Учесници скупа, у организацији Европског центра за мир и развој (ЕЦПД) Универзитета за мир Уједињених нација, оценили су да је економска криза, која се 2008. године из САД прелила у Европу, показала некомпетентност ЕУ за ефикасно решавање кључних макро-економских изазова.
Разлози за то, према њиховом мишљењу, леже у самом устројству ЕУ као савеза суверених држава, у непостојању кохерентне макро-економске политике, некомплетној монетарној политици 27-члане заједнице у којој је само 17 земаља прихватило јединствену валуту, у политичком „групашењу“ у Европском парламернту, дистанци између законодаваца у ЕУ и гласача у националним државама….
Решење је у редефинисању досадашњих споразума о ЕУ на начин да она постане лабава федерација националних држава, у којој би устројство власти било по узору на Швајцарску и њене кантоне, навео је професор Универзитета у Трсту, дипломата др Пасклвале Балдоћи.
Према његовим речима, у таквој држави коју је, како је подсетио, заговарао и Винстон Черчил као Сједињене Европске Државе, грађани свих чланица федерације би бирали заједничког председника, што би утицало на стварање нове политичке свести, која би заменила садашњи „мит о сувереноисти националних држава“.
Председник Извршног борда ЕЦПД-а и некадашњи амбасадор ЕУ у тадашњој Југославији др Албер Маес изјавио је Тањугу да не воли да даје било какве прогнозе у погледу будућности ЕУ.
„Неки људи кажу да је ово крај ЕУ и да ће се она распасти, други кажу да ћемо имати нову Европу, а ја сматрам да све зависи од нас. Уколико будемо урадили домаћи задатак и ујединили се у напорима да заједно нађемо излаз из кризе можемо се надати успеху. У супротном, нећемо савладати кризу, већ ће она савладати нас“, рекао је Маес.
Сви знају решење за кризу, али заправо, како је казао Маес, сви имају различито мишљење, па чак се и економисти не слажу у погледу начина за превазилажење кризе.
„Велики проблем је у томе што се земље чланице ЕУ не слажи и немају јединствен став по том питању. Ако желимо да решимо кризу, а морамо, пре свега, треба да се позабавимо дефицитом буџета ЕУ, да смањимо задуженост, да покренемо велике јавне радове, како бисмо покренули економију“, казао је он.
Саговорник Танјуга је нагласио да „дефинитивно види Србију у Европској унији, као и остатак земаља из региона западног Балкана“.
У расправи за округлим столом учествовали су и професор Џонатан Бредли са британског универзитета Вестигланд, економиста Мирослав Прокопијевић и професор Љубомир Маџар
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου