У Народном позоришту у Нишу одржан концерт духовне музике у
извођењу хора Сретењског манастира из Москве, а првој манифестацији поводом
јубилеја присуствовали патријарх српски Иринеј и председник Србије Томислав
Николић
Патријарх српски Иринеј прогласио је у Нишу 2013. годином
Миланског едикта (Фото Бета)
Ниш – Синоћ је званично започета прослава великог јубилеја хришћанства
– 1700 година од доношења Миланског едикта. У Народном позоришту у Нишу одржан
је концерт духовне музике хора Сретењског манастира из Русије, основаног пре
шест векова. Домаћин манифестације био је руски амбасадор у Србији Александар
Чепурин, а почетку обележавања јубилеја присуствовали су председник Србије
Томислав Николић, патријарх српски Иринеј и представници дипломатског кора у
нашој земљи.
Патријарх српски Иринеј прогласио је синоћ у Нишу 2013. годином Миланског едикта и поручио да је захваљујући цару Константину, његовим следбеницима и њиховим делима Србија била, али и данас јесте, органски део оне Европе која се поноси хришћанским наслеђем, слободом и високим културним достигнућима.
„Ово славље у Нишу али и у Београду и другим местима у току године, помоћи ће нам да се речи Миланског едикта и данас, након 1700 година, чују и зазвуче савремено, јер су нажалост, савремени и прогони и страдања широм света, у нашем суседству, па и код нас, а нарочито на Косову и Метохији”, рекао је патријарх.
Он је на свечаности поводом почетка обележавања године Миланског едикта указао да је свети цар Константин едиктом омогућио слободно исповедање хришћанства у мору паганског света. „Протекло време од 1.700 година је гаранција да нико данас не треба да се плаши наше свете Цркве, јер је она управо надахнута едиктом, истрајна у неугрожавању било чије слободе вере и савести”, навео је поглавар СПЦ.
Истакавши да је пред нама велики догађај, патријарх је рекао да је то и прилика да се после много векова упитамо:
„Шта је тај акт значио за Цркву Христову, после три века прогона хришћана у Римској империји због тога што су проповедали благу вест Светог Јеванђеља и сведочили Христа Васкрслога и што се нису уклапали у слику и поредак обоготворених императора.”
Стога су хришћани били стављени ван закона као људи који проповедају „недозвољену веру”, рекао је патријарх и подсетио на многе мученике тог времена чијем се, како је додао, храбром сведочењу истине дивимо. „Заслугом светог цара Константина хришћани су постали слободни, постали су део друштва са правима која су имали и људи других религија, са имовином и слободом рада и деловања”, указао је поглавар СПЦ.
Он је подсетио да је тим едиктом Цркви гарантована слобода, по речима царским: „Да дозволимо и хришћанима и свима другима слободу избора и да следују вери коју би желели, као и било којој божанској или небеској ствари, да би могли и ми и сви који су под нашом влашћу добар и миран живот водити”.
С балкона нишког Народног позоришта глумац Танасије Узуновић, рођени Нишлија, прочитао је текст Миланског едикта, после чега је патријарх српски господин Иринеј 2013. годину прогласио годином Миланског едикта. Присутнима су се обратили и бискуп Реформатске хришћанске цркве Иштван Чете-Семеши и апостолски нунције у Београду надбискуп Орландо Антонини, после којих је говорио и председник Србије Томислав Николић, који је копредседник Одбора за обележавање 1.700 годишњице од Миланског едикта. Он је прогласио је 2013. годином Миланског едикта у Србији и поручио да Србија и данас живи по принципима тог документа.
Председник Србије Томислав Николић (Фото Бета)
„Србији је част што се ова година светкује у нашој земљи. Србија и данас живи по принципима Миланског едикта... Њени грађани имају загарантовану слободу вероисповести или право да следе и верују без узнемиривања”, поручио је Николић.
Он је рекао да ово није демонстрација културе сећања већ истинска слава једног од највећих цивилизацијских докумената.
Цитирајући делове Миланског едикта, Николић је рекао да су поруке цара Константина актуелне и свевременске и да их ми промовишемо као опште вредности чија принципијелност и хуманост, на понос човечанства, остају кроз векове - као путокази и као луч.
Цела ова година, речено је на конференцији за новинаре, коју су уочи свечаности у Народном позоришту одржали градоначелник Ниша професор др Зоран Перишић и владика нишки епископ др Јован, биће у знаку јубилеја и годишњице потписивања најзначајнијег документа за хришћански свет. Милански едикт потписали су 313. године тетрарх Запада Константин Велики (272–337), рођен у Нишу, односно древном Наисусу и тетрарх Истока Лициније (250–325). Тим законским текстом је проглашена верска равноправност и окончан је прогон хришћана на територији Римског царства.
Конференцији за новинаре присуствовао је и директор хора Сретењског манастира Никон Жила, који је рекао да је синоћни концерт поклон народа Русије братском српском народу поводом јубилеја 17 векова Миланског едикта.
Прослава 1700 година потписивања Миланског едикта је у организацији града Ниша и патријарха српског господина Иринеја, Нишке епархије Српске православне цркве, уз покровитељство председника Србије Томислава Николића, Владе Србије и Министарства културе наше земље. Централна свечаност биће одржана октобра ове године у Нишу, а овај јубилеј хришћанства обележава се свуда где је цар Константин столовао и у градовима који су у вези са његовим животом – у Риму, Милану, Јерусалиму, Истанбулу (Цариграду), Јорку и Триру.
Хор Сретењског манастира из Русије (Фото Бета)
Прошле године у Нишу откривен је споменик цару Константину Великом, на коме је натпис „Под овим знаком победићеш” у знак сећања на указивање Христовог монограма римском императору уочи битке против Максенција 312. године нове ере код Милвијског моста. У тој бици војска цара Константина Великог по његовој наредби на штитовима и заставама носила је тај знак – Христов монограм.
Обележавање јубилеја почело је у свету средином децембра прошле године када је у Милану организовано свечано богослужење кардинала и миланског надбискупа Ангелија Сколе, који ће, како се најављује, испред Ватикана присуствовати централној свечаности у Нишу. Са те централне свечаности обележавања 17 векова Миланског едикта у Нишу свету ће, рекао је владика нишки др Јован, биће послата „Посланица православним”. Наиме, патријарси свих православних цркава и веледостојници других хришћанских конфесија, који буду присуствовали манифестацији у Нишу, потписаће заједничко саопштење са поруком за мир на планети.
Патријарх српски Иринеј прогласио је синоћ у Нишу 2013. годином Миланског едикта и поручио да је захваљујући цару Константину, његовим следбеницима и њиховим делима Србија била, али и данас јесте, органски део оне Европе која се поноси хришћанским наслеђем, слободом и високим културним достигнућима.
„Ово славље у Нишу али и у Београду и другим местима у току године, помоћи ће нам да се речи Миланског едикта и данас, након 1700 година, чују и зазвуче савремено, јер су нажалост, савремени и прогони и страдања широм света, у нашем суседству, па и код нас, а нарочито на Косову и Метохији”, рекао је патријарх.
Он је на свечаности поводом почетка обележавања године Миланског едикта указао да је свети цар Константин едиктом омогућио слободно исповедање хришћанства у мору паганског света. „Протекло време од 1.700 година је гаранција да нико данас не треба да се плаши наше свете Цркве, јер је она управо надахнута едиктом, истрајна у неугрожавању било чије слободе вере и савести”, навео је поглавар СПЦ.
Истакавши да је пред нама велики догађај, патријарх је рекао да је то и прилика да се после много векова упитамо:
„Шта је тај акт значио за Цркву Христову, после три века прогона хришћана у Римској империји због тога што су проповедали благу вест Светог Јеванђеља и сведочили Христа Васкрслога и што се нису уклапали у слику и поредак обоготворених императора.”
Стога су хришћани били стављени ван закона као људи који проповедају „недозвољену веру”, рекао је патријарх и подсетио на многе мученике тог времена чијем се, како је додао, храбром сведочењу истине дивимо. „Заслугом светог цара Константина хришћани су постали слободни, постали су део друштва са правима која су имали и људи других религија, са имовином и слободом рада и деловања”, указао је поглавар СПЦ.
Он је подсетио да је тим едиктом Цркви гарантована слобода, по речима царским: „Да дозволимо и хришћанима и свима другима слободу избора и да следују вери коју би желели, као и било којој божанској или небеској ствари, да би могли и ми и сви који су под нашом влашћу добар и миран живот водити”.
С балкона нишког Народног позоришта глумац Танасије Узуновић, рођени Нишлија, прочитао је текст Миланског едикта, после чега је патријарх српски господин Иринеј 2013. годину прогласио годином Миланског едикта. Присутнима су се обратили и бискуп Реформатске хришћанске цркве Иштван Чете-Семеши и апостолски нунције у Београду надбискуп Орландо Антонини, после којих је говорио и председник Србије Томислав Николић, који је копредседник Одбора за обележавање 1.700 годишњице од Миланског едикта. Он је прогласио је 2013. годином Миланског едикта у Србији и поручио да Србија и данас живи по принципима тог документа.
Председник Србије Томислав Николић (Фото Бета)
„Србији је част што се ова година светкује у нашој земљи. Србија и данас живи по принципима Миланског едикта... Њени грађани имају загарантовану слободу вероисповести или право да следе и верују без узнемиривања”, поручио је Николић.
Он је рекао да ово није демонстрација културе сећања већ истинска слава једног од највећих цивилизацијских докумената.
Цитирајући делове Миланског едикта, Николић је рекао да су поруке цара Константина актуелне и свевременске и да их ми промовишемо као опште вредности чија принципијелност и хуманост, на понос човечанства, остају кроз векове - као путокази и као луч.
Цела ова година, речено је на конференцији за новинаре, коју су уочи свечаности у Народном позоришту одржали градоначелник Ниша професор др Зоран Перишић и владика нишки епископ др Јован, биће у знаку јубилеја и годишњице потписивања најзначајнијег документа за хришћански свет. Милански едикт потписали су 313. године тетрарх Запада Константин Велики (272–337), рођен у Нишу, односно древном Наисусу и тетрарх Истока Лициније (250–325). Тим законским текстом је проглашена верска равноправност и окончан је прогон хришћана на територији Римског царства.
Конференцији за новинаре присуствовао је и директор хора Сретењског манастира Никон Жила, који је рекао да је синоћни концерт поклон народа Русије братском српском народу поводом јубилеја 17 векова Миланског едикта.
Прослава 1700 година потписивања Миланског едикта је у организацији града Ниша и патријарха српског господина Иринеја, Нишке епархије Српске православне цркве, уз покровитељство председника Србије Томислава Николића, Владе Србије и Министарства културе наше земље. Централна свечаност биће одржана октобра ове године у Нишу, а овај јубилеј хришћанства обележава се свуда где је цар Константин столовао и у градовима који су у вези са његовим животом – у Риму, Милану, Јерусалиму, Истанбулу (Цариграду), Јорку и Триру.
Хор Сретењског манастира из Русије (Фото Бета)
Прошле године у Нишу откривен је споменик цару Константину Великом, на коме је натпис „Под овим знаком победићеш” у знак сећања на указивање Христовог монограма римском императору уочи битке против Максенција 312. године нове ере код Милвијског моста. У тој бици војска цара Константина Великог по његовој наредби на штитовима и заставама носила је тај знак – Христов монограм.
Обележавање јубилеја почело је у свету средином децембра прошле године када је у Милану организовано свечано богослужење кардинала и миланског надбискупа Ангелија Сколе, који ће, како се најављује, испред Ватикана присуствовати централној свечаности у Нишу. Са те централне свечаности обележавања 17 векова Миланског едикта у Нишу свету ће, рекао је владика нишки др Јован, биће послата „Посланица православним”. Наиме, патријарси свих православних цркава и веледостојници других хришћанских конфесија, који буду присуствовали манифестацији у Нишу, потписаће заједничко саопштење са поруком за мир на планети.
објављено: 18.01.2013.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου