Београд – У Србији се из године у годину повећава број сиромашних, а тренутно је око 700.000 људи који примају неки вид помоћи од државе, показали су извештаји невладиних организација које су пратиле примену Закона о социјалној заштити.
На јавном слушању у Скупштини Србије „Годину дана примене Закона о социјалној заштити“, највеће замерке организација цивилног сектора на Закон о социјалној заштити је што не постоји координација националних и локалних институција социјалне заштите, затим непостојање подзаконских аката и што корисник и даље није у центру пажње.
„Свесни смо да овај закон не може да реши све проблеме, јер још немамо подзаконске акте. Томе је допринела и промена власти, тако да је прекинут експертски континуитет људи који су радили на овом документу. Проблем овог закона је и што корисник и даље није у центру пажње“, нагласила је Маја Стојановић из Грађанске иницијативе.
Она је додала да су издвајања за имплементацију овог Закона за сада недовољна и да уколико се не повећају са применом се неће стићи далеко.
Потпредседник Скупштине Србије, Константин Арсеновић је истакао да је основни циљ овог закона био побољшавање услова живота социјално угрожених категорија, као и запошљавање социјално угрожених лица и да живе и раде од свог рада.
Представница Снаге пријатељства -Амитy Надежда Сатарић имала је највеће замерке на мере новчане социјалне помоћи и сервис кућне помоћи.
„Закон о социјалној заштити не препознаје сиромашне, старе људе као посебну групу. Они су категорија која не може да чека, а њима је помоћ неопходна“, нагласила је Сатарић.
Она је додала да је једино код старих смањен обухват мера новчане социјалне помоћи за 11 посто, док је код свих осталих група обухват повећан за 20 до 30 посто.
„Показало се да је старима тешко да се укључе у програм социјалне помоћи, јер претходно морају децу и најближе да туже да их не издржавају. Такође, дешава се да не могу да се прикључе јер имају више од хектара земље, а не води се рачуна да ли је та земља плодна и може ли да се обрађује“, навела је она.
Сатарић је указала и на проблем трансфера наменских средстава за социјална давабња угроженим општинама са репобличког на локални ниво.
Члан радне групе на изради Закона о социјалној заштити Владан Јовановић је оценио да је примена овог закона немогућа без подзаконских аката и да је то сусретање са добрим и мање добрим решењима и да су неке одредбе већ квалификују за измену и допуну.
Заменица председнице Одбора Скупштине Србије за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва Ранка Савић је рекла да је у Србији 140.000 деце до 13 година сиромашно, да је свака друга особа млађа од 25 година незапослена.
„У скупштини можемо да усвојимо законе, али је се у пракси тек покаже да ли су они лоши или добри“, нагласила је Савић.
Она је додала да у Србији 1,2 милиона грађана старијих од 65 година, а чак четвртина каже да је трпела неки облик дискриминације, као и да 70 одсто особа са инвалидитетом живи у сиромаштву.
На јавном слушању у Скупштини Србије „Годину дана примене Закона о социјалној заштити“, највеће замерке организација цивилног сектора на Закон о социјалној заштити је што не постоји координација националних и локалних институција социјалне заштите, затим непостојање подзаконских аката и што корисник и даље није у центру пажње.
„Свесни смо да овај закон не може да реши све проблеме, јер још немамо подзаконске акте. Томе је допринела и промена власти, тако да је прекинут експертски континуитет људи који су радили на овом документу. Проблем овог закона је и што корисник и даље није у центру пажње“, нагласила је Маја Стојановић из Грађанске иницијативе.
Она је додала да су издвајања за имплементацију овог Закона за сада недовољна и да уколико се не повећају са применом се неће стићи далеко.
Потпредседник Скупштине Србије, Константин Арсеновић је истакао да је основни циљ овог закона био побољшавање услова живота социјално угрожених категорија, као и запошљавање социјално угрожених лица и да живе и раде од свог рада.
Представница Снаге пријатељства -Амитy Надежда Сатарић имала је највеће замерке на мере новчане социјалне помоћи и сервис кућне помоћи.
„Закон о социјалној заштити не препознаје сиромашне, старе људе као посебну групу. Они су категорија која не може да чека, а њима је помоћ неопходна“, нагласила је Сатарић.
Она је додала да је једино код старих смањен обухват мера новчане социјалне помоћи за 11 посто, док је код свих осталих група обухват повећан за 20 до 30 посто.
„Показало се да је старима тешко да се укључе у програм социјалне помоћи, јер претходно морају децу и најближе да туже да их не издржавају. Такође, дешава се да не могу да се прикључе јер имају више од хектара земље, а не води се рачуна да ли је та земља плодна и може ли да се обрађује“, навела је она.
Сатарић је указала и на проблем трансфера наменских средстава за социјална давабња угроженим општинама са репобличког на локални ниво.
Члан радне групе на изради Закона о социјалној заштити Владан Јовановић је оценио да је примена овог закона немогућа без подзаконских аката и да је то сусретање са добрим и мање добрим решењима и да су неке одредбе већ квалификују за измену и допуну.
Заменица председнице Одбора Скупштине Србије за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва Ранка Савић је рекла да је у Србији 140.000 деце до 13 година сиромашно, да је свака друга особа млађа од 25 година незапослена.
„У скупштини можемо да усвојимо законе, али је се у пракси тек покаже да ли су они лоши или добри“, нагласила је Савић.
Она је додала да у Србији 1,2 милиона грађана старијих од 65 година, а чак четвртина каже да је трпела неки облик дискриминације, као и да 70 одсто особа са инвалидитетом живи у сиромаштву.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου