Студенти инсистирају на спецификацији трошкова, руководства
податке чувају као пословну тајну. – Економски факултет као изузетак
Као и сваке године, факултети су најавили повећање школарина за стопу
инфлације од 12 одсто и одмах добили „црвено светло” просветних власти.
Председник Студентског парламента Универзитета у Београду Владимир Смуђа каже да
подаци показују да је у протекле три, четири године, дошло до страшног повећања
броја студената који пишу молбе за ослобађање од плаћања школарине и за повећање
броја рата. Професори кажу да знају да је родитељима све теже да школују своју
децу, али и да факултети баш из тих разлога годинама нису мењали школарине, док
су материјални трошкови расли.
Међутим, јавна је тајна да се цена студија, заправо, израчунава „одокативно”, а оно што декани признају у неформалном разговору са новинарима јесте „да се гледа да школарина буде округла и дељива на рате”. Они кажу и да је осим десетак факултета, који су најатрактивнији и имају много студената и сопствене приходе, на већини ипак катастрофална ситуација и да се штеди на сваком кораку. Најтеже је у току зиме, додају, па се на факултетима заврћу радијатори после 15 часова, иако настава траје до осам увече, наставници путују на стручно усавршавање ако се има пара, штеди се и на мобилним телефонима, па се иностранство зове само кад је неопходно.
Академци с друге стране кажу да је тешка ситуација и у њиховим породицама и да није у реду да се њихове паре уместо на унапређење наставе, троше на плате или рачуне.
– Већина студената нема увид у начин формирања школарине и куда иде тај новац. У принципу, академци добијају неке информације, али се то разликује од факултета до факултета. На Економском факултету се на пример, већ пет, шест година усваја план пословања на савету и у њему постоје све информације о приходима и расходима, односно на шта се троши новац – каже Иван Шашић, студент проректор Универзитета у Београду.
Декан Економског факултета др Бранислав Боричић прво објашњава да факултети уопште и нису тражили повећање цене студија, већ је реч о очувању реалне вредности школарине.
– Уколико се то не уважи, сигурно ће се негде одразити. Ми бисмо прво жртвовали књиге које наши суфинансирајући студенти добијају у пакету уз школарину и по чему смо једни од ретких у Србији, па би се ишло на дужину часа и тако даље... Јер када се одређује цена студија, гледа се шта све студент добија, а на Економском факултету добија модерну учионицу са рачунаром, легални софтвер, уџбенике (међу којима је 16 капиталних страних књига које је факултет сам превео и штампао у оригиналном луксузном повезу), затим топлу учионицу зими, расхлађену лети – објашњава др Боричић.
Он каже да факултет 15 година од државе није добио ни динара за обнављање инфраструктуре и текуће одржавање, а у међувремену су промењена врата, прозори, подови, библиотечки фонд се непрекидно обнавља, финансирају се ваннаставне активности од студентских организација и студентског листа до припрема и путовања на међународна такмичења из спорта и знања.
У томе да су школарине на универзитетима прескупе, српске студенте подржава и ОЕЦД-а, који у најновијем извештају наводи да јепросечна цена десет најскупљих области студија у Србији готово два пута већа од просечне школарине у Кореји и преко четири пута већа од просечних школарина у државама ОЕЦД .
– Цена универзитетског студирања у Србији у односу на доходак по становнику је веома висока. Накнаде чак и на најјефтинијим факултетима у Србији су знатно више него просечне у земљама ОЕЦД. Већина државних средстава намењено је за плате запослених на универзитету – наводи се у овом извештају ОЕЦД-а.
Председник Студентског парламента београдског Географског факултета Душан Ристић каже да је управо одржан Савет и да нису добили спецификацију трошкова, тако да ће студенти инсистирати да уколико буде повећања цене студије, мора да се зна и како се до ње дошло. На наше питање какви су услови студирања, он одговара да су за разлику од протеклих година сада добри, јер је факултет био подстанар, а сад је добио зграду у Земуну која је реновирана.
Међутим, јавна је тајна да се цена студија, заправо, израчунава „одокативно”, а оно што декани признају у неформалном разговору са новинарима јесте „да се гледа да школарина буде округла и дељива на рате”. Они кажу и да је осим десетак факултета, који су најатрактивнији и имају много студената и сопствене приходе, на већини ипак катастрофална ситуација и да се штеди на сваком кораку. Најтеже је у току зиме, додају, па се на факултетима заврћу радијатори после 15 часова, иако настава траје до осам увече, наставници путују на стручно усавршавање ако се има пара, штеди се и на мобилним телефонима, па се иностранство зове само кад је неопходно.
Академци с друге стране кажу да је тешка ситуација и у њиховим породицама и да није у реду да се њихове паре уместо на унапређење наставе, троше на плате или рачуне.
– Већина студената нема увид у начин формирања школарине и куда иде тај новац. У принципу, академци добијају неке информације, али се то разликује од факултета до факултета. На Економском факултету се на пример, већ пет, шест година усваја план пословања на савету и у њему постоје све информације о приходима и расходима, односно на шта се троши новац – каже Иван Шашић, студент проректор Универзитета у Београду.
Декан Економског факултета др Бранислав Боричић прво објашњава да факултети уопште и нису тражили повећање цене студија, већ је реч о очувању реалне вредности школарине.
– Уколико се то не уважи, сигурно ће се негде одразити. Ми бисмо прво жртвовали књиге које наши суфинансирајући студенти добијају у пакету уз школарину и по чему смо једни од ретких у Србији, па би се ишло на дужину часа и тако даље... Јер када се одређује цена студија, гледа се шта све студент добија, а на Економском факултету добија модерну учионицу са рачунаром, легални софтвер, уџбенике (међу којима је 16 капиталних страних књига које је факултет сам превео и штампао у оригиналном луксузном повезу), затим топлу учионицу зими, расхлађену лети – објашњава др Боричић.
Он каже да факултет 15 година од државе није добио ни динара за обнављање инфраструктуре и текуће одржавање, а у међувремену су промењена врата, прозори, подови, библиотечки фонд се непрекидно обнавља, финансирају се ваннаставне активности од студентских организација и студентског листа до припрема и путовања на међународна такмичења из спорта и знања.
У томе да су школарине на универзитетима прескупе, српске студенте подржава и ОЕЦД-а, који у најновијем извештају наводи да јепросечна цена десет најскупљих области студија у Србији готово два пута већа од просечне школарине у Кореји и преко четири пута већа од просечних школарина у државама ОЕЦД .
– Цена универзитетског студирања у Србији у односу на доходак по становнику је веома висока. Накнаде чак и на најјефтинијим факултетима у Србији су знатно више него просечне у земљама ОЕЦД. Већина државних средстава намењено је за плате запослених на универзитету – наводи се у овом извештају ОЕЦД-а.
Председник Студентског парламента београдског Географског факултета Душан Ристић каже да је управо одржан Савет и да нису добили спецификацију трошкова, тако да ће студенти инсистирати да уколико буде повећања цене студије, мора да се зна и како се до ње дошло. На наше питање какви су услови студирања, он одговара да су за разлику од протеклих година сада добри, јер је факултет био подстанар, а сад је добио зграду у Земуну која је реновирана.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου