Више цене хране

(Фото: Новости)

Београд – Ни најмања поскупљења хране нису „безболна“ за празне џепове већине грађана Србије. Тако од појефтињења у „социјалној корпи“, засада, потрошачи немају неке користи, јер је снижење цена одређених намирница истовремено пратило поскупљење свих осталих производа. Иако су цене јогурта, кафе, меса порасле тек за неколико динара, поскупљења нису прошла незапажено.
Већина водећих ланаца одлучила се да на по једној изабраној намирници одрекне дела зараде, али су истовремено поједини трговци променили начин маржирања и на готово свим осталим производима повећали цене. На тај начин надокнађена су снижења основних намирница из „социјалне корпе“.
„Намера Министарства трговине била је добра, али је акција лоше спроведена“, сматра Горан Паповић, из Националне организације потрошача Србије.
„Већина трговаца промовисала је своје робне марке, а није било праве жеље да се оборе цене. Зато мора озбиљно да се ради на доласку нових ланаца и „отварању“ тржишта.“
Цене свежег меса, уља, брашна појединих произвођача благо су пале, јер је беспарица била узрок драстичног пада промета. Истовремено, поскупеле су кобасице, саламе, јогурт, млеко, павлака мањих добављача, затим зачини, конзерве, тестенине, сокови, чоколаде, кекс, вода, пиво за динар до два, а прашкасти производи за око педесетак пара по паковању.
„Нема значајнијег раста цена, бар што се тиче наших добављача“, тврде у водећим трговинским ланцима.
„Углавном је реч о такозваним постепеним „померањима“, када неки артикли поскупе од динар, два, највише пет. Реч је о артиклима мање познатих робних марки, који у претходном периоду нису пратили драстичан скок цена.“
Протеклих година цене су код нас расле мимо сваке логике, а највише код производа који се свакодневно налазе у корпи. Кључну улогу у поскупљењу већине производа одиграло је повећање цена сировина и енергената, а добрим делом поскупљења су била и последица тога што трговци нису хтели да се одрекну високих маржи.
Беспарица десеткује промет
Због астрономских цена, нарочито свежег меса и месних прерађевина, промет тих намирница готово је симболичан. Стручњаци процењују да су цене хране достигле максимум и да потрошачи не могу да га плаћају, а да се трговцима не исплати да роба стоји.
„Промет робе у трговини на мало у Србији у дубокој је рецесији и на годишњем нивоу достиже пад од око девет одсто“; каже Саша Ђоговић, економиста. “ То је последица ниског животног стандарда и истовремено свакодневног раста трошкова живота. На смањење промета највише су утицала поскупљења основних намирница, производа такозваног егзистенцијалног карактера.“