Руски гасовод (Фото: Итар тасс)
Москва користи пројекте за енергију као и економску кризу у ЕУ како би учврстила свој утицај у овом региону – оценио је Стратфор, америчка агенција за стратешке анализе која се сматра „мислећим центром“ ЦИА.
Тако је део руског гасовода Јужни ток који пролази кроз Србију постао пројекат од највећег државног значаја за званични Београд. Такође, Москва и Београд су недавно потписали споразум о додељивању кредита у износу од 800 милиона долара за модернизацију железница у Србији, а преговара се и о руском кредиту од милијарду долара за попуњавање буџетског дефицита Србије – сумира Стратфор.
Мада утицај Русије у бившој Југославији јача, он је ипак ограничен. Земљама са простора бивше Југославије и даље ће примат бити везе са Европом и западним институцијама које им пружају финансијску помоћ, процењује Стратфор.
Након распада Југославије, земље наследнице су кренуле различитим путевима када је реч о односима према Европи и Русији – и економски и у вредносном смислу. Србија нарочито има блиске везе са Русијом, укључујући културне и верске. Такође, Русија подржава позицију Београда око Косова, док остале земље са простора бивше Југославије немају такве односе са Москвом. На пример, Словенија је чланица ЕУ и еврозоне.
„Планинска географија региона и културне разлике отежавају странцима јединствен приступ према седам земаља са простора бивше Југославије“, оцењује Стратфор.
Све ове државе су развиле снажне економске везе са Европом, било да су већ чланице ЕУ или теже да у њу уђу. Међутим, ту интеграцију компликује економска криза на Старом континенту као и мноштво још увек нерешених етничких и територијалних спорова у овом региону као и непостојање стандарда западних институција.
Истовремено, проценио је Стратфор, Русија – која је увек имала снажне културне везе са словенским и православним земљама на Балкану – може имати користи од успоравања европских интеграција и да финансијски помогне земљама ове регије суоченим са рецесијом која је делимично изазвана кризом у ЕУ.
Потреба земаља бивше Југославије да обнове и модернизују своју индустријску базу и саобраћајну инфраструктуру отвара више могућности за ангажман Русије. Штавише, Русија може да користи своје богате енергетске ресурсе да оствари амбицију о игрању још важније улоге у региону.
Све веће руске инвестиције
Русија је већ главни снабдевач Балкана енергијом, а гасовод Јужни ток ће додатно учврстити ту њену позицију. Гас учествује са 10 до 15 одсто у укупној потрошњи енергије у овом региону. Међутим, кад се заврши градња Јужног тока, очекује се повећање потрошње гаса.
Овај гасовод ће проћи испод Црног мора, затим кроз Бугарску, Србију, Мађарску, Словенију на путу до Италије. Србија и Словенија ће имати користи од повећаног снабдевања гасом као и наплаћивања такси за транзит.
Друге земље региона ће добити приступ гасу из Јужног тока након изградње бочних цевовода.
Током 2012. Црна Гора, Хрватска, Македонија и Босна и Херцеговина су преговарале о добијању гаса преко бочних цевовода, али према најновијем плану додатне везе ће бити грађене само према Хрватској и БиХ.
Многе руске компаније из енергетског сектора су инволвиране у друге пројекте на простору бивше Југославије.
Македонија сарађује са руском компанијом Стројтрансгаз у модернизацији и проширењу националног гасног система.
Гаспром Нефт је купио Нафтну индустрију Србије (НИС), која дјелује и у Црној Гори, Македонији и БиХ.
Прошле године је руска нафтна компанија Зарубежнефт, која је под контролом државе, саопштила да планира да инвестира око 1,3 милијарде долара у нафтну инфраструктуру Хрватске и БиХ да би транспортовала прерађене производе из својих рафинерија из БиХ у Хрватску. Штавише, Зарубежнефт и Гаспром Нефт се надмећу у куповини 63 бензинске пумпе у Хрватској које аустријска компанија ОМV планира да прода.
Чак и изван енергетског сектора, већина земаља са простора бивше Југославије углавном зависи од страног капитала за модернизацију и развој инфраструктуре. Већина новца долази из Европе, али руске компаније користе садашње економске слабости ЕУ и преузимају имовину од стратешког значаја.
Највећа руска банка, Сбербанка – чији је већински власник Централна банка у Москви – преузела је аустријску Фолксбанку 2012, која има огранке у Србији, БиХ, Хрватској и Словенији. Штавише, руски Уралвагонзавод преговара о преузимању Железаре у Смедереву из које се америчка компанија УС Стил повукла прошле године. Истовремено, НИС разматра учешће у петрохемијском сектору у Србији.
Руски ангажман у бившој Југославији се не своди само на куповину имовине. У новембру 2012. Србија и Русија су се договориле да заједнички производе борбена оклопна возила намењена извозу. У децембру је руска банка ВТБ саопштила да разматра финансирање инфраструктурних пројеката у Србији и исказала интерес за учешће у приватизацији неколико компанија. Истовремено, Црна Гора већ неколико година привлачи руске инвеститоре који купују некретнине, као и туристе.
Руски интерес за Балкан није једностран. У јуну прошле године, македонски премијер Никола Груевски је путовао у Русију у настојању да привуче инвеститоре и саопштио је да ће бити поједностављен визни режим за руске грађане који долазе у његову земљу. Са сличним циљем у Русију су путовали и хрватски званичници, тежећи да придобију руске инвеститоре за енергетски сектор и бродоградњу.
Ограничења за руски ангажман
Мада земље са простора бивше Југославије поздрављају долазак руског капитала, оне су тесно економски повезане са Европом, која је ближе и веће тржиште и инвеститор. Такође, институције као што су Међународни монетарни фонд (ММФ), Светска банка, Европска банка за обнову и развој обезбеђују већа средства балканским земљама него Русија. Штавише, оне теже дубљим односима са ЕУ, што ограничава утицај Русије у овом региону, оцењује Стратфор.
Хрватска је пример стратегије која подразумева отвореност за извесни ангажман Русије, али је опрезна да не постане превише зависна од ње. Хрватска влада настоји да привуче руске инвеститоре и показује интерес за укључивање у пројекат Јужног тока.
Међутим, Хрватска – друга бивша југословенска република која ће ове године ући у ЕУ – планира да изгради терминал за течни гас (који ће ЕУ финансирати са 25 одсто) и, истовремено, није заинтересована за склапање дугорочних уговора са Гаспромом о снабдевању гасом.
Првобитно је било предвиђено да Јужни ток прође и кроз Хрватску, али се одустало од тог плана, делимично и због других подухвата Загреба у енергетском сектору.
Руски ангажман у бившој Југославији ће се и убудуће разликовати од земље до земље. Уместо успостављања свеобухватних односа са актерима широм балканског региона, Москва се усредсређује на специфичне пројекте – пре свега на енергетске, што је њено најјаче оруђе – како би повећала свој утицај. Русија ће се и даље више усредсређивати на Србију него на друге земље региона, јер је са њом успоставила односе које нема са осталим државама.
Мада ће односи балканских земаља са Европом отежавати остваривање планова Русије, она ће се и даље ангажовати у том региону, препознајући његов значај јер омогућава приступ Централној Европи и ширем подручју Медитерана, закључује Стратфор.
(Радио Слободна Европа
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου