За сада непознато ко ће да плати растерећење отплате
зајмова у францима и зашто би се водило рачуна само о дужницима у тој валути
Почетна предност претворила се у новчану мору (Фото Д.
Јевремовић)
Има ли спаса за дужнике задужене у швајцарским францима којима се терет дуга
увећао не само због падавредности динара у односу на главне светске валуте, већ
и зато што је њихова задуженост порасла и као последица јачања швајцарца у
односу на евро.
Уочи новогодишњих празника Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије, потврдила је да се под њиховим окриљем разматрају ова питања и да би до краја јануара могло да се изађе и са неким предлогом за решавање овог проблема. На упорна настојања јавности да сазна докле се стигло у овом послу уследио је одговор НБС да се модалитети још испитују.
Питање свих питања на које се тражи одговор ради олакшавања терета овог дужничког оптерећења је – ко ће то да плати? На кога може или треба да се превали то што швајцарски франак сада кошта 94 динара, а пет година уназад када је почела отплата нечијег таквог зајма вредео је упола мање.
У овдашњој економској пракси најчешћи је манир да се, кад бреме дуга отежа, тражи да га држава преузме на себе на овај или онај начин, односно да се подели са пореским обвезницима. Ових дана у јавности се завртео сличан предлог по коме терет нараслог дуга по основу јачања швајцарца треба да се подели на три стране – клијента, банку и државу. Клијент би платио основи дуг у тренутку задужења плус трећину увећану за раст швајцарца. По овом моделу банка би, можда, ради веће сигурности да ће клијент моћи и наредних 20 година да јој плаћа ануитете, а да они зато неће морати да раде посао трговца враћененекретнине, могла да преузме на себе део тог ризика. Банке се о томе још не изјашњавају,а и зашто би. На крају крајева нису оне одговорне за раст швајцарца па да морају да сносе део губитка. Њихов предлог је да се клијенту помогне тако што ће му продужити рок отплате и по том основу умањити рату. Оне то и сада раде, али то подразумева и плаћање камате на продужени рок што задуженом не одговара.
Шта је још мана овог предлога? У Министарству финансија од кога се, као чувара државне касе, очекује да банци искешира разлику од најмање једне трећине увећаног дуга, кажу да нити учествују у том тражењу модалитета за отплату дуга нити их је ико о томе ишта питао.
Неминовно се намеће и питање, које ће вероватно поставити сваки други дужник, зашто се тражи само решење за дужнике у швајцарцима. Зар проблем, уосталом, немају и сви други којима је финансијска криза учинила живот тежим.
Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака, каже да они нису ни позвани у НБС да учествују у тражењу модела. Према медијима неке банке то чине, али се оне не могу сматрати легитимним представницима банкарског сектора.
– Када се говори о томе да треба помоћи онима задуженим у швајцарцима занемарује се чињеница да је мотив за такав зајам што је камата била неупоредиво нижа, код неких банка само један одсто, док је на евро стамбени зајам била и шест одсто. Због слабог франка рата је била неупоредиво нижа па су дужници у швајцарцима дужнике у еврима питали да ли уопште знају математику. Сада је ситуација другачија. Све кризе од Другог светског рата показале су да се тада бежи у швајцарац и злато што води њиховом поскупљењу – објашњава Дугалић.
– Јака монета и самој Швајцарској прави проблеме. Шта ће бити уколико за две године они одлуче да оборе њену вредност. Зар ће дужник рећи – сада ми повећајте рату. На делу је и посебна манипулација: кажу када се зајам пребаци у евро нисмо ништа отплатили. Зашто уопште помињу евро. Они су добили кредит у динарима, а за метод индексације су изабрали швајцарски франак, а не евро. Проблем може бити само уколико је банка мимо уговора повећала камату и то не оправдавамо, банке су то и исправиле – каже Дугалић.
Он подсећа да би евентуално решење, које би фаворизовало само задужене у швајцарцима, значило дискриминацију осталих дужника. У еврима је одобрено око 70.000, а у швајцарцима око 25.000 стамбених зајмова. При том око 3.500 ових дужника одазвало се 2009. године позиву тадашњег гувернера НБС Радована Јелашића да пребаце зајам у евро, што су им банке омогућиле без провизије. Међутим, таква трансакција одавно није исплатива.
И од претходног гувернера Дејана Шошкића тражено је решење за ове дужнике:
– Не смемо нарушити равноправност грађана, у смислу да се помажу једни, а не и други, јер иницијално су кредити деноминирани у швајцарским францима били јефтинији и људи који су их узели дуго су имали ниже каматне стопе, па и данас је каматна стопа нижа него на кредите у еврима и другим валутама. Решење које иде у правцу тога да држава треба да интервенише требало би врло опрезно анализирати, имајући у виду да немамо буџетских средстава за ту врсту субвенције – истакао је тадашњи гувернер.
По његовим речима, у Мађарској су одлучили да се обрачунски курс швајцарског франка фиксира на одређено време и да се све курсне разлике које могу настати у наредном периоду третирају као посебни или нови дуг који ће се отплаћивати на крају отплате главног дуга, али неће бити опроста дуга. То је учињено, јер је учешће таквих кредита веће и то може представљати озбиљан проблем због одржавања солвентности њихових банака, ако се одједном нађе велик број људи у позицији да не могу да измирују обавезе.
------------------------------------------------------------------
Сваки шести динар везан за швајцарац
Према подацима с краја новембра прошле године које су банке доставиле НБС, становништву су одобрени кредити у швајцарским францима у укупном износу од 88,3 милијарде динара (бруто), од чега су 7,9 милијарди проблематични кредити.
Сваки шести динар везан је за швајцарски франак, односно 15,3 одсто од укупно одобрених кредита је у тој валути. Такође, 16 одсто свих проблематичних кредита становништва је у швајцарцима.
Учешће проблематичних у укупним кредитима који су одобрени у швајцарцима (посматрано бруто) износи 8,95 одсто и незнатно је више него што је просек за становништво.
Када се посматра број кредита и клијената са кредитима одобреним у швајцарским францима, од укупно одобрених 22.840 кредита са 21.784 клијента, проблематичан је 2.321 кредит код 2.272 клијента, односно нешто изнад 10 одсто од укупног броја кредита и клијената.
Уочи новогодишњих празника Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије, потврдила је да се под њиховим окриљем разматрају ова питања и да би до краја јануара могло да се изађе и са неким предлогом за решавање овог проблема. На упорна настојања јавности да сазна докле се стигло у овом послу уследио је одговор НБС да се модалитети још испитују.
Питање свих питања на које се тражи одговор ради олакшавања терета овог дужничког оптерећења је – ко ће то да плати? На кога може или треба да се превали то што швајцарски франак сада кошта 94 динара, а пет година уназад када је почела отплата нечијег таквог зајма вредео је упола мање.
У овдашњој економској пракси најчешћи је манир да се, кад бреме дуга отежа, тражи да га држава преузме на себе на овај или онај начин, односно да се подели са пореским обвезницима. Ових дана у јавности се завртео сличан предлог по коме терет нараслог дуга по основу јачања швајцарца треба да се подели на три стране – клијента, банку и државу. Клијент би платио основи дуг у тренутку задужења плус трећину увећану за раст швајцарца. По овом моделу банка би, можда, ради веће сигурности да ће клијент моћи и наредних 20 година да јој плаћа ануитете, а да они зато неће морати да раде посао трговца враћененекретнине, могла да преузме на себе део тог ризика. Банке се о томе још не изјашњавају,а и зашто би. На крају крајева нису оне одговорне за раст швајцарца па да морају да сносе део губитка. Њихов предлог је да се клијенту помогне тако што ће му продужити рок отплате и по том основу умањити рату. Оне то и сада раде, али то подразумева и плаћање камате на продужени рок што задуженом не одговара.
Шта је још мана овог предлога? У Министарству финансија од кога се, као чувара државне касе, очекује да банци искешира разлику од најмање једне трећине увећаног дуга, кажу да нити учествују у том тражењу модалитета за отплату дуга нити их је ико о томе ишта питао.
Неминовно се намеће и питање, које ће вероватно поставити сваки други дужник, зашто се тражи само решење за дужнике у швајцарцима. Зар проблем, уосталом, немају и сви други којима је финансијска криза учинила живот тежим.
Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака, каже да они нису ни позвани у НБС да учествују у тражењу модела. Према медијима неке банке то чине, али се оне не могу сматрати легитимним представницима банкарског сектора.
– Када се говори о томе да треба помоћи онима задуженим у швајцарцима занемарује се чињеница да је мотив за такав зајам што је камата била неупоредиво нижа, код неких банка само један одсто, док је на евро стамбени зајам била и шест одсто. Због слабог франка рата је била неупоредиво нижа па су дужници у швајцарцима дужнике у еврима питали да ли уопште знају математику. Сада је ситуација другачија. Све кризе од Другог светског рата показале су да се тада бежи у швајцарац и злато што води њиховом поскупљењу – објашњава Дугалић.
– Јака монета и самој Швајцарској прави проблеме. Шта ће бити уколико за две године они одлуче да оборе њену вредност. Зар ће дужник рећи – сада ми повећајте рату. На делу је и посебна манипулација: кажу када се зајам пребаци у евро нисмо ништа отплатили. Зашто уопште помињу евро. Они су добили кредит у динарима, а за метод индексације су изабрали швајцарски франак, а не евро. Проблем може бити само уколико је банка мимо уговора повећала камату и то не оправдавамо, банке су то и исправиле – каже Дугалић.
Он подсећа да би евентуално решење, које би фаворизовало само задужене у швајцарцима, значило дискриминацију осталих дужника. У еврима је одобрено око 70.000, а у швајцарцима око 25.000 стамбених зајмова. При том око 3.500 ових дужника одазвало се 2009. године позиву тадашњег гувернера НБС Радована Јелашића да пребаце зајам у евро, што су им банке омогућиле без провизије. Међутим, таква трансакција одавно није исплатива.
И од претходног гувернера Дејана Шошкића тражено је решење за ове дужнике:
– Не смемо нарушити равноправност грађана, у смислу да се помажу једни, а не и други, јер иницијално су кредити деноминирани у швајцарским францима били јефтинији и људи који су их узели дуго су имали ниже каматне стопе, па и данас је каматна стопа нижа него на кредите у еврима и другим валутама. Решење које иде у правцу тога да држава треба да интервенише требало би врло опрезно анализирати, имајући у виду да немамо буџетских средстава за ту врсту субвенције – истакао је тадашњи гувернер.
По његовим речима, у Мађарској су одлучили да се обрачунски курс швајцарског франка фиксира на одређено време и да се све курсне разлике које могу настати у наредном периоду третирају као посебни или нови дуг који ће се отплаћивати на крају отплате главног дуга, али неће бити опроста дуга. То је учињено, јер је учешће таквих кредита веће и то може представљати озбиљан проблем због одржавања солвентности њихових банака, ако се одједном нађе велик број људи у позицији да не могу да измирују обавезе.
------------------------------------------------------------------
Сваки шести динар везан за швајцарац
Према подацима с краја новембра прошле године које су банке доставиле НБС, становништву су одобрени кредити у швајцарским францима у укупном износу од 88,3 милијарде динара (бруто), од чега су 7,9 милијарди проблематични кредити.
Сваки шести динар везан је за швајцарски франак, односно 15,3 одсто од укупно одобрених кредита је у тој валути. Такође, 16 одсто свих проблематичних кредита становништва је у швајцарцима.
Учешће проблематичних у укупним кредитима који су одобрени у швајцарцима (посматрано бруто) износи 8,95 одсто и незнатно је више него што је просек за становништво.
Када се посматра број кредита и клијената са кредитима одобреним у швајцарским францима, од укупно одобрених 22.840 кредита са 21.784 клијента, проблематичан је 2.321 кредит код 2.272 клијента, односно нешто изнад 10 одсто од укупног броја кредита и клијената.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου