Милован Дрецун упозорава западне дипломате да ризикују да
изазову даљим притиском на Србе на северу КиМ политичку дестабилизацију у самој
Србији
Митинг незадовољних Срба у Косовској Митровици (Фото
Бета)
Главне српске преговараче, премијера Ивицу Дачића и првог потпредседника
владе Александра Вучића, данас у Београду чека нова рунда разговора, можда ништа
мање тешка од оне одржане у Бриселу 19. априла. Овога пута преко пута њих ће
седети представници косметских Срба који се оштро противе парафираном
договору.
Вучић је, најављујући овај сусрет, пре два дана рекао да очекује договор и да се нађе решење како би „уједињени наступали као што смо то увек чинили.” Представници Срба, за „Политику”, кажу да ни до каквог договора не може да дође, јер они имају мандат да спроводе вољу народа који је јасно на референдуму прошле године казао да неће интеграцију у систем Приштине и који је у понедељак на Тргу Шумадија одбацио све тачке Бриселског споразума.
Први човек општине Звечан Драгиша Миловић за наш лист каже да ће од Александра Вучића тражити да виде шта је потписано у Бриселу, али и да ће јасно образложити одлуке са референдума од 15. фебруара прошле године и са протеста одржаног у Косовској Митровици где су рекли „не” тачкама из Брисела.
„Позваћемо државни врх да дође на север Космета да народу каже шта је договорено и парафирано. Ниједна власт мимо воље народа нема право да га гура у другу државу јер смо ми и по Уставу Републике Србије и по Резолуцији 1244 СБ УН држављани Србије. Ми хоћемо да сарађујемо са нашим државним врхом, са нашом државом, јер ми другу немамо, саслушаћемо Вучића али га и позвати да сиђе у народ”, каже Миловић.
Челник општине Зубин Поток Славиша Ристић каже да није спорно да се саслуша образложење државног врха, али „нема ту никаквог договора како јавности презентира први потпредседник владе”.
Председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун истиче да не може да се каже да су сви Срби одбили споразум већ се мора прецизирати да су то учинили само Срби са севера Космета. Образлажући зашто се мора применити овај споразум који је „неспорно тежак и болан”, Дрецун за „Политику” каже да је прво питање које се намеће – шта би друго требало урадити, како ићи даље.
„Друго, како зауставити могуће једностране акције Приштине за насилно гашење институција Републике Србије и стављање севера под контролу уколико се прекине преговарачки процес и ако се не испоштује договорено. Треће питање о коме треба размишљати јесте како би евентуално економски урушена Србија могла даље да се бори за спречавање коначне сецесије Космета”, објашњава Дрецун могуће адуте за прихватање споразума које би Срби са севера могли данас да чују од Дачића и Вучића.
Према Дрецуновим речима примена споразума је једини могући начин за опстанак Срба јужно од Ибра. Њиме се и Србима на северу такође гарантује опстанак, а уколико се не придржавамо договора могло би, каже, да уследи њихово протеривање.
„Како Србија може да утиче на догађаје на југу Космета? Преко свог народа, а тај народ може да заштити једино индиректно, преко њиховог присуства. Ако се постављамо неразумно и ако не будемо најважнији део решавања косовског проблема нећемо имати никакав капацитет да вршимо притисак и утичемо на догађаје преко Брисела и Вашингтона. Тиме бисмо оставили на милост и немилост Србе јужно од Ибра”, истиче Дрецун.
Најтежи део овог споразума је, каже, то што би институције које би наставиле да функционишу на северу КиМ морале да буду у уставноправном оквиру Приштине, а до сада су биле у уставноправном оквиру Србије.
„Ту би морало да се тражи специфично решење. Ја сам разговарао са једним западним дипломатом и он ме је питао како да се то уради када је већ све договорено. Рекао сам му да то може да се уради када се буду прецизирали детаљи на основу договорених елемената споразума. Тада можемо да предвидимо нека решења за Србе. Ако се каже да НАТО гарантује да 10 година на северу неће бити КБС, зашто не бисмо могли да кажемо да Срби у наредних 10 година могу да имају личне карте или таблице Србије ”, пита се Дрецун.
Он сматра да Београд у наредном периоду мора у Бриселу и Вашингтону да инсистира на томе да се омекша њихов однос према Србима на северу и да се нађе једно специфично решење. Дрецун упозорава западне дипломате да ризикују да даљим притиском на Србе на северу изазову политичку дестабилизацију у самој Србији.
„Узалудно је Београд кажњавати због непримењивања споразума. Он нема капацитет да га реализује ако народ сматра да је то директно против његовог опстанка на северу. Ово је жив процес, ово ништа није завршено”, тврди Дрецун.
Координатор Форума за етничке односе Ненад Ђурђевић слаже се са оценом да је ризик велики уколико Београд не убеди косметске Србе да подрже споразум.
„Београд нема много механизама на располагању да убеди косовске Србе да прихвате споразум. Сем тренутног убеђивања, односно представљања ситуације онаквом каква јесте Срби са севера Косова имају врло мали или никакав маневарски простор. Мислим да је један од главних аргумената тај да ће се процес наставити и да би директна конфронтација представника косовских Срба и Владе Србије била јако лоша”, оценио је Ђурђевић за Радио слободна Европа.
Вучић је, најављујући овај сусрет, пре два дана рекао да очекује договор и да се нађе решење како би „уједињени наступали као што смо то увек чинили.” Представници Срба, за „Политику”, кажу да ни до каквог договора не може да дође, јер они имају мандат да спроводе вољу народа који је јасно на референдуму прошле године казао да неће интеграцију у систем Приштине и који је у понедељак на Тргу Шумадија одбацио све тачке Бриселског споразума.
Први човек општине Звечан Драгиша Миловић за наш лист каже да ће од Александра Вучића тражити да виде шта је потписано у Бриселу, али и да ће јасно образложити одлуке са референдума од 15. фебруара прошле године и са протеста одржаног у Косовској Митровици где су рекли „не” тачкама из Брисела.
„Позваћемо државни врх да дође на север Космета да народу каже шта је договорено и парафирано. Ниједна власт мимо воље народа нема право да га гура у другу државу јер смо ми и по Уставу Републике Србије и по Резолуцији 1244 СБ УН држављани Србије. Ми хоћемо да сарађујемо са нашим државним врхом, са нашом државом, јер ми другу немамо, саслушаћемо Вучића али га и позвати да сиђе у народ”, каже Миловић.
Челник општине Зубин Поток Славиша Ристић каже да није спорно да се саслуша образложење државног врха, али „нема ту никаквог договора како јавности презентира први потпредседник владе”.
Председник скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун истиче да не може да се каже да су сви Срби одбили споразум већ се мора прецизирати да су то учинили само Срби са севера Космета. Образлажући зашто се мора применити овај споразум који је „неспорно тежак и болан”, Дрецун за „Политику” каже да је прво питање које се намеће – шта би друго требало урадити, како ићи даље.
„Друго, како зауставити могуће једностране акције Приштине за насилно гашење институција Републике Србије и стављање севера под контролу уколико се прекине преговарачки процес и ако се не испоштује договорено. Треће питање о коме треба размишљати јесте како би евентуално економски урушена Србија могла даље да се бори за спречавање коначне сецесије Космета”, објашњава Дрецун могуће адуте за прихватање споразума које би Срби са севера могли данас да чују од Дачића и Вучића.
Према Дрецуновим речима примена споразума је једини могући начин за опстанак Срба јужно од Ибра. Њиме се и Србима на северу такође гарантује опстанак, а уколико се не придржавамо договора могло би, каже, да уследи њихово протеривање.
„Како Србија може да утиче на догађаје на југу Космета? Преко свог народа, а тај народ може да заштити једино индиректно, преко њиховог присуства. Ако се постављамо неразумно и ако не будемо најважнији део решавања косовског проблема нећемо имати никакав капацитет да вршимо притисак и утичемо на догађаје преко Брисела и Вашингтона. Тиме бисмо оставили на милост и немилост Србе јужно од Ибра”, истиче Дрецун.
Најтежи део овог споразума је, каже, то што би институције које би наставиле да функционишу на северу КиМ морале да буду у уставноправном оквиру Приштине, а до сада су биле у уставноправном оквиру Србије.
„Ту би морало да се тражи специфично решење. Ја сам разговарао са једним западним дипломатом и он ме је питао како да се то уради када је већ све договорено. Рекао сам му да то може да се уради када се буду прецизирали детаљи на основу договорених елемената споразума. Тада можемо да предвидимо нека решења за Србе. Ако се каже да НАТО гарантује да 10 година на северу неће бити КБС, зашто не бисмо могли да кажемо да Срби у наредних 10 година могу да имају личне карте или таблице Србије ”, пита се Дрецун.
Он сматра да Београд у наредном периоду мора у Бриселу и Вашингтону да инсистира на томе да се омекша њихов однос према Србима на северу и да се нађе једно специфично решење. Дрецун упозорава западне дипломате да ризикују да даљим притиском на Србе на северу изазову политичку дестабилизацију у самој Србији.
„Узалудно је Београд кажњавати због непримењивања споразума. Он нема капацитет да га реализује ако народ сматра да је то директно против његовог опстанка на северу. Ово је жив процес, ово ништа није завршено”, тврди Дрецун.
Координатор Форума за етничке односе Ненад Ђурђевић слаже се са оценом да је ризик велики уколико Београд не убеди косметске Србе да подрже споразум.
„Београд нема много механизама на располагању да убеди косовске Србе да прихвате споразум. Сем тренутног убеђивања, односно представљања ситуације онаквом каква јесте Срби са севера Косова имају врло мали или никакав маневарски простор. Мислим да је један од главних аргумената тај да ће се процес наставити и да би директна конфронтација представника косовских Срба и Владе Србије била јако лоша”, оценио је Ђурђевић за Радио слободна Европа.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου