Руски новац за Србију: без камате и интереса

Русија и Србија (Фото: nk.org.ua)

Москва – Пре неколико дана, односно тачније речено, 10. априла 2013 године, састали cy се премијер Србије Ивица Дачић и руски министар одбране Сергеј Шојгу. Стране су преговарале о војно-техничкој сарадњи: „Војно-техничка сарадња Русије и Србије добиће додатни импулс“, изјавио је тада у Москви министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгу током сусрета са премијером Србије Ивицом Дачићем. Друг Дачић, чије речи цитира, „Лента.ру“, рекао је: „Постоји велика потреба да се српска војска модернизује, а то ће бити постигнуто, куповином савременог и модерног наоружања“.
Руски премијер Дмитриј Медведев, такође се сусрео са Дачићем и том приликом је изјавио, да Руска Влада обезбеђује Србији кредит од пола милијарде долара по повољним условима.
Споразум којим Влада Русије одобрава кредит Србији за попуну буџета, потписан уз присуство Медведева и Дачића.
Олга Самофалова („Взгљад.ру“) сматрa, да овим потезом, Русија успева комбиновати економске интересе са бригом за политича кретања. Мишљење новинара је, да овај Руски кредит од пола милијарде долара, који су Срби добили од Руса, оставља у јавности „веома ексклузивни утисак“!
Кратки детаљи кредита: Србија добија кредит на 10 година, уз две године грејс периода и фикснe каматe од 3,5%. Отплата ће почети у трећој години. Прва транша од 300 милиона долара биће обезбеђенa у блиској будућности, а преосталих 200 милиона долара ће Русија уплатити када Србија потпише стабилизациони споразум са ММФ-ом.
Сврха кредита није директно назначена, јер је и раније, у јесен 2012 године, Србија затражила од Русије кредит, ради покривањa свог буџетског дефицита. Потраживана је сума од $ 1 милијарде.
Разговори су отишли и на пријатељство народа. По речима Дмитрија Медведева, који се придржавао западно-либералног стилa у дијалогу, Русијa и Србијa – „заиста су посебни и привилеговани партнери“! Ивица Дачић jе чак исправио Медведевов стил, који одише амеракинизмом, снажним одговором: „Ми смо пријатељи, српски народ је веома захвалан на подршци, коју Русија пружа Србији“!
Да додамо и ми са своје стране, јер реч „пријатељи“, много боље звучи од „партнери“, чак и „привилегованих“.
Виши аналитичар Олег Душин, из инвестиционе компаније „Церих Капитал Менеджмент“ и експерт угледног пословног издањаvz.ru., објашњава, да су услови кредита Србији – сасвим нормали. Проценти нису превисоки, али нису ни сувише ниски. Ради упоређење, да кажемо и то: да је 2010 године, Србија добила од Русије кредит од 200 милиона долара за стабилизацију буџета, с’ тим што је рок отплате 11 година, а годишња камата је 3,4%. Затим, Кремљ је у јануару 2013. одобриo још 800 милиона долара кредита за модернизацију Српске железнице уз учешће Руске железнице и годишњу камату од 4,1%.
Затим је, „велика европска тројка“ 2011 године, одобрила хитан зајам Грчкој (до 15 година) по 3,5%, а на крају 2012 године, Грчкој је речено да мора смањити стопу на 2,5%, а кредитски термин – обновити. Кипру је 2011 године, одобрен руски кредит од 2,5 милијарди евра на 4,5 године уз годишњу камату од 4,5%. Недавно је Русија због тешке економске ситуације на острву пристала, да рок враћања овог кредита продужи за пет година.
Уз све то, поред чисто економских постоје и политички разлози. Олег Душин каже: „Русија тежи да бар делимично поврати онај утицај у свету који је имао СССР. Средство за постизање тог циља је кредитирање на нивоу владе, када се заједно са кредитним склапају и политички споразуми“. Аналитичар наставља: „После распада СЕВ-а (СССР-а) утицај Русије на балканске земље је ослабио. То се нарочито може рећи за Бугарску, која је у социјалистичком периоду била веома блиска СССР-у. У целом региону су Србија и Црна Гора, условно речено, остале ‘наше’, и због тога их треба подржавати“, рекао је Душин.
Такође, не можете игнорисати војно-индустријску компоненту руско-српских односа. Не заборавите, да је са Дачићем разговарао и друг Шојгу. Руска кредитна великодушност може бити објашњена и вектором колективне одбране.
Владимир Мухин („Независна газета“) сматра, да уговор о давању државног кредита Србији, показује значајно загревање односа између две земље. Истог дана, када је споразум формализован, Дачић је имао састанак са Шојгу. У јавности се појавило саопштење Министарства одбране Руске Федерације, према коме Москва и Београд изражавају спремност да у блиској будућности интензивирају војну и војно-техничку сарадњу.
Шојгу је рекао: „Руска војна делегација је спремна, да у блиској будућности потпише споразум у Београду, између министарстава одбране Русије и Србије“. Он је такође рекао, да „у мају, Министарство одбране Руске Федерације очекује посету начелника Генералштаба Војске Србије генерал-пуковника Љубише Диковића Москви“.
Што се тиче Ивицe Дачића, он даје изјаву, да је „Сергеј Шојгу већ дуго велики пријатељ Србије и да је подржавао српски народ у најтежим временима рата и бомбардовања 1999 године. Он је такође подсетио на лични допринос руског министра одбране у стварању српско-руског хуманитарног центра у Нишу.
„Наша сарадња ће сада бити изграђен на другачији начин. Сигуран сам да ће Сергеј Шојгу лично дати значајан допринос јачању веза између војски Србије и Русије“, рекао је председник Владе Србије.
Многи московски аналитичари оцењују да је овим направљено велико достигнуће Русије, чиме се отвара могућност војног присуства Москве на Балкану, што може бити и руски одговор на распоред америчких система антиракетне одбране у Европи.
Ово је први пут кажу руски аналитичари да је организација ОДКБ у чланство као посматрача примила једну земљу која није била у саставу Совјетског Савеза.
Руси признају да организација тренутно нема високи рејтинг у међународној заједници, а посебно међу НАТО чланицама, али медији подећа да је у оквиру ОДКБ недавно покренута и војна трансформација земаља чланица, постављени су нови геополитички циљеви ове организације који су орјентисани сада према Европи, што представља велики искорак каже новинар Владимиру Мухин, јер ранији планови и циљеви ОДКБ нису никад прелазили границе бившег Совјетског Савеза.
Примање Србије у статус посматрача према Мухину је значајно оснажено после председничких и парламентарних избора у Србији у мају прошле године и после посете председника Врховног савета „Јединствене Русије“ Бориса Гризлова Србији. Он је тада рекао да је Москва усмерена на изградњу стратешког партнерства са Србијом.
Други значајни кораци које је Србија направила односили су се на упућивање захтева Народне скупштине Србије Руској Думи да Србија постане члан ОДКБ, затим посета Димитрија Рогозина, који је саопштио да ће захтев Србије бити прихваћен, до појаве представника Народне скупштине Србије у палати Тауриде у Санкт Петербургу, где је био састанак већа ОДКБ.
Генерални секретар ОДКБ Николај Бордјуџа, је потврдио прихватање статуса Србије као посматрача у овој организацији, али да је преурањено говорити о пуноправном чланству, и да се о томе није разговарало са српским руководством, као и да статус посматрача не значи стварно учешће у активностима чланица. По њему улазак Србије је важан међународни догађај за успостављање контакта чланица овог савеза и земаља бившег СССР-а са једном европском државом чиме је значајно подигнут кредибилитет организације превазилажењем граница бившег СССР-а.
Генерал-пуковник Леонид Ивашов, који је дуго водио Главну Управу за међународну војну сарадњу Министарства одбране, каже да је то први корак и да сам логика налаже даље приближавање Србије и Москве укључујући ту и војну сарадњу, чиме ће се помоћи да Србија ојача своје позиције на Балкану, укључујући ту и питање Космета.
„Било би пожељно и на формирању оружаних снага Србије при Канцеларији главног војног саветника, што би ојачало одбрану Србије“, рекао је Ивашов.
Капетан Константин Сивков, који је дуго био на челу одељења у Центру за војне и стратешке студије Главног штаба, рекао је да су „руски војни циљеви на Балкану још амбициознији. Наиме он верује да је у Србији могуће војно присуство Русије јер то може бити једна од асиметричних одговора на размештање америчког антиракетног штита у Европи (па се наводи и инсталирање ракета Искандер).
На директно питање, српских новинара, какву помоћ од Москве може у будуће очекивати српcки народ, у вези решавањa косовског питања, Медведев је, како нам преноси С. Калмиков („Глас Русије“), одговорио: Русија подржава став Србије по питању окупираних територија, али сматра да је решење тог питања привилегија Срба.
Како преносе РИА „Новости“, Русија ће у потпуности финансирати изградњу српског дела гасовода „Јужни ток“ у вредности од 1,7 милијарди долара.
Друг Дачић на конференцији за новинаре, даје објашњење: „Русија је преузела обавезу да у потпуности финансира српски део трасе Јужног тока, а Србија ће свој део обавезе платити средствима које ће добити од тарифа транзита гаса. Сматрамо да је то коректан предлог“. Према његовим речима, изградња српског дела почеће у децембру 2013 године.
Тачни датуми, када ће Србија бити у стању да врати трошкове свог учешћа у изградњи, није именован.
Председник Управног одбора „Гаспрома“ Алексеј Милер напомиње, да је 21. фебруара, у Србији одобрен закон, по коме српски део „Јужног тока“ добива статус националног пројекта.
Како саопштава Newsru.com, Милер је поновио спремност руског монопола да обезбеди финансијска улагања. „Гаспром“ ће преузети на себе, све финансијскe обавезe у вези пројекта, јер Србија не може себи да приушти такве инвестиције: између осталог и због тога, што је земља у буџетском дефициту. Иначе, „Гаспром“ ће финансирати и бугарски део „Јужног тока“ – који кошта 3 милијарде евра. Бугарски енергетски холдинг нема довољно новца за спровођење тако великог пројекта.
Русија је обећала да ће дозволити бесцарински увоз одређене квоте Фијатових аутомобила, произведених у Србији, иако то није њен економски интерес, изјавио је у Москви премијер Србије Ивица Дачић.
На крају посете, током које је разговарао са председником и премијером Русије Владимиром Путином и Дмитријем Медведевом и представницима Вњешторгбанке (ВТБ), Дачић је изјавио да увоз Фијатових аутомобила није приоритет за Русију.
„Она има своју аутомобилску индустрију, има милион запослених у тој индустрији, која и сама има проблема. Нелогичан је захтев да нам они одобре да извоз Фијата буде под режимом слободне трговине, јер имају своје произвођаче“, рекао је Дачић.
Казао је и да је молио Путина, јер „више не може да издржи притиске јавности и министра финансија Млађана Динкића“, да пристане на бесцарински увоз.
„Путин ми је обећао да ће то да учини, да ће увести неке мале количине за почетак. Ако би се гледао економски интерес, они су апсолутно против тога, једино због тог нашег привилегованог партнерства, односно статуса који имамо у Русији, они ће изаћи у сусрет тим захтевима. одобриће одређене квоте које ће на почетку бити знатно мање од онога што Фијат може да произведе „, рекао је Дачић и додао да је Србија за почетак тражила квоту од 10.000 аутомобила.
У вези питањa пријатељства народа, дописник „Гласа Русије“ Светлана Калмикова je рекла, да су премијеру Србије преводили на конференцији за новинаре, а потом је он отпочео говорити на руском језику. Штавише, он је чак и исправљао преводиоца, када није био у могућности прецизно пренети изразе искреног пријатељства