(Фото: Бета)
Да подсетимо, Двери су јавно подржале овај скуп, и већ дуже време позивају политичке актере да уложе труд, како би покрајинска власт морала да устукне и како би, самим тим, у српској Војводини били расписани ванредни избори. Поред тога, можда је и најважнија чињеница, да су Двери већ неколико година уназад у константној кампањи за укидање аутономије Војводини, као најефикаснијем начину да се локалне самоуправе у Покрајини, пре свега, финансијски ојачају, а поред тога, умање шансе сепаратиста, којих несумњиво има, за остваривањем њиховог злог, антидржавног наума.
Све је, ипак, у вези овог, назовимога инциндента, јасно. Не треба се згражавати, бити у дубоким неоумицама.
Двери су, једине међу учесницима поменутог протеста, за укидање Аутономне Покрајине Војводине. А то је, свакако, могуће иницирати према важећем Уставу Србије. Дакле, није довољно само изнети политички став према декларацији коју је спремио Пајтић и ватреним говорима у Новом Саду, стицати политичке поене. Није довољно затражити ванредне покрајинске изборе, што су Двери већ чинили и чине.
Неопходно је урадити нешто друго, нешто што други зазиру и да помисле, а камоли јавно искажу и обликују у свој политички, круцијални став, када је северна Србија у питању. Укидање аутономије Војводини, то је једини, како сада стоје ствари, начин, да се онемогуће сецеонисти, служећи се различитим методама, у шта свакако спада и Пајтићева декларација, која је, у крајњем исходишту, продукт широких овлашћења датих Покрајини, што су својим гласовима у Скупштини Србије омогућиле и партије чији су се говорници чулу са бине у Новом Саду.
Подсетимо, Двери су 6. априла, у Београду, организовали протест против плана о Космету, који је Влада Србије до последњег часа разматрала као могућу опцију, коју би, уз медијска спиновања, могла да представи тријумфом. Да је, којим случајем, пристала на уцене, до краја би разголитила своју антидржавну политику, коју, нажалост, није одбацила, већ је само пакује у посебне медијске обланде које ће, несумњиво, сервирати грађанима Србије. Наравно, као епохалан успех. Сама чињеница да се преговара о цепању свог дела територије, и то, да брука буде већа, назива историјским решењем, говори довољно о пропасти домаће политике и политичара, који упорно грађанима Србије покушавају да продају рог уместо свеће. Дакле, масно, како то наш народ каже, лажу.
Ако су толико погођени Пајтићевом декларацијом, коју справом сматрају сецеонистичком, колико би више требала да их погоди бриселска спољна политика која безочно покушава да од Србије отцепи део територије и натера властодржце да ставе своје издајничке потписе испод неког текста. Зар није оваква политика, коју промовише Влада Србије, издајничка, сецеонистичка, назовимо то како хоћемо. Па зашто се и против одцепљења Косова и Метохије, не побунише на протесту у Новом Саду, странке режима на републичком нивоу.
Биће да је по среди нешто сасвим друго. Жеља за влашћу окупирала је и Бојана Пајтића и његов ДС, али и већину других странака на новосадском скупу, који би да дођу на власт, али не и да укину аутономију Војводини. Не да се одлучније одупру одвајању северне Србије. Јер, подсетимо, СНС је, пред покрадене прошлогодишње изборе био згрожен пред политиком бивше Владе Србије, према Косову и Метохији, да би се, само неколико месеци после тога, одлучили да наставе са истом политиком, отишавши чак много корака даље у трговини са Хашимом Тачијем, када су бриселски олигарси испоручили цену за датум, за отпочињање преговора.
Ако је толика жртва затражена само за датум, колика ће тек бити за коначан пријем у ту наопаку творевину, Европску унију. Ко гарантује Србији да се за пријем неће затражити још, овако непроцењивих уступака, као што је Космет. И, што је још горе, ко данас од странака бившег и садашњег режима, може да тврди да неће трговати са другим деловима територије Србије, када су то чинили и чине са Косметом. Јер, то су говорили и кад је јужна српска Покрајина у питању, па су преварили грађане, изневерили јавна обећања
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου