Saobraćajci bez guma, a policija oprema orkestar

Godišnje se u Srbiji naplati oko 80 miliona evra od saobraćajnih kazni, ali se taj novac, umesto u unapređenje bezbednosti saobraćaja, koristi za popunjavanje rupa u budžetu lokalnih samouprava i finansiranje i opremanje svih službi u MUP, pa i policijskog orkestra. Ovo kršenje zakona niko ne sankcioniše.

Skoro 90 odsto službenih policjskih vozila je zimi u neprilikama: imaju samo letnje gume, nemaju prve pomoći, ali ni trougao, ni lance za sneg i sredstva za vuču

Prema Zakonu o bezbednosti u saobraćaju, sredstva od naplaćenih kazni za prekršaje ne ide u državni budžet već u poseban fond. Iz tog fonda, koji je za poslednje tri godine inkasirao 240 miliona evra, 30 odsto pripada opštini na čijoj teritoriji je učinjen prekršaj, 52,5 odsto se uplaćuje Ministarstvu unutrašnjih poslova, a preostalih 17,5 odsto Vlada naknadno raspoređuje Agenciji za bezbednost saobraćaja, putarima, akcijama za poboljšanje bezbednosti...

 
Inače, Agencija za bezbednost saobraćaja je vratila u budžet 90 miliona dinara koje nije uspela adekvatno da potroši.
 
Inače, zakon propisuje da sredstva moraju da se utroše za unapređenje bezbednosti saobraćaja, opremanje saobraćajne policije, naučni rad za istraživanje i preventivne akcije koje bi smanjile broj saobraćajnih nesreća.



U praksi, međutim, MUP sredstva od naplaćenih kazni ne koristi za unapređenje saobraćajne policije, već za opremanje celokupnog ministarstva, finansiranje svih službi, kupovinu vozila za Žandarmeriju, pa čak i za opremanje policijskog orkestra.

Helikopter trenutno najprečiSrbija je jedina zemlja u regionu bez helikopterske službe hitne medicinske pomoći koja bi spasavala živote povređenih u saobraćajnim nesrećama. Neophodno je i uvođenje video-nadzora saobraćaja, postavljanje automatskih meteoroloških stanica duž puteva, poboljšanje putne mreže i signalizacije, obuka saobraćajaca...

Momčilo Vidojević, predsednik Nezavisnog policijskog sindikata Srbije, kaže da se pri razgovorima o neophodnoj opremi za saobraćajce stalno priča o tenderima, a da novac ide u druge svrhe.


- Ogromne troškove prave policijski oficiri i načelnici, a vozila koja se kupe za saobraćajce preuzmu najpre oni. Opasači i futrole saobraćajaca su potpuno dotrajale i krpljene su hiljadu puta. Ponižavajuće je da nemaju ni baterijske lampe, da međusobno dele stop palice - ističe Vidojević i dodaje da je 90 odsto službenih vozila sa letnjim gumama i da nemaju prvu pomoć, trougao, lance za sneg i sredstva za vuču.


Kada je reč o opštinama kojima pripada oko 24 miliona evra godišnje, minimalni deo utroši se za unapređenje bezbednosti saobraćaja, a sav ostali novac uglavnom za popunjavanje rupa u budžetu i isplatu plata zaposlenima u lokalnim samoupravama, kaže Pavle Ristić iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.


- To je potpuno protivzakonito i time moraju da se pozabave nadležni. Međutim, nije poznato da je nakon revizija utrošenih sredstava napisana jedna prijava za nenamensko trošenje novca od kazni, koja je strogo propisana zakonom - kaže Ristić.



Kada je reč o nenamenskom trošenju sredstava u oblasti saobraćaja, tu prednjači Agencija za bezbednost saobraćaja, koju je formirala Vlada Srbije 2009.



Na zarade zaposlenih sa svim naknadama i dnevnicama potrošeno je čak 68,6 odsto sredstava Agencije koja je zadužena da kreira projekte koji će poboljšati bezbednost u saobraćaju.



Sa druge strane, na projekte saobraćaja potrošeno je samo 3,3 miliona dinara, što je tek 2,8 odsto sredstava od ukupnog budžeta kojim raspolaže Agencija, a u 2011. je iznosio više od dva miliona evra. Čak 90 miliona dinara Agencija je vratila u budžet jer nije iskoristila za projekte koji bi doprineli bezbednosti saobraćaja.