Делегација Уницефа импресионирана инклузивном праксом и
културом ненасиља у нашем образовању
Делегација Уницефа јуче у ОШ „Душко Радовић” (Фото
Танјуг)
Делегација извршног одбора Уницефа први пут после шест деценија борави у
Србији и јуче је посетила Основну школу „Душко Радовић” у београдском насељу
Сремчица да би проверила да ли су се овдашња власт и образовни систем и делом а
не само речју посветили инклузивној пракси и развијању културе ненасиља. Обичном
српском школом која има 750 ученика, међу којима је 18 деце са сметњама у
развоју а 17 одсто ђачке популације су Роми, високи званичници били су
импресионирани.
Јармо Винанен, стални представник Финске у УН и председник извршног одбора Уницефа, похвалио је просветну власт у Србији и школу домаћина због напора да негујући инклузивно образовање и сводећи насиље на најмању могућу меру унапреде и промовишу безбедно окружење за свако дете.
– У борби против насиља и инклузивном образовању неопходна је јака посвећеност и државних органа и људи који са децом раде. Резултате можемо постизати сваког дана, а на том путу не смемо да застајемо. Представници извршног одбора Уницефа долазе из разних крајева света са истом мисијом – да се унапреде права детета. Наша делегација је последњи пут овде била 1953. године и крајње је време било да поново дођемо – казао је Винанен.
У делегацији су и потпредседници извршног одбора и амбасадори Ферит Хоџа, представник Албаније у УН, Џорџ Вилфред Талбот, представник Гвајане у УН, Хусеин Гариби, саветник у сталној мисији Ирана у УН, Џон Мосоти, технички саветник у сталној мисији Кеније у УН и Николас Прон, секретар извршног одбора. Разговарали су са децом, родитељима, наставницима и занимало их је како су успели да превазиђу предрасуде.
– Страховали смо како ће родитељи прихватити да у разред са таквом децом иду вршњаци који немају посебне потребе. Нисмо хтели да их обавештавамо и питамо шта о томе мисле, него смо их замолили да нам помогну око малишана који имају потешкоће. Још ниједну примедбу нисам добио ни из једног одељења у којима уче малишани са посебним потребама – објаснио је Ђурађ Плавшић, директор ОШ „Душко Радовић”.
Зато је ова осмолетка проглашена модел школом на коју би друге требало да се угледају. Поставили су правила, придржавају их се. Родитељи су им прва помоћ и најближи сарадници и не дају проблему да преноћи него га решавају одмах.
Предност школе у којој је инклузивно образовање свакодневица а не бреме издвојила је мајка ђака са аутизмом:
– Људи и деца ове школе су мом детету омогућили да развије своје потенцијале, да помери границе које деца са аутизмом имају. Сада је одличан ђак, и то без протекције, јер учитељица је строга, али најбоља. Моје дете је безбедно, заштићено и веома срећно – захвална је мајка аутистичног ученика.
Прилику да се делегацији високих званичника обрати искористио је и један тата:
– Моје дете иде у разред са вршњаком који има посебне потребе. Кад је инклузивно образовање почело мало ко је веровао да ће ту бити резултата. Међутим, направили смо нешто упркос тешким временима у којима живимо. А онда нам после 60 година дођете ви да видите шта смо радили, помогнете нам – казао је тај отац гостима из Уницефа и замолио их да када оду одавде размисле о нашим резултатима, да нам помогну да идемо даље напред, па следећи пут кад дођу да виде докле смо догурали.
– Желела бих да све школе у Србији постану овакве – казала је Јудита Рајхенберг, директорка Уницефа у Србији.
Жарко Обрадовић, министар просвете, подсетио је чланове делегације Уницефа да је у Србији повећан обухват деце са сметњама у развоју, али и ромске националности.
– Бићете овде неколико дана, не морате ми веровати на реч, гледајте и уверите се. Питајте децу, родитеље, наставнике како спречавају насиље. Имамо добре резултате, али то не значи да смо решили проблем и да не треба још много тога да урадимо – рекао је Обрадовић.
Јармо Винанен, стални представник Финске у УН и председник извршног одбора Уницефа, похвалио је просветну власт у Србији и школу домаћина због напора да негујући инклузивно образовање и сводећи насиље на најмању могућу меру унапреде и промовишу безбедно окружење за свако дете.
– У борби против насиља и инклузивном образовању неопходна је јака посвећеност и државних органа и људи који са децом раде. Резултате можемо постизати сваког дана, а на том путу не смемо да застајемо. Представници извршног одбора Уницефа долазе из разних крајева света са истом мисијом – да се унапреде права детета. Наша делегација је последњи пут овде била 1953. године и крајње је време било да поново дођемо – казао је Винанен.
У делегацији су и потпредседници извршног одбора и амбасадори Ферит Хоџа, представник Албаније у УН, Џорџ Вилфред Талбот, представник Гвајане у УН, Хусеин Гариби, саветник у сталној мисији Ирана у УН, Џон Мосоти, технички саветник у сталној мисији Кеније у УН и Николас Прон, секретар извршног одбора. Разговарали су са децом, родитељима, наставницима и занимало их је како су успели да превазиђу предрасуде.
– Страховали смо како ће родитељи прихватити да у разред са таквом децом иду вршњаци који немају посебне потребе. Нисмо хтели да их обавештавамо и питамо шта о томе мисле, него смо их замолили да нам помогну око малишана који имају потешкоће. Још ниједну примедбу нисам добио ни из једног одељења у којима уче малишани са посебним потребама – објаснио је Ђурађ Плавшић, директор ОШ „Душко Радовић”.
Зато је ова осмолетка проглашена модел школом на коју би друге требало да се угледају. Поставили су правила, придржавају их се. Родитељи су им прва помоћ и најближи сарадници и не дају проблему да преноћи него га решавају одмах.
Предност школе у којој је инклузивно образовање свакодневица а не бреме издвојила је мајка ђака са аутизмом:
– Људи и деца ове школе су мом детету омогућили да развије своје потенцијале, да помери границе које деца са аутизмом имају. Сада је одличан ђак, и то без протекције, јер учитељица је строга, али најбоља. Моје дете је безбедно, заштићено и веома срећно – захвална је мајка аутистичног ученика.
Прилику да се делегацији високих званичника обрати искористио је и један тата:
– Моје дете иде у разред са вршњаком који има посебне потребе. Кад је инклузивно образовање почело мало ко је веровао да ће ту бити резултата. Међутим, направили смо нешто упркос тешким временима у којима живимо. А онда нам после 60 година дођете ви да видите шта смо радили, помогнете нам – казао је тај отац гостима из Уницефа и замолио их да када оду одавде размисле о нашим резултатима, да нам помогну да идемо даље напред, па следећи пут кад дођу да виде докле смо догурали.
– Желела бих да све школе у Србији постану овакве – казала је Јудита Рајхенберг, директорка Уницефа у Србији.
Жарко Обрадовић, министар просвете, подсетио је чланове делегације Уницефа да је у Србији повећан обухват деце са сметњама у развоју, али и ромске националности.
– Бићете овде неколико дана, не морате ми веровати на реч, гледајте и уверите се. Питајте децу, родитеље, наставнике како спречавају насиље. Имамо добре резултате, али то не значи да смо решили проблем и да не треба још много тога да урадимо – рекао је Обрадовић.
објављено: 19.04.2013
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου