U selu Mačkat pod Zlatiborom nekoliko hiljada posetilaca slistilo ko ništa tone najkvalitetnijih i pažljivo probranih užičkih gastronomskih specijaliteta
Sajam pršute u Mačkatu
KOGA je put u petak naveo u selo Mačkat pod Zlatiborom, makar na tren morao je pomisliti da na svetu nema bogatijih ljudi od Srba, ni srećnije države. Nekoliko hiljada posetilaca slistili su ko ništa tone najkvalitetnijih i pažljivo probranih užičkih gastronomskih specijaliteta. Trinaesta “Pršutijada” nije bila baksuzna, donela je domaćinima dobru zaradu, ali je sačuvala i tradiciju. Način spravljanja goveđe i svinjske pršute, stelje, slanine i kobasice vekovima je nepromenjen, a proizvođači, dede, njihovi sinovi i unuci iz ovdašnjih sela, danas se mogu pohvaliti ne samo savršenim ukusom svojih đakonija, već i uvedenim HASAP standardom.
Država je propisala “sve mora biti u skladu sa težnjama za priključenjem velikoj evropskoj porodici”. Domaćini su poslušali, pa su danas klanice, sušare i hladnjače u užičkom kraju blistave kao apoteke, a ukus pršute je ostao isti. Baš kao i ukus užičkog kajmaka, sira i jagnjetine, bez čega bi pršuta bila tužno usamljena na trpezi.
Pojavilo se na sajmu 20 izlagača, a “Pršutijada” je dobila međunarodni karakter: prvi put, umesto domaćeg žirija, kvalitet su ocenjivali stručnjaci iz švajcarske sertifikacione kuće SGS.
- Ocenjivali smo sva najvažnija svojstva, kvalitet je veoma dobar, a kod pobednika i vrhunski - presudio je žiri.
Glasala je i publika: najsrećnijima je pripao džak pršute, kvadratni metar slanine i 10 metara kobasice, dovoljno da se “rastegne” do Đurđevdana, ako ne i do sledećeg božićnog posta.
- Bikove nabavljamo po vašarima, najčešće u Valjevu i Kosjeriću. Volim ovaj posao, sve smo uspešniji uprkos krizi - kaže Ružica Stojanović (23), jedna od četiri sestre koje su nastavile porodičnu tradiciju. Ružica je ove godine dobila nagradu za najbolju svinjsku pršutu.
Ukus izloženih đakonija je prvorazredan, ali je u Mačkatu prisutan i crv sumnje. Domaćini, kao i uvek, ističu da je za vrhunski kvalitet pršute “kriva” ovdašnja “ruža vetrova”, a pod njom su pašnjaci, istina - kakvih svet video nije. Mnogima je doduše bilo čudno što na tom prostranstvu već godinama ne videše nijedno govedo. Ali šta fali, priča se da “ruže vetrova” ima i u Brazilu, Argentini i na Kosovu, odakle meso neretko stiže u srpske sušare, što legalno, što “onako”... Nekada se pršuta proizvodila samo s kraja jeseni i zimi, toliko stoke imamo, a danas fabrike rade punom parom tokom cele godine i izbacuju na tržište hiljade tona “original užičke”.
- Ti što prave pršutu od sumnjivog mesa, to su neki drugi, ovde je izloženo samo probrano i najbolje - uverevaju sajamski izlagači, odlučni u nameri da im mešetari ne upropaste tradiciju.
ŽIRI PRESUDIO
NAJBOLJI proizvođač goveđe pršute je Dušan K. Stojanović, svinjske Ružica Stojanović (na slici), ovčije Aleksandar Radojičić, najbolju kobasicu pravi Dragoljub Šopalović, a slaninu Vladan Stojanović.
- Peta sam generacija u porodičnom poslu, odlučan sam da tradiciju čuvam, a tajne zanata su u ovdašnjim pašnjacima i načinu sušenja - kaže pobednik Dušan K. Stojanović.
Sajam pršute u MačkatuKOGA je put u petak naveo u selo Mačkat pod Zlatiborom, makar na tren morao je pomisliti da na svetu nema bogatijih ljudi od Srba, ni srećnije države. Nekoliko hiljada posetilaca slistili su ko ništa tone najkvalitetnijih i pažljivo probranih užičkih gastronomskih specijaliteta. Trinaesta “Pršutijada” nije bila baksuzna, donela je domaćinima dobru zaradu, ali je sačuvala i tradiciju. Način spravljanja goveđe i svinjske pršute, stelje, slanine i kobasice vekovima je nepromenjen, a proizvođači, dede, njihovi sinovi i unuci iz ovdašnjih sela, danas se mogu pohvaliti ne samo savršenim ukusom svojih đakonija, već i uvedenim HASAP standardom.
Država je propisala “sve mora biti u skladu sa težnjama za priključenjem velikoj evropskoj porodici”. Domaćini su poslušali, pa su danas klanice, sušare i hladnjače u užičkom kraju blistave kao apoteke, a ukus pršute je ostao isti. Baš kao i ukus užičkog kajmaka, sira i jagnjetine, bez čega bi pršuta bila tužno usamljena na trpezi.
Pojavilo se na sajmu 20 izlagača, a “Pršutijada” je dobila međunarodni karakter: prvi put, umesto domaćeg žirija, kvalitet su ocenjivali stručnjaci iz švajcarske sertifikacione kuće SGS.
CENE ”PRŠUTIJADA” traje do kraja vikenda. Kilogram goveđe pršute košta od 1.600 do 1.800 dinara, svinjske od 1.500 do 1.800, ovčije 1.500, kobasice 850, sudžuka 900, stelje 1.000, čvaraka 600, slanine od 600 do 1.000 dinara.
- Ocenjivali smo sva najvažnija svojstva, kvalitet je veoma dobar, a kod pobednika i vrhunski - presudio je žiri.
Glasala je i publika: najsrećnijima je pripao džak pršute, kvadratni metar slanine i 10 metara kobasice, dovoljno da se “rastegne” do Đurđevdana, ako ne i do sledećeg božićnog posta.
- Bikove nabavljamo po vašarima, najčešće u Valjevu i Kosjeriću. Volim ovaj posao, sve smo uspešniji uprkos krizi - kaže Ružica Stojanović (23), jedna od četiri sestre koje su nastavile porodičnu tradiciju. Ružica je ove godine dobila nagradu za najbolju svinjsku pršutu.
Ukus izloženih đakonija je prvorazredan, ali je u Mačkatu prisutan i crv sumnje. Domaćini, kao i uvek, ističu da je za vrhunski kvalitet pršute “kriva” ovdašnja “ruža vetrova”, a pod njom su pašnjaci, istina - kakvih svet video nije. Mnogima je doduše bilo čudno što na tom prostranstvu već godinama ne videše nijedno govedo. Ali šta fali, priča se da “ruže vetrova” ima i u Brazilu, Argentini i na Kosovu, odakle meso neretko stiže u srpske sušare, što legalno, što “onako”... Nekada se pršuta proizvodila samo s kraja jeseni i zimi, toliko stoke imamo, a danas fabrike rade punom parom tokom cele godine i izbacuju na tržište hiljade tona “original užičke”.
- Ti što prave pršutu od sumnjivog mesa, to su neki drugi, ovde je izloženo samo probrano i najbolje - uverevaju sajamski izlagači, odlučni u nameri da im mešetari ne upropaste tradiciju.
NAJBOLJI proizvođač goveđe pršute je Dušan K. Stojanović, svinjske Ružica Stojanović (na slici), ovčije Aleksandar Radojičić, najbolju kobasicu pravi Dragoljub Šopalović, a slaninu Vladan Stojanović.
- Peta sam generacija u porodičnom poslu, odlučan sam da tradiciju čuvam, a tajne zanata su u ovdašnjim pašnjacima i načinu sušenja - kaže pobednik Dušan K. Stojanović.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου