Руске банке и компаније су од 90-их година прошлог века улиле огромне суме новца у Кипар, користећи ниске порезе у тој земљи и блаже прописе пословања, преноси Ројтерс.
Многе од тих компанија су се, међутим, нашле затечене када је великим депонентима на Кипру речено да ће изгубити огроман део средстава са својих рачуна већим од 100.000 евра, у оквиру европског пакета помоћи за спас ове медитеранске земље од банкрота.
„Разговорали смо о потреби да се повећа учешће Руске Федерације у преговорима око Кипра, обзиром да смо ми кредитори“, рекао је Антон Силуанов новинарима на маргинама састанка Групе 20 најразвијенијих земаља света и привреда у наглом успону (Г20) у Вашингтону.
Силуанов, који се састао са низом званичника из еврозоне и Међународног монетарног фонда током пролећног заседања ове међународне институције и Светске банке, рекао је да жели да се размотри улога Русије у решавању кипарске кризе, али тако да руски интереси буду узети у обзир.
Русија је 2011. године доделила Кипру петогодишњи зајам од 2,5 милијарди евра, и недавно је саопштила да је спремна да реструктурише услове зајма путем продужења рока отплате кредита и смањења каматне стопе на 2,5 одсто са ранијих 4,5 одсто.
„Пружићемо подршку у виду реструктурисања зајма, али само под условом да наши интереси буду узети у обзир, а наш интерес је да подружница Руске комерцијалне банке послује под нормалним условима“, рекао је Силуанов.
Руска комерцијална банка на Кипру је уствари подружница друге највеће руске банке Вњешторгбанке (ВТБ).
Руководство ВТБ банке послало је у априлу писмо руским властима, тражећи помоћ у отклањању забране пословања њихове банке на Кипру Москва – Русија жели већу улогу у преговорима око решавања кипарских финансијских проблема, и једино ће пристати на реструктурисање зајма Кипру ако руски интереси у тој острвској земљи, нарочито они повезани са Вњешторгбанком (ВТБ), буду заштићени, изјавио је руски министар финансија Антон Силуанов.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου