27. јануар 2013. | Д. Маринковић / Новости
Београд – Малопродајно тржиште Србије још није развијено и у добром делу земље преовлађују мале трговине. У поређењу са Словенијом, а поготово, Хрватском, засад ни страни ланци нису значајније ушли код нас. Али то не значи да нисмо интересантни великим светским трговцима. Напротив, многи од њих су „бацили око“ на тржиште Србије, које има више од седам милиона потенцијалних потрошача.
На потенцијал српског тржишта упућују и многа истраживања економских аналитичара. Једно је, на пример, урадио и „Бизнис монитор интернешнал“, упоређујући тржишта у нашем региону. По овом истраживању управо српско има далеко највећи потенцијал. Јер, гледано у доларима, током 2012. године оно је било „тешко“ 70,6 милијарди, док се до 2016. године очекује раст на више од 105 милијарди долара.
Преведено у проценте, говоримо о расту од 50 одсто. Поређења ради, према анализи „Бизнис монитора“, промет на тржишту Словеније пашће 15,5 одсто у наредне три године (са 23,9 милијарди долара на 27,6 милијарди), док ће Хрватска расти само 8,3 одсто (са 15,5 на 16,8 милијарди долара).
Аналитичари процењују да ће велики инострани трговачки ланци наредних година бити усмерени на тржишта Русије, Турске и Пољске. Једино регионално занимљиво тржиште биће им Србија. Јер, и заједно гледано, тржишта Словеније и Хрватске су премала. А трговац који завлада тржиштем Србије владаће, у ствари, целим регионом, тврди се.
Професор Економског факултета у Београду Зоран Богетић указује на то да актуелна домаћа трговина релативно заостаје у односу на земље развијеног Запада, али такође и истиче:
„То је, међутим, и јасан знак да у Србији постоји озбиљан простор за даљи развој трговинских ланаца. Чињеница да је куповна моћ српског потрошача сада релативно мала, бива релативизована реалношћу важне бројности популације, као и предстојећих европских интеграција.“
Секретар Удружења Привредне коморе Србије за трговину Гордана Хашимбеговић, такође, сматра да на нашем тржишту има још доста простора за трговце, јер спадамо у недовољно развијено тржиште. Тако, на пример, по последњим извештајима на 1.000 становника Србија има 42 метра квадратних малопродајног простора, а Чешка 231, Хрватска 184 квадрата. То, по Хашимбеговићевој, потврђује чињеницу да је Србија веома интересантна за инвестирања у сектор трговине.
„Са консолидацијом, тржиште Србије постаће атрактивно за водеће европске играче „, наводи Гордана Хашимбеговић. “ Осим Београда и већих градова, Ниша, Новог Сада, Крагујевца, Чачка, атрактивност српског тржишта допуњује и могућност за отварање маркета уз међународни Коридор 10.“
А да српско тржиште није шала и да је „добар залогај“, показују и подаци о приходима странаца у 2011, а то су и последњи важећи, јер ће се нови за протеклу 2012. знати тек крајем марта. Тако је „Макси“, у саставу „Делез групе“, у Србији имао приход од близу 700 милиона евра, „Меркатор“ је, од продаје на српском тржишту, имао профит нешто већи од 560 милиона евра, „Агрокоров“ ланац „Идеа“ претпрошле године је приходовао 470 милиона евра.
Овај хрватски трговински ланац је у последњих неколико година забележио снажну експанзију у Србији, са отворених чак 168 трговина и 4.500 запослених.
Ко је овде
Од иностраних трговинских компанија код нас су белгијски „Делез“, словеначки „Меркатор“, немачки „Метро кеш енд кери“ и хрватски „Агрокор“, ланац „Идеа“. Највећи „играч“ на српском тржишту је, иначе, „Делез“, који је пре две године купио ланац „Макси“ од „Делта холдинга“.
Јасна потврда
Српски потрошач у блиској будућности треба да очекује ефикаснију трговину, са понудом примеренијом његовом џепу и потребама, сматра професор Богетић. Треба очекивати и знатно активнији и модернији пословни приступ и на страни малих трговаца. – Најава инвестиција неких од водећих европских малопродајних играча значи и већу извесност европских интеграција, као и потпору очекивању опоравка домаће привреде и стандарда потрошача – сматра професор Богетић
(Фото: Новости)
На потенцијал српског тржишта упућују и многа истраживања економских аналитичара. Једно је, на пример, урадио и „Бизнис монитор интернешнал“, упоређујући тржишта у нашем региону. По овом истраживању управо српско има далеко највећи потенцијал. Јер, гледано у доларима, током 2012. године оно је било „тешко“ 70,6 милијарди, док се до 2016. године очекује раст на више од 105 милијарди долара.
Преведено у проценте, говоримо о расту од 50 одсто. Поређења ради, према анализи „Бизнис монитора“, промет на тржишту Словеније пашће 15,5 одсто у наредне три године (са 23,9 милијарди долара на 27,6 милијарди), док ће Хрватска расти само 8,3 одсто (са 15,5 на 16,8 милијарди долара).
Аналитичари процењују да ће велики инострани трговачки ланци наредних година бити усмерени на тржишта Русије, Турске и Пољске. Једино регионално занимљиво тржиште биће им Србија. Јер, и заједно гледано, тржишта Словеније и Хрватске су премала. А трговац који завлада тржиштем Србије владаће, у ствари, целим регионом, тврди се.
Професор Економског факултета у Београду Зоран Богетић указује на то да актуелна домаћа трговина релативно заостаје у односу на земље развијеног Запада, али такође и истиче:
„То је, међутим, и јасан знак да у Србији постоји озбиљан простор за даљи развој трговинских ланаца. Чињеница да је куповна моћ српског потрошача сада релативно мала, бива релативизована реалношћу важне бројности популације, као и предстојећих европских интеграција.“
Секретар Удружења Привредне коморе Србије за трговину Гордана Хашимбеговић, такође, сматра да на нашем тржишту има још доста простора за трговце, јер спадамо у недовољно развијено тржиште. Тако, на пример, по последњим извештајима на 1.000 становника Србија има 42 метра квадратних малопродајног простора, а Чешка 231, Хрватска 184 квадрата. То, по Хашимбеговићевој, потврђује чињеницу да је Србија веома интересантна за инвестирања у сектор трговине.
„Са консолидацијом, тржиште Србије постаће атрактивно за водеће европске играче „, наводи Гордана Хашимбеговић. “ Осим Београда и већих градова, Ниша, Новог Сада, Крагујевца, Чачка, атрактивност српског тржишта допуњује и могућност за отварање маркета уз међународни Коридор 10.“
А да српско тржиште није шала и да је „добар залогај“, показују и подаци о приходима странаца у 2011, а то су и последњи важећи, јер ће се нови за протеклу 2012. знати тек крајем марта. Тако је „Макси“, у саставу „Делез групе“, у Србији имао приход од близу 700 милиона евра, „Меркатор“ је, од продаје на српском тржишту, имао профит нешто већи од 560 милиона евра, „Агрокоров“ ланац „Идеа“ претпрошле године је приходовао 470 милиона евра.
Овај хрватски трговински ланац је у последњих неколико година забележио снажну експанзију у Србији, са отворених чак 168 трговина и 4.500 запослених.
Ко је овде
Од иностраних трговинских компанија код нас су белгијски „Делез“, словеначки „Меркатор“, немачки „Метро кеш енд кери“ и хрватски „Агрокор“, ланац „Идеа“. Највећи „играч“ на српском тржишту је, иначе, „Делез“, који је пре две године купио ланац „Макси“ од „Делта холдинга“.
Јасна потврда
Српски потрошач у блиској будућности треба да очекује ефикаснију трговину, са понудом примеренијом његовом џепу и потребама, сматра професор Богетић. Треба очекивати и знатно активнији и модернији пословни приступ и на страни малих трговаца. – Најава инвестиција неких од водећих европских малопродајних играча значи и већу извесност европских интеграција, као и потпору очекивању опоравка домаће привреде и стандарда потрошача – сматра професор Богетић
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου