Ово је процена економиста, али и банкара, који због кризе и раста зајмова које не могу да наплате, своје марже неће спуштати.
Тако је тренутна цена кредита у динарима за грађане у просеку од 22 до 27 одсто. То је готово дупло више од референтне камате НБС. Сличне су камате и за предузећа. Када су питању краткорочни зајмови за становништво у еврима, распон камата је од 16 до 28 одсто, иако је еурибор од којег зависи цена ових позајмица на историјском минимуму од око један одсто.
„Чак и да дође до смањења наше референтне камате, то неће имати утицаја на камате комерцијалних банака, јер је наша привреда високо евроизована и у скорије време то се неће променити“, каже Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета у Београду.
„Такође, највећи број кредита грађана и фирми је у страној валути. Главни разлог за задржавање камата на садашњем нивоу је висока цена по којој банке набављају новац, како на домаћем, тако и на иностраном тржишту капитала. Када су у питању, динарски кредити, због минималне штедње у домаћој валути банке су принуђене да се задужују у еврима у иностранству.“
Садашњи ниво референтне камате, према речима овог професора, одржава девизни курс стабилним. С друге стране, добра је прилика за инвеститоре који купују државне хартије са највећом зарадом у Европи. Наиме, наша референтна камата је највиша у односу на ЕУ и регион, што мами улагаче. На пример, принос на обвезнице у Немачкој је мањи од један одсто на десетогодишњем нивоу, а код нас је десет пута већи.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου