λόγος για εισαγωγή μόνο ελληνικών προϊόντων. Τα υψηλά έσοδα και η σταθερή παρουσία στη ρωσική αγορά προϋποθέτουν μεγάλο όγκο εισαγωγών και την ανάληψη σημαντικών υποχρεώσεων, γεγονός που συνδέεται άμεσα με το μέγεθος της εταιρίας-παραγωγού. Όσον αφορά τον συγκεκριμένο συντελεστή, η Ελλάδα υπολείπεται σημαντικά σε σχέση με την Ισπανία και την Τουρκία, οι οποίες είναι ισχυρότεροι παίκτες. Κι'αυτό παρά το γεγονός ότι η ποιότητα των ελληνικών προϊόντων είναι συχνά καλύτερη.
Δεύτερον. Η αύξηση της τιμής του προϊόντος οφείλεται στα ακριβά ενοίκια, στους υψηλούς δασμούς εισαγωγής και σε άλλες δαπάνες. Γι’αυτό, οι επιχειρηματίες που δραστηριοποιούνται στη ρωσική αγορά έχουν κατανοήσει εδώ και καιρό ότι η εισαγωγή μικρών ποσοτήτων είναι είτε ασύμφορες,είτε ζημιογόνες.
Η μεσαία τάξη στη Ρωσία είναι προς το παρόν μικρή.Κάτι που σημαίνει ότι αν όχι όλοι, τουλάχιστον οι περισσότεροι από τους πελάτες των 11.200 καταστημάτων των μεγάλων ρωσικών αλυσσίδων Σούπερ Μάρκετ (Magnit, X5, Diksi) δεν έχουν τη δυνατότητα να αγοράσουν ακριβά προϊόντα. Και τα ελληνικά προϊόντα είναι μάλλον ακριβά. Αν, λοιπόν, κάποιος έχει σκοπό να λανσάρει τα προϊόντα του μόνο ως είδη πολυτελείας, θα πρέπει να είναι προετοιμασμένος για την πιθανότητα ενός πολύ μικρού αγοραστικού κοινού.
Τρίτον. Υπάρχουν πολλά ευρωπαϊκά προγράμματα στήριξης των παραγωγών γεωργικών προϊόντων. Εκτός από τα χρήματα που κατευθύνονται συγκεκριμένα για την ανάπτυξη της γεωργικής οικονομίας, υπάρχουν επιδοτήσεις που προορίζεται για τη συμμετοχή σε εκθέσεις και για μάρκετινγκ. Να σημειωθεί ότι ο ρώσος καταναλωτής που αναζητά την ποιότητα (αυτός άλλωστε, θα αγοράσει τα ελληνικά προϊόντα), γνωρίζει πλέον πολλά γύρω από το τι είναι ποιοτικό και τι όχι. Αυτοί οι άνθρωποι που διαθέτουν καλά και υψηλά εισόδήματα ζούν κυρίως στη Μόσχα και σε άλλες μεγαλουπόλεις. Η εμπειρία δείχνει ότι για να κρατήσει κανείς αυτούς τους καταναλωτές, πρέπει να διαφοροποιεί συνεχώς τα προϊόντα του, να προτείνει νέα είδη, ποικιλίες, μορφές και γεύσεις.
Το τουρκικό παράδειγμα
Ένα μοναδικό παράδειγμα ανάπτυξης των εμπορικών συναλλαγών με τη Ρωσία, αποτελεί η Τουρκία. Πριν 10 χρόνια, η χώρα βρισκόταν στην 15η θέση στις εισαγωγές προϊόντων διατροφής στη Ρωσία. Σήμερα, καταλαμβάνει σταθερά την1η θέση. Σε μεγάλο βαθμό, η επιτυχία αυτή οφείλεται στην στήριξη των εξαγωγών από την τουρκική κυβέρνηση, αλλά και στο γεγονός ότι τα τουρκικά προϊόντα εισάγονται σε μεγάλες ποσότητες, οι οποίες διανέμονται στις μεγάλες ρωσικές αλυσίδες λιανικής πώλησης. Κοντολογίς, οι Τούρκοι δεν ποντάρουν στο αποκλειστικό προϊόν, αλλά στην ποσότητα.
Τα ελληνικά δεδομένα
Ας παρουσιάσουμε και κάποια στοιχεία που αφορούν την εισαγωγή των ελληνικών φρούτων. Το 1992 τα ελληνικά πορτοκάλια εισάγονταν σε ποσότητες που έφταναν τους 200.00 τόνους.Φαινόταν τότε, ότι καμιά άλλη χώρα δεν θα μπορέσει να ανταγωνιστεί την Ελλάδα.Σήμερα την Ελλάδα έχουν ξεπεράσει η Αίγυπτος και το Μαρόκο, οι οποίες άλλοτε βρίσκονταν πολύ πίσω.
Το 1995πραγματοποιούνταν μεγάλες προμήθειες σταφυλιού από την Καβάλα και τη Χαλκιδική.Σήμερα, οι προμήθειες έχουν σταματήσει, και η Χαλκιδική είναι γνωστή ως το μόνο οικονομικό μέρος για διακοπές στην Ελλάδα. Να σημειωθεί ότι η ανάπτυξη του τουρισμού στη Χαλκιδική ακολούθησε τα βήματα του τουρκικού μοντέλου μαζικού τουρισμού.
Ένα από τα ελληνικά προϊόντα που είχαν επιτυχημένες πωλήσεις τα τελευταία χρόνια, είναι η φράουλα. Εμφανίστηκε στη ρωσική αγορά πριν από 6 περίπου χρόνια και σε σύντομο χρονικό διάστημα απέκτησε πολλούς πελάτες. Σε μεγάλο βαθμό αυτό οφείλεται στο ήταν κάτι το καινούριο, καθώς και στη γεύση της και στην καλή εμπορική της προώθηση.
Σε γενικές γραμμές, η στάση των Ρώσων απέναντι στα ελληνικά προϊόντα μπορεί να περιγραφεί ως εξής: Μεταξύ των δύο χωρών υπάρχουν πολλά κοινά, και οι δυο πλευρές αναγνωρίζουν την πολιτιστική τους εγγύτητα, τις κοινές αξίες, ενώ στη Ρωσία υπάρχει η επιθυμία για κατανάλωση προϊόντων από την Ελλάδα! Τον τελευταίο καιρό όμως τα ελληνικά προϊόντα έπαψαν να εκπέμπουν την εθνική τους χροιά, η οποία στο παρελθόν ήταν το κυριότερό τους χαρακτηριστικό. Δυστυχώς, τα ελληνικά προϊόντα άρχισαν να αναμιγνύονται στην αγορά με τα προϊόντα άλλων χωρών, και σε πολλές περιπτώσεις να χάνουν στον ανταγωνισμό μαζί τους.
Άλλες χώρες,νεώτερες στη ρωσική αγορά, διαθέτουν πιο επιθετική πολιτική,αφουγκράζονται τον καταναλωτή, είναι πρόθυμες να μειώσουν τις τιμές τους, αλλά και να προσφέρουν την ποικιλία, για την οποία διψά ο ρώσος καταναλωτής. Ο Ελληνας παραγωγός, προς μεγάλη απογοήτευση των Ρώσων, οι οποίοι αγαπούν ειλικρινά την Ελλάδα, είναι πολύ υπερήφανος ώστε να μην κατεβάζει τις τιμές του, αλλά όχι το ίδιο υπερήφανος ώστε να διατηρεί την εθνική του ιδιαιτερότητα, και συχνά τα εμπορεύματά του χάνουν εκείνη τη νότια, ζεστή, χαρούμενη, θαλασσινή, παιχνιδιάρικη ελκυστικότητα, την οποία τόσο πολύ νοσταλγεί ο Ρώσος, ιδιαίτερα κατά τον κρύο χειμώνα.
Ο Ρώσος καταναλωτής είναι διατεθειμένος να περιμένει την Ελλάδα και να την δεχτεί ξανά, ταυτόχρονα όμως,είναι αρκετά ώριμος ώστε να κατανοήσει ότι το εμπόριο είναι εμπόριο, ότι υπάρχουν οι Κινέζοι, οι Ινδοί και οι Βραζιλιάνοι, των οποίων το εργατικό δυναμικό (και κατ’ επέκταση η τελική τιμή) είναι πολύ φθηνότερο, ενώ και το κλίμα για την ανάπτυξη της γεωργίας είναι το ίδιο καλό

Smiruje se ekonomska situacija u Grčkoj? Građani vraćaju novac u banke

ATINA - Po podacima Narodne banke Grčke, ukupni depoziti domaćih banaka rastu već četvrti mesec za redom. Od juna prošle godine u nacionalni bankarski sistem vraćeno je 10,7 milijardi evra.

Najveći rast depozita na mesečnom nivou zabeležen je u decembru 2012., 5,47 milijardi evra. Tako su depoziti banaka na kraju protekle godine iznosili 161,4 milijarde evra, saopštila je Narodna banka.

Zbog političke nesigurnosti i povećanog rizika od bankrota, od početka globalne krize krajem 2009. do juna prošle godine Grci su povukli iz banaka oko 80 milijardi evra.

Povećnju štednje u bankama Grčke doprinela je stabilizacija političke klime u zemlji ali i 4,50 odsto kamatne stope na depozite oročene na godinu dana

Средоземно море: Руски маневри уз примену специјалног оружја

29. јануар 2013. | Б. Влаховић / Новости

3

(Фото: Новости)

Москва – Група руских војних бродова која се налази на маневрима на истоку Средоземног мора у понедељак и уторак, током завршних вежби, обавиће гађања у обалном појасу Сирије, саопштено је у Министарству одбране Русије. Сви цивилни бродови су на време обавештени да не улазе у зону гађања и маневара.
Сценаријом вежбе предвиђено је више од шездесет гађања по циљевима у ваздуху, на води као и под водом. Осим тога планирана је вежба борбе против диверзаната са “применом специјалног оружја”. О каквом се оружју ради у саопштењу Министарства одбране се не наводи.
Званично, циљ ове вежбе је “добијање објективне слике о бојевој спремности бродова”. Не тако давно, у августу 2011. руски војни бродови су такође имали вежбе у приобалном појасу Сирије и Палестине.
На источној обали Сирије Русија има војно-поморску базу у близини града Тартус. На основи договора СССР-а и Сирије та база је направљена 1971. Она се углавном користи као технички пункт где бродови узимају гориво и питку воду или обављају ремонт.
Специјалне везе Сирије и Русије честа су тема на Западу па тако у Вашингтону понављају како би Русија требало да присили Башара Асада да поднесе оставку. Са друге стране у Москви истичу да је најважније да се обустави крвопролиће у Сирији и зараћене стране седну за преговарачки сто.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров изјавио је у понедељак да очекује од колега из других земаља коректније и боље аргументоване коментаре што се тиче односа Русије и Сирије.
Те везе укључују и испоруку руског оружја Дамаску.
У јулу прошле године Русија је обуставила испоруку нових видова оружја све до стабилизације политичке ситуације у тој земљи. Тренутно Москва испуњава само обавезу ремонта старе сиријске војне технике.
Медијска бука
Средином прошле године дигла се велика медијска бука кад су Американци оптужили Русију да доставља Сирији војне хеликоптере. У Москви су одговорили да не нарушавају никакве међународне обавезе јер хеликоптери МИ-25 као и ПВО системи нису намењењи за борбу против демонстраната. Хеликоптери су били растављени и за њихово састављање Сирији је било потребно најмање два, три месеца

Никад мања подршка уласку Србије у ЕУ

29.01.2013. - Подршка грађана Србије уласку земље у Европску унију пала је на најнижи ниво у последњој деценији и износи 41 одсто, пише лист "Данас", преносећи истраживање које је у децембру прошле године урађено за потребе владине Канцеларије за европске интеграције.

Истраживање показује да је у другој половини 2012. гоодине дошло до даљег значајног пада евроентузијазма, и то у односу на јун за читавих осам одсто.

Председник форума за међународне односе Европског покрета у Србији Предраг Симић истиче да то показује да се земља налази у апсурдној ситуацији.

"Све парламентарне странке, осим ДСС, су за европске интеграције земље, а подршка тим интеграцијама пала је на 41 одсто. Tај податак говори да 59 одсто грађана не верује да ће Србија чак ни за десет или 15 година ући у ЕУ, јер јој то нико не гарантује", објашњава Симић.

Према његовим речима, узрок тако малој подршци је ситуација око Косова и неизвестан датум за почетак преговора о приступању.

"Овдашња јавност осећа да Унији не треба Србија са својим проблемима и зато не верује да ће до скорог и извесног уласка у њу доћи. Европропаганда је затајила. Сада уместо крилатице Европа нема алтернативу имамо поруке да Србија неће моћи да преживи без Европе. Уз то, када је реч о Косову, стране дипломате долазе и говоре да уступци које је Србија направила нису довољни и да треба још да их буде", наводи Симић.

Он додаје да би оваква ситуација могла изазвати проблеме уколико Србија не добије датум за почетак преговора до краја године.

"Tо би могло да сруши кредибилитет владајуће коалиције, која је пуно уложила у испуњавању захтева ЕУ и отишла даље у односу на прошлу владу. Сада када су напредњаци и социјалисти заменили улоге с демократама, ако Србије не добије тај датум, то би могло да доведе до ванредних избора због којих је Србија у интеграцијама изгубила целу прошлу годину", упозорава Симић.

Лист подсећа да, према претходном истраживању Канцеларије за европске интеграције средином 2012. године за улазак у ЕУ гласало би 49 одсто грађана, док би против било 25 одсто.

Истраживања о мишљену грађана Србије о европским интеграцијама обављају се од септембра 2002, када се за улазак државе у ЕУ изјаснило 68 одсто испитаника, а 13 одсто је било против.

Највећу подршку ЕУ је у Србији имала у децембру 2003, када се у прилог придруживању изјаснило 72 одсто грађана, а само осам одсто је било против. Наредних година подршка полако опада, у септембру 2004. „за“ је било 71 одсто, а против 12 процената, а годину дана касније „за“ је 64 одсто, а против 12 одсто испитаника.

Од септембра 2006. до јуна 2007. подршка је на истом нивоу од 69 процената, али у истом периоду расте број оних који су против уласка Србије у ЕУ - са 12 одсто, колико је било у септембру 2006, на 15 процената у јуну 2007.

Истраживање урађено у мају 2008, неколико месеци после једностраног проглашења независности Косова у Фебруару те године, показује да би улазак у ЕУ подржало 67 одсто грађана, док је против 12 процената. У децембру исте године подршка пада за шест одсто, на 61, а против гласа 13 одсто испитаника.

У мају 2009. подршка је на истом нивоу као и у мају 2008, док се повећава број оних који не би гласали за улазак Србије у ЕУ и то на 17 одсто. Од децембра 2009. до јуна 2010. ситуација је готово иста - за је 65 одсто, а против интеграција је 15 процената испитаника.

Од децембра 2010. приметан је пад подршке и пораст оних који не подржавају интеграције. У том тренутку за улазак Србије у ЕУ би гласало 57 одсто, а против 18 одсто грађана. Наредне године у јуну „за“ би гласало 53 одсто, а против 24 одсто. У децембру 2011. противљење уласку Србије у ЕУ је највише, чак 28 одсто, док је „за“ 51 одсто испитаника, подсећа лист

У Суботици каменован нови руски воз

СУБОТИЦА – Није прошло ни месец дана од када је пуштен у саобраћај нови руски воза на релацији Суботица-Сомбор, а композиција је каменована у покрету.

Инцидент се догодио у петак, веће штете и повређених није било, а Железнице Србије апелују на надлежне органе да спрече овакве нападе, јер се у супротном може десити да буде забрањен саобраћај ових возова на овом подручју.
Како је новинарима изјавио шеф секције за превоз путника Железница Србије у Суботици Предраг Половина, у петак око 18 сати у близини станице „Суботица – предграђе“ непозанте особе каменовале су нови воз, први од три колико их је планом предвиђено да саобраћа из Суботице.
„Оштећења нису велика. Игром случаја, каменице које су бачене на воз удариле су испод прозора, тако да није дошло до лома, већ до улубљења, а воз је наставио саобраћај. У супротном, да су каменице полетеле мало више, пукло би стакло и воз који смо толико чекали био би ван саобраћаја, што би се осетило на целом потезу ка Сомбору“, рекао је Половина.
Он је казао да су починиоци овог дела непознати и апеловао на грађане да овакве и случне појаве пријаве полицији и Железницама како би службе реаговале, али и на локалну самоуправу да спроведе кораке како би се овакви напади спречили.
Судећи по његовим речима, ово није први пут да се бацају каменице на возове у овом делу града, али јесте први пут да се каменује нова руска композиција, а полиција је једно време успела да спречи каменовање возова на том делу пруге.
„Нове возове смо дуго чекали, а са овим руским возом порастао је број путника. Свим силама треба да се боримо да спречимо каменовање, јер је након неколико каменовања на прузи Чачак-Пожега, тамо забрањен саобраћај ових возова. Ако нам се забрани саобраћај руских гарнитура не можемо очекивати ништа боље ни редовније у железницама“, рекао је Половина.
Он је подсетио да је предвиђено да стигне још једна гарнитура која ће саобраћати на потезу од Суботице ка Хоргошу, можда и ка Сегедину, а у плану је да стигне још једна која ће саобраћати ка Сенти и даље ка Банату.
Према ранијим саопштењима Железница Србије, нова руска дизел – моторна гарнитура која саобраћа између Краљева и Пожеге каменована је више од 10 пута, након чега је одлазила на поправке и одсуствовала из саобраћаја.
„Железнице Србије“ су први пут након пуне три деценије купиле нове возове, захваљујући кредиту међународне железничке банке „ЕуроФиме“ од 43 милиона швајцарских франака.
Купљено је 12 нових дизел-моторних возова руског произвођача „Метровагонмаша“, од којих је 11 већ и пре рока стигло у земљу и сукцесивно се укључују у редован путнички железнички саобраћај. Вредност једног дизел-моторног воза износи око 379 милиона динара.

Народ верује у борбу владе против корупције

Подршка јавности Влади Србије у борби против корупције драстично је порасла, показало је истраживање Цесида и УНДП Србија, по којем готово трећина грађана, односно 32 одсто сматра да је влада на добром путу.
То је два пута више грађана задовољних потезима владе у односу на средину прошле године.
Према истраживању, која је представљено у Медија центру, а обухватило је 597 испитаника, 25 одсто сматра да се ниво корупције смањио, а 41 одсто мисли да ће ове године тај ниво бити још мањи. „Овако оптимистичан налаз није забележен ни у једном од претходних пет циклуса истраживања”, наведено је у извештају „Став грађана Србије према корупцији”, преноси Танјуг.
Број испитаника који сматрају да влада уопште није ефикасна опао је за 26 одсто у односу на јун прошле године, а повећао се број оних који сматрају да је влада мало или врло ефикасна са 32 на 49 одсто, односно са два на девет одсто.
Да Србија иде у погрешном смеру у јуну прошле године сматрало је 71 одсто грађана, док данас то мисли 45 одсто, наводи се у истраживању и додаје да се смањио и број оних који нису сигурни у ком правцу иде Србија за десет одсто.
Напредак је забележен и када је реч о квалитету живота грађана, при чему се више од половине испитаника изјашњава да живи добро или подношљиво.
Тако је, на пример, готово трећина, односно 31 одсто грађана, истакла да живи лоше, што је, како је наведено, за 14 одсто мање него пре седам месеци.

Aerodrom Nikola Tesla: Rekonstruisan prostor terminala 1

BEOGRAD - Bez velike medijske pompe i ceremonije otvaranja, Aerodrom "Nikola Tesla" dobio je rekonstruisani prostor terminala 1, koji sada po komforu i izgledu ne zaostaje za svetskim vazdušnim lukama.

Trenutno se na Aerodromu proširuje betonska platforma za prijem aviona. Završena je nabavka šest novih avio-mostova, a u planu je i rekonstrukcija rulne staze. Investicije bez kredita iz sopstvenih prihoda, finansira beogradski aerodrom.

Aerodrom "Nikola Tesla" u poslednje dve godine dobio je nove sadržaje, kao što su VIP salon, salon za decu, veliki free shop, dva restorana. Putnici sada mogu više vremena da provedu u takozvanoj transfer zoni.

Putnici kažu da je treminal prelep i funcionalan i da se u njemu osećaju prijatno.

Prva faza rekonstrukcije terminala Aerodroma Nikola Tesla vredna 650 miliona dinara je gotova. Na međunaronom tenderu ovaj posao dobila je domaća firma Deneza, koja je pristala da rekonstrukciju vrši dok Aerodrom radi. U vreme rekonstrukcije Aerodom je letos oborio i rekord po broju usluženih i otpremljenih putnika.

"Znači dosta u smislu podizanja kompetemcija, znanja i referenci firme s obzirom da su ovakvi projeki retkost na našim prostorima i završiti jedan ovakav projekat u Srbiji znači mnogo. S druge strane smo dokazali da domaća građevinska operativa može da se nosi sa ovakvom vrstom projekta", kaže Vladimir Mićić iz kompanije Deneza.

Uvedena je savremena elektronska oprema za detekciju oružja i eksploziva. Rekonstruisani su toaleti, a novi dodati na samim izlaznim terminalima i stvorena baza novog prostora.

Na Aerodromu će uskoro u potpuno novom obnovljenom terminalu biti otvorene prodavnice najpoznatijih svetskih brendova, ali i srpska kuća, gde će se prodavati domaći proizvodi, narodna radinost i suveniri. Ovo je tek početak sveobuhvatne rekonsturkcije aerodoma u šta će u naredne tri godine biti uloženo 40 miliona evra iz sopstvenih prihoda.

Završena je nabavka za 6 novih avio-mostova, a na tenderu je pobedila kineska kompanija koja će isporučiti savremene mostove koji se prilagođavaju tipu aviona koji je na prijemu.

U planu je da se započne rekonstrukcija starog terminala 1 i da se Aerodrom do 2016. godine osposobi da bude najveći i po kvalitetu usluge najbolji aerodrom u regionu.

Stručnjaci iz Beograda osvetliće Stari most u Mostaru

Ove nedelje u Mostar će doći stručnjaci iz Beograda, koji će uraditi potpuno novi projekat ukrasnog osvetljenja na Starom mostu u tom gradu, inače UNESCO-ovom spomeniku.

"Reč je o firmi specijalizovanoj za iluminaciju istorijskih objekata. Projekat će biti urađen u saradnji s Agencijom Stari grad", rekao je referent za javnu rasvetu Gradske uprave Mostara, Armin Kajtaz.


Radovi na zameni postojećih rasvetnih tela koja su prethodnih meseci konstantno bila na meti vandala, kao i onih uništenih u plimnom talasu, već su završile nadležne službe u Mostaru, ali reč je o privremenoj rekonstrukciji.

U rekonstrukciju mosta uključena je i gradska inspekcija zbog nelegalnih priključaka i drugih problema, preneo je portal Mostarlajf.

Šampion alkohola: Taksista „svesno“ vozio sa 4,4 promila

Autor: M. Pejić28.01.2013. - 00:02Komentara (0)

Danas već bivši takista „Žutog taksija“ M. P. (55), koji je u subotu usred bela dana hteo da vozi putnike sa čak 4,4 promila alkohola u krvi, nezapamćeni je slučaj na beogradskim ulicama u poslednjih nekoliko godina, kažu u MUP-u. On je trajno isključen iz „Žutog taksija“, a sudija za prekršaje odrediće mu kaznu.

Taksisti

 

MORTUS - Gotovo filmska scena odigrala se u subotu oko podneva u Deligradskoj ulici na Savskom vencu kada su zaposleni u „Žutom taksiju“ primetili da se s njihovim kolegom događa nešto čudno. Kako su posumnjali da je pijan, obavestili su policiju, ali ona nije mogla da interveniše, budući da M. P. nije vozio, već čekao vožnju na satajlištu. Kako bi izbegli rizik da pijan pokupi neku mušteriju, zaposleni su iscenirali poziv za vožnju. M. P. je mortus pijan upalio automobil i krenuo „da radi“, da bi ga policija presrela samo deset metara dalje.

- Kolega nije umeo da sastavi rečenicu, a kada smo ga upitali za njegov broj telefona, samo nam je nerazgovetno izdiktirao 15 cifara. Srećom, tragedija je izbegnuta, a jedini način da sačuvamo i njega i mušterije od eventulne nesreće bio je da ga uputimo na lažnu adresu - kaže Miodrag Vračević iz „Žutog taksija“.

On napominje da je M. P. kod njih radio dve godine, a već 20 godina kao taksista, ali da dosad nije bilo pritužbi da je viđen u alkoholisanom stanju. U MUP-u nam je rečeno da je pijani taksista prebačen na toksikologiju na VMA, nakon čega je vraćen u stanicu na trežnjenje i prosleđen sudiji za prekršaje, koji će mu odrediti kaznu.

Poslednjih nekoliko godina nije zabeležen slučaj sličan ovom među beogradskim vozačima, dok je jedan od državnih rekordera Novosađanin Ž. H., koji je upravljao automobilom sa 5,1 promila! I iz beogradskih taksi udruženja kažu da ne pamte slučajeve pijanih kolega za volanom, dok Obren Šiljković iz Sekretarijata za inspekcijske poslove dodaje da se nešto slično nije dogodilo minimum šest godina.

- Do sada je s taksistima bilo problema drugačije prirode, kada je morala da reaguje interventna patrola, na primer kada odbijaju alko-test, ali hvatanje ovako pijanih taksista nije zabeleženo - kaže Šiljković.

Lestvica opijenosti
Umerena 0,1-0,5
Srednja 0,51-1,2
Teška 1,21-1,6
Veoma teška 1,61-2
Potpuna opijenost 2 i više

Nίκολιτς: Η Σερβία γίνεται όλο και πιο σεβαστή στον κόσμο

Ο πρόεδρος της Σερβίας, κ. Tomislav Nikolić, εξέφρασε σήμερα ικανοποίηση από τις συνομιλίες που είχε με την καγκελάριο της Γερμανίας, κυρία Αγκέλα Μέρκελ, και τόνισε ότι οι συναντήσεις που είχε με την κυρία Merkel και με άλλους επισήμους παράγοντες των χωρών της Λατινικ΄ς Αμερικής και της Ευρωπαϊκής Ένωσης έδειξαν ότι η Σερβία επανέρχεται και πάλι στη θέση την οποία η ίδια κατείχε προηγούμενα ανάμεσα σε κράτη του λεγόμενου ‘τρίτου κόσμου’, καθώς και ότι οι απόψεις της εξετάζονται με πολύ μεγαλύτερο σεβασμό και στους κύκλους της Ευρωπαϊκής Ένωσης. Άλλωστε, ο κ. Nikolić και η κυρία Merkel λαμβάνουν μέρος στη Διάσκεψη Κορυφής των αρχηγών κρατών ή πρόεδρων των κυβερνήσεων των χωρών της Λατινικής Αμερικής, της Καραϊβικής και της Ευρωπαϊκής Ένωσης στην πρωτεύουσα της Χιλής, και η συνάντησή τους επακολούθησε κατά τη διάρκεια του επίσημου δείπνου, το οποίο παρέθεσε προς τιμήν των συμμετασχόντων της Διάσκεψης Κορυφής ο πρόεδρος της Χιλής, κ. Sebastijan Pinjera. Ο κ. Nikolić δεν ανέφερε τις λεπτομέρειες των συνομιλιών που είχε με την κυρία Merkel, όμως, τόνισε ότι οι συνομιλίες υπήρξαν εξαιρετικά εποικοδομητικές, καθώς και ότι η κυρία Μέρκελ μετέφερε σ’αυτόν τις εκφράσεις σεβασμού προς έναν φερέγγυο εταίρο. Σύμφωνα με τα λόγια του κυρίου Νίκολιτς, όλα εκείνα που συνέβαιναν κατά τη διάρκεια του περασμένου έτους, και που συνεχίζονται στο αρξάμενο, πρόκειται να βοηθήσουν ώστε να γίνει η Σερβία, πολύ σύντομα, σε θέση να μαζεύει τους καρπούς του τόσο καλού έργου της, το οποίο, όπως είπε, είναι έκδηλο και για το οποίο η χώρα μας λαμβάνει επαίνους απ’όλες τις πλευρές. «Ήμουν πολύ υπερήφανος επειδή εδώ αντιπροσωπεύω τη Σερβία. Στις συνομιλίες που είχα με πολλούς κρατικούς ηγέτες αντιληφθηκα ότι η Σερβία κατέχει και πάλι, ανάμεσα σε χώρες του τρίτου κόσμου, τη θέση την οποία κατείχε κάποτε, καθώς και ότι οι ευρωπαϊκές χώρες αποδέχονται, με πολύ μεγαλύτερη δόση σεβασμού, τις απόψεις της Σερβίας»,- κατέληξε ο πρόεδρος Νίκολιτς.

Исплатив мирис дуње са ормара

У туристички развијеном ужичком крају обновљена прошлост најбољи мамац за госте: Шарганска осмица, Сирогојно, Дрвенград...

Злакуса, традиција грнчарије привлачи туристе (Фото: С. Јовичић)

Ужице – Здање старо дрвено, а у њему огњиште на средини, бакрач у коме се над огњем кува качамак, пожутеле фотографије, дуња на ормару. Уз ту главну брвнару поређане зграде самоуких градитеља: вајати, салаш, качара, сушара и друго што треба сеоском домаћинству.
Призори давне прошлости данас оживљени, уз модерне смештајне садржаје, у етно-туризму Сирогојна, Дрвенграда, Терзића авлије, златарског села Штиткова. Понос туристичке понуде регије Западна Србија, најпосећеније (уз београдску) у нас.
– Савремени гост држи до посебности подручја у коме борави. Ужички крај све више пажње поклања изворним вредностима, свуда их промовишемо, с тим што традиција не иде без савременог и комфорног смештаја. Захваљујући томе, највише страних гостију у унутрашњости Србије походи Мокру Гору са уском „ћирином“ пругом и Дрвенградом, на хиљаде их долази у Музеј „Старо село“ у Сирогојну, с далеких континената стижу у „Терзића авлију“ у Злакуси – истиче за „Политику“ Мирослав Рађен, директор ТО регије Западна Србија који је недавно за допринос развоју туризма награђен признањем „Капетан Миша Анастасијевић“.
Златиборско село Сирогојно симбол је етно-туризма, зачетак повратка традиционалним вредностима. Још 1979. године овде је почела градња јединственог музеја под отвореним небом.
Стручњаци су по златиборским забитима проналазили старе дрвене куће одолеле зубу времена, аутентична здања народног градитељства, допремали их, па овде сређивали, временом за туристе створивши комплетно старо сеоско домаћинство из 19. века.
На 4,5 хектара овог музеја сада има 46 разних објеката, од којих су 32 у саставу музејске поставке, а 16 их је нове намене. Запослени у „Старом селу“ редовно организују програме на традицији засноване, а посебну пажњу поклањају чувању старих заната, приказујући у радионицама вештине грнчарског, качарског, тесарског, ткачког и другог умећа.
Нарочит замах развоју туризма у регији дала је музејска железница „Шарганска осмица“. Ова 16,5 километара дуга уска пруга, која вијуга падинама Шаргана преко десетак мостова, вијадукта и кроз 22 тунела, најлепша је српска железничка траса.
Напорима и слогом Мокрогораца у сарадњи са Железницама Србије обнављана је на размеђу два миленијума. Последњих година обнова старе пруге настављена је ка Дрини, прешла и у другу државу, стигла у Вишеград.
Сада „ћира“ уским колосеком као некад редовно клопара, вукући времешне а уређене вагоне увек пуне знатижељника који из целог света долазе да виде ову атракцију.
Светску популарност достигао је и Дрвенград Емира Кустурице на брду Мећавник у Мокрој Гори. Прослављени редитељ подиже ово етно-насеље безмало деценију и направио је комплетан град-хотел, са свим потребним садржајима: од улица, цркве, кино сале, галерије и ресторана до конгресне сале, спортске дворане, базена.
Здања споља налик традиционалним, као да су их стари неимари правили, а собе опремљене и за најзахтевнијег госта, категорије од четири звездице. У близини Дрвенграда је модерно скијалиште звано Ивер.
Мамац за љубитеље етно-туризма је и уређено старо сеоско домаћинство „Терзића авлија“ у Злакуси, између Ужица и Пожеге. То је подручје древне грнчарије чије тајне и туристи упознају, рибњака пуних пастрмке, испод Потпећке пећине која има највиши улаз на Балкану.
А у етно-селу Штиткову у нововарошком крају као да још траје давна прошлост: овде је очувана архитектура с краја 19. века, све куће су од камена и дрвета са датумом изградње.
– За целовиту причу о уносној традицији неизоставна су и народна јела овог краја. Свуда се прочула ужичка пршута, златарски сир, златиборски качамак, домаћа ракија, комплет лепиња, мачкатска јагњетина и друго. На свим сајмовима промовишемо те наше особености, па и награде за гастро-промоције добијамо. С тим у вези, на пример, ТО Косјерић има програм „Путевима ракије“, Мачкат своју „Пршутијаду“, а Божетићи „Сиријаду“. И многи приходују од традиције и етно-туризма – сумира Мирослав Рађен.

Бранко Пејовић

Menadžeru u dobroj fizičkoj formi se više veruje

Ukoliko želite da (p)ostanete menadžer morate biti u dobroj formi. Ljudi na kojima je vidljiva slabost prema hrani ne deluju kao sposobne vođe fokusirane na posao, piše Wall Street Journal.

Nedavno istraživanje pokazalo je kako malo veći podbradak ili deblji struk jako utiču na utisak o nečijim medadžerskim sposobnostima. Na deblje menadžere s takvim predrasudama gledaju i podređeni, i kolege na istoj hijerarhijskoj poziciji ali i top menadžment, pokazala je studija koju je sprovela neprofitne organizacija Center for Creative Leadership CCL na 757 direktora.

Liderske osobine menadžera s telesnim indeksom BMI ispod 25 njihove kolege ocenenili su boljim od onih čiji indeks telesne mase ukazuje na gojaznost. Deblji menadžeri dobili su bolje ocene samo za veštinu komunikacije. Stručnjaci koji su sproveli studiju naveli su i kako su rezultati o percepciji kompetentnosti vođa bili jednaki za sve industrije.

Biti u formi kao imperativ za uspeh u poslu novijeg je datuma prema rečima Ane Dutre, stručnjaka za ljudske potencijale. Prema njenim rečima donedavno je važilo pravilo kako menadžeri moraju ostavljati utisak da na poslu izgaraju, da kompaniji posvećuju sve vreme i da su u potpunosti spremni da žrtvuju privatan život. Odricanje od slobodnih vikenda, godišnjih odmora i zanemarivanje porodičnog života trebalo je da inspirše ljude koji su im podređeni i daju im signale kako i oni trebaju žda podrede život kompaniji i poslu. Danas se pak traži da menadžeri imaju izduvni ventil i da znaju kako da ga uklope u nedeljni raspored.

Dutra podseća i na činjenicu kako je slika menadžera i slika njegove kompanije. Osim toga, svaki menadžer treba biti spreman da se u svakom se trenutku izloži javnosti: davanju izjava za novine ili televiziju, nastupom pred većim auditorijem ili brzo uskakati na sastanke. I premda treba podvući kako percepcija nečijih sposobnosti nema ništa sa njihovom stvarnim menadžerskim sposobnostima, u stvarnosti se može dogoditi da manje sposoban stručnjak dobije bolju poziciju samo zato što vikendom vozi bicikl.Međutim, stručnjaci upozoravaju i kako percepcija sopstvenog izgleda ima uticaj na držanje i nastup, pa time i na uspeh na hijerarhijskoj lestvici. Umesto skrivanja tela u bezličnim džemperima zato je bolje vežbati, nositi odeću dobrog kroja i zračiti samopouzdanjem.

НИТУ ДОМА НЕ МОЖАТ ДА СЕ СПРАВАТ СО ЗЛАТНОЗОРЦИТЕ

Грците се скараа за името на Македонија

Заменикот на Аврамопулос, Костас Циарас, одговарајќи на пратенички прашања, уште еднаш потврди дека Атина не отстапува од име со географска одредница за севкупна употреба, но не одговори конкретно на прашањето на пратеникот од Златна зора, Христос Папас, што разговарале на последната средба со медијаторот Метју Нимиц и дали грчките власти ќе дозволат евентуалниот компромис да го содржи името Македонија

Грција е децидна дека инсистира на универзално решение и целосно спроведување на прашањето за името на Република Македонија, без сиви, нецелосно дефинирани области кои би довеле до понатамошни судири. Заменикот на Аврамопулос, Костас Циарас, одговарајќи на пратенички прашања, уште еднаш потврди дека Атина не отстапува од име со географска одредница за севкупна употреба, но не одговори конкретно на прашањето на пратеникот од Златна зора, Христос Папас што разговарале на последната средба со медијаторот Метју Нимиц и дали грчките власти ќе дозволат евентуалниот компромис да го содржи името Македонија? Папас искоментира дека тоа би било "срамен компромис" за неговата земја, пренесуваат грчките медиуми.
- Ќе прифати ли меморандумската влада, било какво име што ќе го содржи терминот Македонија? Овде одговараме со едно "да" или со едно "не", вели пратеникот на неонацистичката Златна зора, Христос Папас.
Циарас само одговори дека средбата со Нимиц била во конструктивен дух, но дека нема да дозволи да протечат информации кои би можеле да создадат лажни впечатоци.
- Едно име, една употреба ерга омнес, односно кон сите, кое ќе прави јасна разлика меѓу соседната земја и грчката Македонија. Би сакал да ве потсетам колега, на доверливиот и високочувствителен карактер на разговорите, за чија содржина Грција јасно дека се има обврзано и секако дека никој не може да открие ништо повеќе од тоа што самиот г. Нимиц го кажа, рече заменикот-министер за надворешни работи на Грција, Костас Циарас.
Во негов стил, тврдејќи дека Македонија е една и грчка, задолжениот за надворешната политика на Златна зора, Папас жестоко го искритикува заменикот на Аврамопулос. Глув на објаснувањата од Циарас дека актуелната влада прави се за да се заштитат грчките национални интереси, Костас Папас ги обвини грчките власти дека се пазарат со името "Македонија" и го повика Циарас јавно, на плоштадот Аристотел да признае дека властите прифатиле да го дадат "нивното име на Македонија". (В.С.)


Кери: Македонија е во пат-позиција во спорот за името
На Балканот има голем напредок, но сепак Македонија останува во пат-позиција околу спорот за името и Америка треба да продолжи да ги води процесите за членство на балканските земји во Европската унија, потенцираше сенаторката Џин Шахин во своето прашање до сенаторот Џон Кери, кој е номиниран за нов државен секретар на САД од претседателот Барак Обама. Кери, кој сведочеше пред Комитетот за надворешни работи на американскиот Сенат само кусо одговори дека ќе работи на приближувањето на Балканот во Унијата.
Позитивни сигнали испрати и државниот министер во германското Министерство за надворешни работи и член на Бундестагот, Корнелиа Пипер, која во Берлин изјави дека ја гледа Македонија како идна членка на ЕУ и смета дека земјава има добри предуслови за тоа.
- Со право министерот за надворешни работи на Германија, Гидо Вестервеле секогаш кога се во прашање европските интеграции се залага за транспарентност и вели дека и покрај нерешените конфликти, како на пример меѓу Македонија и Грција, и натаму треба да се залагаме за поголема Европа, за интеграцијата на новите членки, рече Пипер, пренесува Дојче веле.


Ахмети: За Албанците е прифатливо секое име со мултиетнички карактер
За Албанците во Македонија е прифатливо секое име што го одразува мултиетничкиот карактер на државата, изјави вчера лидерот на ДУИ Али Ахмети на конференција во Виена. Ахмети нагласи и дека Македонија треба да остане на патот на евроатлантските интеграции, пренесе агенцијата ИНА.
Лидерот на ДУИ учествува на конференцијата Западен Балкан и Европската интеграција, изгледите на Македонија".

Тржиште Србије као пола Балкана

      27. јануар 2013. | Д. Маринковић / Новости

(Фото: Новости)

Београд – Малопродајно тржиште Србије још није развијено и у добром делу земље преовлађују мале трговине. У поређењу са Словенијом, а поготово, Хрватском, засад ни страни ланци нису значајније ушли код нас. Али то не значи да нисмо интересантни великим светским трговцима. Напротив, многи од њих су „бацили око“ на тржиште Србије, које има више од седам милиона потенцијалних потрошача.
На потенцијал српског тржишта упућују и многа истраживања економских аналитичара. Једно је, на пример, урадио и „Бизнис монитор интернешнал“, упоређујући тржишта у нашем региону. По овом истраживању управо српско има далеко највећи потенцијал. Јер, гледано у доларима, током 2012. године оно је било „тешко“ 70,6 милијарди, док се до 2016. године очекује раст на више од 105 милијарди долара.
Преведено у проценте, говоримо о расту од 50 одсто. Поређења ради, према анализи „Бизнис монитора“, промет на тржишту Словеније пашће 15,5 одсто у наредне три године (са 23,9 милијарди долара на 27,6 милијарди), док ће Хрватска расти само 8,3 одсто (са 15,5 на 16,8 милијарди долара).
Аналитичари процењују да ће велики инострани трговачки ланци наредних година бити усмерени на тржишта Русије, Турске и Пољске. Једино регионално занимљиво тржиште биће им Србија. Јер, и заједно гледано, тржишта Словеније и Хрватске су премала. А трговац који завлада тржиштем Србије владаће, у ствари, целим регионом, тврди се.
Професор Економског факултета у Београду Зоран Богетић указује на то да актуелна домаћа трговина релативно заостаје у односу на земље развијеног Запада, али такође и истиче:
„То је, међутим, и јасан знак да у Србији постоји озбиљан простор за даљи развој трговинских ланаца. Чињеница да је куповна моћ српског потрошача сада релативно мала, бива релативизована реалношћу важне бројности популације, као и предстојећих европских интеграција.“
Секретар Удружења Привредне коморе Србије за трговину Гордана Хашимбеговић, такође, сматра да на нашем тржишту има још доста простора за трговце, јер спадамо у недовољно развијено тржиште. Тако, на пример, по последњим извештајима на 1.000 становника Србија има 42 метра квадратних малопродајног простора, а Чешка 231, Хрватска 184 квадрата. То, по Хашимбеговићевој, потврђује чињеницу да је Србија веома интересантна за инвестирања у сектор трговине.
„Са консолидацијом, тржиште Србије постаће атрактивно за водеће европске играче „, наводи Гордана Хашимбеговић. “ Осим Београда и већих градова, Ниша, Новог Сада, Крагујевца, Чачка, атрактивност српског тржишта допуњује и могућност за отварање маркета уз међународни Коридор 10.“
А да српско тржиште није шала и да је „добар залогај“, показују и подаци о приходима странаца у 2011, а то су и последњи важећи, јер ће се нови за протеклу 2012. знати тек крајем марта. Тако је „Макси“, у саставу „Делез групе“, у Србији имао приход од близу 700 милиона евра, „Меркатор“ је, од продаје на српском тржишту, имао профит нешто већи од 560 милиона евра, „Агрокоров“ ланац „Идеа“ претпрошле године је приходовао 470 милиона евра.
Овај хрватски трговински ланац је у последњих неколико година забележио снажну експанзију у Србији, са отворених чак 168 трговина и 4.500 запослених.
Ко је овде
Од иностраних трговинских компанија код нас су белгијски „Делез“, словеначки „Меркатор“, немачки „Метро кеш енд кери“ и хрватски „Агрокор“, ланац „Идеа“. Највећи „играч“ на српском тржишту је, иначе, „Делез“, који је пре две године купио ланац „Макси“ од „Делта холдинга“.
Јасна потврда
Српски потрошач у блиској будућности треба да очекује ефикаснију трговину, са понудом примеренијом његовом џепу и потребама, сматра професор Богетић. Треба очекивати и знатно активнији и модернији пословни приступ и на страни малих трговаца. – Најава инвестиција неких од водећих европских малопродајних играча значи и већу извесност европских интеграција, као и потпору очекивању опоравка домаће привреде и стандарда потрошача – сматра професор Богетић

Εντυπωσιακός και στο Αυστραλιανό Όπεν ο Τζόκοβιτς

Είναι το Νο 1 στον κόσμο και θέλει να το αποδεικνύει συνεχώς. Ο λόγος για τον Σέρβο τενίστα Νόβακ Τζόκοβιτς που αν και βρέθηκε να χάνει με 0-1 σετ από τον Βρετανό Άντι Μάρεϊ, επικράτησε με 3-1 και πανηγύρισε ένα ακόμα τίτλο σε Grand Slam.
Το παιχνίδι ανήκε μέχρι το τάι-μπρέικ του δεύτερου σετ στον χρυσό Ολυμπιονίκη των Αγώνων του Λονδίνου 2012 Άντι Μάρεϊ, αλλά από κει και μετά έλαμψε το «άστρο» του Σέρβου, που έγινε ο πρώτος τενίστας που παίρνει το συγκεκριμένο τρόπαιο για τρεις φορές συνεχόμενες.

Το παιχνίδι είχε εντυπωσιακές φάσεις, με τον Τζόκοβιτς να χρειάζεται ακόμα και... μπλοζόν για να πάρει πόντο!
«Εύχομαι καλή συνέχεια στον Άντι», είπε ο μεγάλος νικητής στην τελετή απονομής και συνέχισε: «Τι χαρά που νιώθω! Είναι σίγουρα το πιο επιτυχημένο μου Grand Slam. Συγχαρητήρια στους διοργανωτές, πρέπει να αποτελέσουν παράδειγμα και για τα υπόλοιπα τουρνουά. Ευχαριστώ και την ομάδα μου. Παιδιά, αξίζετε το τρόπαιο όσο και εγώ! Θα τα πούμε του χρόνου».


 

Факултети цену школарине одређују отприлике

Студенти инсистирају на спецификацији трошкова, руководства податке чувају као пословну тајну. – Економски факултет као изузетак

Као и сваке године, факултети су најавили повећање школарина за стопу инфлације од 12 одсто и одмах добили „црвено светло” просветних власти. Председник Студентског парламента Универзитета у Београду Владимир Смуђа каже да подаци показују да је у протекле три, четири године, дошло до страшног повећања броја студената који пишу молбе за ослобађање од плаћања школарине и за повећање броја рата. Професори кажу да знају да је родитељима све теже да школују своју децу, али и да факултети баш из тих разлога годинама нису мењали школарине, док су материјални трошкови расли.
Међутим, јавна је тајна да се цена студија, заправо, израчунава „одокативно”, а оно што декани признају у неформалном разговору са новинарима јесте „да се гледа да школарина буде округла и дељива на рате”. Они кажу и да је осим десетак факултета, који су најатрактивнији и имају много студената и сопствене приходе, на већини ипак катастрофална ситуација и да се штеди на сваком кораку. Најтеже је у току зиме, додају, па се на факултетима заврћу радијатори после 15 часова, иако настава траје до осам увече, наставници путују на стручно усавршавање ако се има пара, штеди се и на мобилним телефонима, па се иностранство зове само кад је неопходно.
Академци с друге стране кажу да је тешка ситуација и у њиховим породицама и да није у реду да се њихове паре уместо на унапређење наставе, троше на плате или рачуне.
– Већина студената нема увид у начин формирања школарине и куда иде тај новац. У принципу, академци добијају неке информације, али се то разликује од факултета до факултета. На Економском факултету се на пример, већ пет, шест година усваја план пословања на савету и у њему постоје све информације о приходима и расходима, односно на шта се троши новац – каже Иван Шашић, студент проректор Универзитета у Београду.
Декан Економског факултета др Бранислав Боричић прво објашњава да факултети уопште и нису тражили повећање цене студија, већ је реч о очувању реалне вредности школарине.
– Уколико се то не уважи, сигурно ће се негде одразити. Ми бисмо прво жртвовали књиге које наши суфинансирајући студенти добијају у пакету уз школарину и по чему смо једни од ретких у Србији, па би се ишло на дужину часа и тако даље... Јер када се одређује цена студија, гледа се шта све студент добија, а на Економском факултету добија модерну учионицу са рачунаром, легални софтвер, уџбенике (међу којима је 16 капиталних страних књига које је факултет сам превео и штампао у оригиналном луксузном повезу), затим топлу учионицу зими, расхлађену лети – објашњава др Боричић.
Он каже да факултет 15 година од државе није добио ни динара за обнављање инфраструктуре и текуће одржавање, а у међувремену су промењена врата, прозори, подови, библиотечки фонд се непрекидно обнавља, финансирају се ваннаставне активности од студентских организација и студентског листа до припрема и путовања на међународна такмичења из спорта и знања.
У томе да су школарине на универзитетима прескупе, српске студенте подржава и ОЕЦД-а, који у најновијем извештају наводи да јепросечна цена десет најскупљих области студија у Србији готово два пута већа од просечне школарине у Кореји и преко четири пута већа од просечних школарина у државама ОЕЦД .
– Цена универзитетског студирања у Србији у односу на доходак по становнику је веома висока. Накнаде чак и на најјефтинијим факултетима у Србији су знатно више него просечне у земљама ОЕЦД. Већина државних средстава намењено је за плате запослених на универзитету – наводи се у овом извештају ОЕЦД-а.
Председник Студентског парламента београдског Географског факултета Душан Ристић каже да је управо одржан Савет и да нису добили спецификацију трошкова, тако да ће студенти инсистирати да уколико буде повећања цене студије, мора да се зна и како се до ње дошло. На наше питање какви су услови студирања, он одговара да су за разлику од протеклих година сада добри, јер је факултет био подстанар, а сад је добио зграду у Земуну која је реновирана.

Сандра Гуцијан

Хајка на вука и дивљу свињу

ВРЊАЧКА БАЊА – Ловачко удружење “Војвода Луне” из Врњачке Бање, наставља акцију организованог лова на вукове и дивљег вепра, која ће ове године обележити мали јубилеј од 15 година успешног организовања ове смотре ловаца.
“За суботу је планирана организована акција лова на вукове И дивљег вепра на подручју Гоча”, каже ПР Туристичке организације Врњачке Бање Јелена Зрнзевић и додаје да се нада да ће Врњачка Бања у наредном периоду постати место где ће се окупљати ловци из целог свету јер је у плану улагање великих средстава у ловни туризам.
Треба рећи да су вукови у предходној години на подручју општине према званичним записницима заклали преко 250 оваца. Председник удружења ловаца Томислав Благојевић истиче да Ловачко удружење предузима све законом предвиђење мере како би се заштитила стада у домаћинствима и племенита дивљач у ловишту.
“Поменути групни лов на вукове и дивљег вепра, обавиће се у формацији “погона и дочека”, јер се то показало као најбољи начин лова на вукове”, каже Благојевић и додаје да је Удружење донело и одлуку да ловац који одстрели вука не мора да плати део годишње чланарине. Врњачки ловци су током претходне сезоне одстрелили четири вука и 16 дивљих свиња.

Он је објаснио да је површина овог дела Ловишта, где су вукови присутни, око 5.000 хектара док се читаво Ловиште Врњачке Бање простире на око 13.000 хектара.
Почетак лова је заказан за седам сати и трајаће до 13 сати. Прогнозира се учешће преко 300 ловаца