Руси у Србији праве антиракетни штит?!

(Фото: Крстарица)

Москва – Недавно примање Србије у својству посматрача у организацију Уговор о колективној безбедности ( ОДКБ) у завршним сатима посете премијера Ивице Дачића Москви, као и састанак са руским министром одбране Сергејом Шојгуом означавају нови правац у коме се креће Србија оцењују руски медији.
„Руска војна делегација спремна је да потпише одговарајући споразум у Београду између министарстава одбране Србије и Русије,“ – рекао је руски министар одбране Сергеј Шојгу и потврдио да у мају месецу Министарство одбране Руске Федерације очекује посету начелника Генералштаба Војске Србије генерал-пуковника Љубише Диковића Москви.
Ивица Дачић изјавио је да је „Сергеј Шојгу већ дуго велики пријатељ Србије и да је подржавао српски народ у најтежим временима рата и бомбардовања 1999. Он је такође подсетио на лични допринос руског министра одбране у стварању српско-руског хуманитарног центра у Нишу.
„Наша сарадња ће сада бити изграђен на другачији начин. Сигуран сам да ће Сергеј Шојгу лично дати значајан допринос јачању веза између војски Србије и Русије „, рекао је председник Владе Србије.
Многи московски аналитичари оцењују да је овим направљено велико достигнуће Русије, чиме се отвара могућност војног присуства Москве на Балкану, што може бити и руски одговор на распоред америчких система антиракетне одбране у Европи.
Ово је први пут кажу руски аналитичари да је организација ОДКБ у чланство као посматрача примила једну земљу која није била у саставу Совјетског Савеза.
Руси признају да организација тренутно нема високи рејтинг у међународној заједници, а посебно међу НАТО чланицама, али медији подећају да је у оквиру ОДКБ недавно покренута и војна трансформација земаља чланица, постављени су нови геополитички циљеви ове организације који су орјентисани сада према Европи, што представља велики искорак каже новинар Владимиру Мухин, јер ранији планови и циљеви ОДКБ нису никад прелазили границе бившег Совјетског Савеза.
Примање Србије у статус посматрача према Мухину је значајно оснажено после председничких и парламентарних избора у Србији у мају прошле године и после посете председника Врховног савета „Јединствене Русије“ Бориса Гризлова Србији. Он је тада рекао да је Москва усмерена на изградњу стратешког партнерства са Србијом.
Други значајни кораци које је Србија направила односили су се на упућивање захтева Народне скупштине Србије Руској Думи да Србија постане члан ОДКБ, затим посета Димитрија Рогозина, који је саопштио да ће захтев Србије бити прихваћен, до појаве представника Народне скупштине Србије у палати Тауриде у Санкт Петербургу, где је био састанак већа ОДКБ.
Генерални секретар ОДКБ Николај Бордјуџа, је потврдио прихватање статуса Србије као посматрача у овој организацији, али да је преурањено говорити о пуноправном чланству, и да се о томе није разговарало са српским руководством, као и да статус посматрача не значи стварно учешће у активностима чланица. По њему улазак Србије је важан међународни догађај за успостављање контакта чланица овог савеза и земаља бившег СССР-а са једном европском државом чиме је значајно подигнут кредибилитет организације превазилажењем граница бившег СССР-а.
Генерал-пуковник Леонид Ивашов, који је дуго водио Главну Управу за међународну војну сарадњу Министарства одбране, каже да је то први корак и да сам логика налаже даље приближавање Србије и Москве укључујући ту и војну сарадњу, чиме ће се помоћи да Србија ојача своје позиције на Балкану, укључујући ту и питање Космета.
„Било би пожељно и на формирању оружаних снага Србије при Канцеларији главног војног саветника, што би ојачало одбрану Србије“, рекао је Ивашов.
Капетан Константин Сивков, који је дуго био на челу одељења у Центру за војне и стратешке студије Главног штаба, рекао је да су „руски војни циљеви на Балкану још амбициознији. Наиме он верује да је у Србији могуће војно присуство Русије јер то може бити једна од асиметричних одговора на размештање америчког антиракетног штита у Европи ( па се наводи и инсталирање ракета Искандер).