Полице на точкићима, избор књига прилагођен интересовању
младих, слободан приступ интернету, изложбе, концерти, књижевне вечери – све то
на 300 квадрата вишенаменске целине у Змај Јовиној улици
Пријемно одељење библиотеке града Београда (Фото Д.
Ћирков)
У Србији се као мантра понавља да се чита много мање него некад. Али, ако
имате ружне, запуштене библиотеке које прокишњавају, наравно да тамо неће бити
људи, сматра Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, институције
која континуирано предузима акције како би књигу приближила корисницима, посебно
оним млађим.
У тинејџерском узрасту, истиче директорка Нинков, интересовање за читање књига опада, и то је тренд свуда у свету.
– Зато ћемо ускоро у просторијама у Змај Јовиној 1 отворити прву библиотеку за тинејџере. Концепт почива на пракси и искуствима сличних установа у модерном свету. Простор површине 300 квадратних метара представљаће мултифункционалну целину. Учионицу ће опремити Гете институт, корисницима ћемо обезбедити приступ интернету, кутак задружење... Полице са књигама биће на точкићима, како би могле да се померају, чиме би се ослобађао простор за изложбе, књижевне вечери или сличне програме – открива Јасмина Нинков, уз напомену да је у реновирање простора на углу Змај Јовине и Обилићевог венца град уложио 40 милиона динара.
Како би за храмове књиге на време регрутовала младе „вернике”, Библиотека града Београда организује разноврсне интерактивне програме, попут радионице за писање прича у одељењима „Невен”, „Чика Јова Змај” и „Драган Лукић” у сарадњи са Удружењем „Лицеј”. Ту је и чувено надметање за „Читалачку значку”, која се од прошле године додељује на нивоу града.
Ради популарисања књиге, за децу до завршеног првог разреда основне школе чланарина је бесплатна. У свих 70 објеката градске библиотеке у 14 београдских општина постоји књижни фонд за децу. Ту су и посебна одељења за најмлађе, попут „Невена” у Дому синдиката, које је прошле године после четири деценије реновирано, и „Чика Јове Змаја” у Хиландарској.
Библиотека града има и уговор са градским Центром дечјих летовалишта и опоравилишта, па је сваком детету које оде на зимовање у објекте центра – на Тари, Руднику, Гочу и у Аранђеловцу – доступнабиблиотекау којој аниматори приређују посебне програме.
– Распуст по својој природи није период када се основцима и средњошколцима књига баш „лепи” за прсте. Али, одзив на радионице и манифестације које организујемо читаве године показује да су деца до 13 или 14 година и те како заинтересована за читање – каже Нинков.
Све су то акције у складу са савременим, активним концептом библиотекарства, који настоји да у Србији потисне укорењени конзервативни приступ.
– Код нас преовладава класични концепт – библиотекарка која не устаје са свог места, иза ње су књиге, сложене и сређене, које не смеју да се дирају јер их она сматра својим власништвом, а корисник мора да стоји као на неком шалтеру и да чека. Тако нешто је у савременом библиотекарству забрањено. Јавна библиотека подразумева доступност књига, да можете да их опипате, погледате, отворите, прелистате... А библиотекари на многим местима и немају столицу, нису чиновници, већ модератори који су ту да информацијама помогну корисницима – наглашава Јасмина Нинков.
--------------------------------------------------------------------
У „Америчком кутку” чак 370 програма
По учесталости дешавања, посебно се истиче „Амерички кутак” у Дому омладине, партнерски пројекат ове установе, Библиотеке града и амбасаде САД, где се годишње организује чак 370 бесплатних програма за све узрасте. Деца тамо могу да се окупљају и друже, да гледају филмове док им особље прави кокице. Организују се и журке, маскенбали...
Библиотека града Београда учествовала је и у манифестацијама попут „Ноћи истраживача”, „Ноћи музеја”, „Србија опен” тениског турнира, „Органик лајф” фестивала...
– Организовали смо и дешавања у нашим просторијама као што су концерти или акција „Сви смо у библиотеци”, где су за пултовима кориснике опслуживале познате личности, као што су Владе Дивац, Неле Карајлић, Воја Брајовић, Драган Николић... – наводи Нинков.
-----------------------------------------------------------
БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА У 2012.
14 општинских мрежа
70 објеката
165.000 чланова
2.400.000 издатих књига
2.916 бесплатних програма
У тинејџерском узрасту, истиче директорка Нинков, интересовање за читање књига опада, и то је тренд свуда у свету.
– Зато ћемо ускоро у просторијама у Змај Јовиној 1 отворити прву библиотеку за тинејџере. Концепт почива на пракси и искуствима сличних установа у модерном свету. Простор површине 300 квадратних метара представљаће мултифункционалну целину. Учионицу ће опремити Гете институт, корисницима ћемо обезбедити приступ интернету, кутак задружење... Полице са књигама биће на точкићима, како би могле да се померају, чиме би се ослобађао простор за изложбе, књижевне вечери или сличне програме – открива Јасмина Нинков, уз напомену да је у реновирање простора на углу Змај Јовине и Обилићевог венца град уложио 40 милиона динара.
Како би за храмове књиге на време регрутовала младе „вернике”, Библиотека града Београда организује разноврсне интерактивне програме, попут радионице за писање прича у одељењима „Невен”, „Чика Јова Змај” и „Драган Лукић” у сарадњи са Удружењем „Лицеј”. Ту је и чувено надметање за „Читалачку значку”, која се од прошле године додељује на нивоу града.
Ради популарисања књиге, за децу до завршеног првог разреда основне школе чланарина је бесплатна. У свих 70 објеката градске библиотеке у 14 београдских општина постоји књижни фонд за децу. Ту су и посебна одељења за најмлађе, попут „Невена” у Дому синдиката, које је прошле године после четири деценије реновирано, и „Чика Јове Змаја” у Хиландарској.
Библиотека града има и уговор са градским Центром дечјих летовалишта и опоравилишта, па је сваком детету које оде на зимовање у објекте центра – на Тари, Руднику, Гочу и у Аранђеловцу – доступнабиблиотекау којој аниматори приређују посебне програме.
– Распуст по својој природи није период када се основцима и средњошколцима књига баш „лепи” за прсте. Али, одзив на радионице и манифестације које организујемо читаве године показује да су деца до 13 или 14 година и те како заинтересована за читање – каже Нинков.
Све су то акције у складу са савременим, активним концептом библиотекарства, који настоји да у Србији потисне укорењени конзервативни приступ.
– Код нас преовладава класични концепт – библиотекарка која не устаје са свог места, иза ње су књиге, сложене и сређене, које не смеју да се дирају јер их она сматра својим власништвом, а корисник мора да стоји као на неком шалтеру и да чека. Тако нешто је у савременом библиотекарству забрањено. Јавна библиотека подразумева доступност књига, да можете да их опипате, погледате, отворите, прелистате... А библиотекари на многим местима и немају столицу, нису чиновници, већ модератори који су ту да информацијама помогну корисницима – наглашава Јасмина Нинков.
--------------------------------------------------------------------
У „Америчком кутку” чак 370 програма
По учесталости дешавања, посебно се истиче „Амерички кутак” у Дому омладине, партнерски пројекат ове установе, Библиотеке града и амбасаде САД, где се годишње организује чак 370 бесплатних програма за све узрасте. Деца тамо могу да се окупљају и друже, да гледају филмове док им особље прави кокице. Организују се и журке, маскенбали...
Библиотека града Београда учествовала је и у манифестацијама попут „Ноћи истраживача”, „Ноћи музеја”, „Србија опен” тениског турнира, „Органик лајф” фестивала...
– Организовали смо и дешавања у нашим просторијама као што су концерти или акција „Сви смо у библиотеци”, где су за пултовима кориснике опслуживале познате личности, као што су Владе Дивац, Неле Карајлић, Воја Брајовић, Драган Николић... – наводи Нинков.
-----------------------------------------------------------
БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА У 2012.
14 општинских мрежа
70 објеката
165.000 чланова
2.400.000 издатих књига
2.916 бесплатних програма
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου