БЕОГРАД – Бројне грађевине у главном граду обложене су керсантитом, који се до пре пет деценија експлоатисао из каменолома на ободу престонице. – Грчки камен на Храму Светог Саве брзо показао мањкавости, а босански у Кнез Михаиловој се за сада одлично држи.
Кречњак са острва Брач или гранит из околина Љига? Недоумице и опречна мишљења у стручној јавности у вези са избором камене оплате којом ће у процесу обнове бити пресвучен стадион Ташмајдан неизбежно је пратила и полемика да ли се у сличним подухватима можемо ослонити на домаће ресурсе, или је увоз једино решење.
Како истиче геолог Зоран Ђајић, у широј јавности није познато да су небројени објекти у Београду обложени керсантитом, врстом гранита јединствене боје, који се до пре пет деценија вадио из каменолома у Рипњу.
– Керсантита у Рипњу још има на вагоне, али га не користимо јер је, како то често бива, проблем у недостатку новца. А када дође време за рестаурацију неког здања од кога је направљен, керсантит се по правилу замењује другим каменом. Свежи пример је постоље за две композиције „Играли се коњи врани” испред Дома Народне скупштине, које је недавно урађено од вештачког материјала – открива Ђајић и напомиње да је још пре осам година, када је рестаурирао фонтану између Старог двора и зграде Председништва, од Скупштине града тражио да „оживи” каменолом у Рипњу.
– Предложио сам надлежнима да простор одакле се експлоатише керсантит постане део градског земљишта, с кога ће се тај гранит довлачити искључиво за будуће реконструкције објеката у главном граду. Нико за то није имао слуха – закључује Ђајић.
Од ове врсте гранита зеленкасте боје саграђени су фонтана између два двора, степениште и чесма преко пута француске амбасаде, бордурахотела „Бристол” и зграде Геодетског завода у Карађорђевој улици, Основна школа „Краљ Петар Први”…
– Иностраним гранитом обложен је и Храм Светог Саве, што је права штета на коју сам својевремено указивао надлежнима. Док сам још радио у Геодетском заводу, написао сам писмо у којем сам појаснио да се за износ који ће се уложити у куповину грчког камена кавала може отворити мноштво локација на Венчацу код Аранђеловца где има сличног камена. Јер, домаћи је ситнозрни за разлику од грчког који је крупнозрни у својој структури, па је самим тим склонији да пуца. Неке плоче на храму већ су доживеле такву судбину – открива геолог Ђајић.
Пример добре праксе је Кнез Михаилова улица, истиче професор Драгутин Јевремовић са Рударско-геолошког факултета.
– Јабланички габрокојим је пре четврт века поплочано централно градско шеталиште и даље одолева зубу времена. Једина мана овог босанског гранита је што је таман, упија сунчеве зраке па касније исијава топлоту. Суседна, Змај Јовина улица такође је требало да буде застрта габромиз рудника „Јабланица”, али је рат у Босни спречио увоз, па је овај крак пешачке зоне поплочан импалом, јужноафричким каменом приближно једнаке цене – објашњава професор Јевремовић
Рипањски камен из постоља „враних коња” замењен је вештачким јер оригинала – нема (Фото Р. Крстинић)
Кречњак са острва Брач или гранит из околина Љига? Недоумице и опречна мишљења у стручној јавности у вези са избором камене оплате којом ће у процесу обнове бити пресвучен стадион Ташмајдан неизбежно је пратила и полемика да ли се у сличним подухватима можемо ослонити на домаће ресурсе, или је увоз једино решење.Како истиче геолог Зоран Ђајић, у широј јавности није познато да су небројени објекти у Београду обложени керсантитом, врстом гранита јединствене боје, који се до пре пет деценија вадио из каменолома у Рипњу.
– Керсантита у Рипњу још има на вагоне, али га не користимо јер је, како то често бива, проблем у недостатку новца. А када дође време за рестаурацију неког здања од кога је направљен, керсантит се по правилу замењује другим каменом. Свежи пример је постоље за две композиције „Играли се коњи врани” испред Дома Народне скупштине, које је недавно урађено од вештачког материјала – открива Ђајић и напомиње да је још пре осам година, када је рестаурирао фонтану између Старог двора и зграде Председништва, од Скупштине града тражио да „оживи” каменолом у Рипњу.
– Предложио сам надлежнима да простор одакле се експлоатише керсантит постане део градског земљишта, с кога ће се тај гранит довлачити искључиво за будуће реконструкције објеката у главном граду. Нико за то није имао слуха – закључује Ђајић.
Од ове врсте гранита зеленкасте боје саграђени су фонтана између два двора, степениште и чесма преко пута француске амбасаде, бордурахотела „Бристол” и зграде Геодетског завода у Карађорђевој улици, Основна школа „Краљ Петар Први”…
– Иностраним гранитом обложен је и Храм Светог Саве, што је права штета на коју сам својевремено указивао надлежнима. Док сам још радио у Геодетском заводу, написао сам писмо у којем сам појаснио да се за износ који ће се уложити у куповину грчког камена кавала може отворити мноштво локација на Венчацу код Аранђеловца где има сличног камена. Јер, домаћи је ситнозрни за разлику од грчког који је крупнозрни у својој структури, па је самим тим склонији да пуца. Неке плоче на храму већ су доживеле такву судбину – открива геолог Ђајић.
Пример добре праксе је Кнез Михаилова улица, истиче професор Драгутин Јевремовић са Рударско-геолошког факултета.
– Јабланички габрокојим је пре четврт века поплочано централно градско шеталиште и даље одолева зубу времена. Једина мана овог босанског гранита је што је таман, упија сунчеве зраке па касније исијава топлоту. Суседна, Змај Јовина улица такође је требало да буде застрта габромиз рудника „Јабланица”, али је рат у Босни спречио увоз, па је овај крак пешачке зоне поплочан импалом, јужноафричким каменом приближно једнаке цене – објашњава професор Јевремовић
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου