Велика Британија и Чешка Република су једине чланице ЕУ које нису потписале споразум намењен спречавању гомилања дугова
Грађани показују шта мисле о немачком моделу: демонстрант са маском Ангеле Меркел Фото Ројтерс
Од нашег специјалног извештача
Брисел – Немачка визија како натерати земље чланице Европске уније на буџетску обазривост јуче је и формално поделила европску породицу народа. Другог дана самита у Бриселу, шефови држава и влада 25 чланица ЕУ потписали су споразум намењен спречавању гомилања дугова у засад седамнаесточланој еврозони, док су премијери Велике Британија и Чешке Републике одбили да потпишу уговор.
Лидери еврозоне се надају се да ће им овај уговор о стабилности, координацији и управљању у економској и монетарној унији помоћи да превазиђу двогодишњу дужничку кризу и уједно спречити да се Европска монетарна унија убудуће нађе у истом проблему.
Према речима председника Европског савета и новооизабраног председника будућих самита еврозоне Хермана ван Ромпаја, овај споразум ће обезбедити да, како је рекао, економска и монетарна унија коначно хода на две ноге.
„Његови ефекти биће дубоки и дугорочни”, рекао је Ван Ромпај, додавши да ће он помоћи да се избегне „понављање дужничке кризе”.
У складу са жељама Берлина, у текст уговора је уврштен и члан који земље, које ратификују уговор, обавезује да у своје национално законодавство укључе правила о балансираним државним буџетима. Ово такозвано златно правило предвиђа да земље не смеју да имају буџетски дефицит већи од од три одсто бруто домаћег производа (БДП), јавни дуг мора да буде испод 60 одсто БДП-а, а структурни дефицит ограничен на 0,5 одсто БДП-а. У случају прекорачења буџетског дефицита од три одсто БДП-а, уводи се аутоматска санкција од 0,1 одсто БДП-а.
Према овом фискалном споразуму, државе које не унесу правила о буџетском дефициту и јавном дугу у своје уставе или законе са уставном снагом или прекрше та правила биће изведене пред Европски суд правде.
Аналитичари примећују да су главне слабости овог уговора то што је он практично изван главне структуре ЕУ, као и да земљу која крши правила пред Европским судом правде може да тужи само нека друга држава чланица, што је увек политички компликована одлука.
Иако су Лондон и Праг одбили да приступе овом уговору, немачка канцеларка Ангела Меркел сматра да овај споразум представља снажан сигнал како ЕУ решава кризу еврозоне и говори о „политичкој уједињености Европе” у будућности.
Само ће државе које су приступиле овом фискалном споразуму убудуће добијати помоћ из Европског стабилизацијског механизма, фонда у којем засад има 500 милијарди евра и који ће од 1. јула бити намењен земљама еврозоне које се нађу у финансијским потешкоћама.Иначе, министри финансија „двадесетседморице” су јуче на одвојеном састанку донели мере које ће омогућити Грчкој да добије прве транше новца из другог пакета финансијске помоћи.
Иако аналитичари оцењују да је потписани уговор заправо победа Ангеле Меркел, она је на крају самита била веома опрезна у похвалама достигнутог, истакавши да то што се самит завршио пре поноћи не значи да је ово био један „обичан самит”.
„Као што су показале недавне акције Европске централна банке (давање европским банкама рекордних 600 милијарди евра трогодишњих кредита уз ниске каматне стопе), ми не живимо у обичним временима, и сматрам да је то важно рећи. Налазимо се у веома, веома крхким временима, при чему су се воде смириле, али ми још нисмо изашли из шуме и потребно је учинити даље кораке”, била је метафорична Меркелова.
Уговор ће у целини важити у еврозони, а могу му се придружити и земље које немају евро. Одређено је да ће ступити на снагу када га ратификује најмање 12 чланица еврозоне, а циљ лидера ЕУ је да ступи на снагу 1. јануара 2013. године.
Једино је Ирска најавила да ће га ратификовати на референдуму, али и неуспех тог референдума неће омести остале државе које су му приступиле јер ће то само онемогућити Даблин има право на помоћ из Европског стабилизацијског механизма.
Међутим, у дипломатским круговима у Бриселу ових дана се расправљало како ће за многе лидере ЕУ ратификација споразума „код куће” бити веома незгодно питање које неће проћи без политичких тешкоћа. Највероватније највећа недоумица јесте како ће све то утицати на политичку ситуацију и Француској, где је главни противкандидат председника Николе Саркозија на априлским председничким изборима социјалиста Франсоа Оланд, који је и те како критиковао овај споразум. Према Оландовом мишљењу, споразум је требало да се много више усмери на економски раст, а за њега је спорна и конкретна улога Европског суда у процењивању да ли су државе прекршиле правила.
Као да су хтели да разувере Оланда, челници институција ЕУ и лидери држава ЕУ јуче су најчешће истицали да су на самиту били пре свега усмерени на то како постићи економски раст.
„Ово је био самит који није био фокусиран на управљање кризом, већ на то како постићи (економски) раст”, рекао је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, додавши да потписани споразум доказује да „евро није валута само неких чланица Европске уније, већ валута целе ЕУ”.
Да дешавања на самиту и те како утичу на националне политике земаља сведочи и то да је Саркози био принуђен да, одговарајући на новинарско питање шта планира у будућој каријери, отворено каже да не мисли да има „квалитете да буде добар председник Европске комисије или Европског савета”, већ да намерава да и даље буде председник Француске.
Ненад Радичевић
Брисел – Немачка визија како натерати земље чланице Европске уније на буџетску обазривост јуче је и формално поделила европску породицу народа. Другог дана самита у Бриселу, шефови држава и влада 25 чланица ЕУ потписали су споразум намењен спречавању гомилања дугова у засад седамнаесточланој еврозони, док су премијери Велике Британија и Чешке Републике одбили да потпишу уговор.
Лидери еврозоне се надају се да ће им овај уговор о стабилности, координацији и управљању у економској и монетарној унији помоћи да превазиђу двогодишњу дужничку кризу и уједно спречити да се Европска монетарна унија убудуће нађе у истом проблему.
Према речима председника Европског савета и новооизабраног председника будућих самита еврозоне Хермана ван Ромпаја, овај споразум ће обезбедити да, како је рекао, економска и монетарна унија коначно хода на две ноге.
„Његови ефекти биће дубоки и дугорочни”, рекао је Ван Ромпај, додавши да ће он помоћи да се избегне „понављање дужничке кризе”.
У складу са жељама Берлина, у текст уговора је уврштен и члан који земље, које ратификују уговор, обавезује да у своје национално законодавство укључе правила о балансираним државним буџетима. Ово такозвано златно правило предвиђа да земље не смеју да имају буџетски дефицит већи од од три одсто бруто домаћег производа (БДП), јавни дуг мора да буде испод 60 одсто БДП-а, а структурни дефицит ограничен на 0,5 одсто БДП-а. У случају прекорачења буџетског дефицита од три одсто БДП-а, уводи се аутоматска санкција од 0,1 одсто БДП-а.
Према овом фискалном споразуму, државе које не унесу правила о буџетском дефициту и јавном дугу у своје уставе или законе са уставном снагом или прекрше та правила биће изведене пред Европски суд правде.
Аналитичари примећују да су главне слабости овог уговора то што је он практично изван главне структуре ЕУ, као и да земљу која крши правила пред Европским судом правде може да тужи само нека друга држава чланица, што је увек политички компликована одлука.
Иако су Лондон и Праг одбили да приступе овом уговору, немачка канцеларка Ангела Меркел сматра да овај споразум представља снажан сигнал како ЕУ решава кризу еврозоне и говори о „политичкој уједињености Европе” у будућности.
Само ће државе које су приступиле овом фискалном споразуму убудуће добијати помоћ из Европског стабилизацијског механизма, фонда у којем засад има 500 милијарди евра и који ће од 1. јула бити намењен земљама еврозоне које се нађу у финансијским потешкоћама.Иначе, министри финансија „двадесетседморице” су јуче на одвојеном састанку донели мере које ће омогућити Грчкој да добије прве транше новца из другог пакета финансијске помоћи.
Иако аналитичари оцењују да је потписани уговор заправо победа Ангеле Меркел, она је на крају самита била веома опрезна у похвалама достигнутог, истакавши да то што се самит завршио пре поноћи не значи да је ово био један „обичан самит”.
„Као што су показале недавне акције Европске централна банке (давање европским банкама рекордних 600 милијарди евра трогодишњих кредита уз ниске каматне стопе), ми не живимо у обичним временима, и сматрам да је то важно рећи. Налазимо се у веома, веома крхким временима, при чему су се воде смириле, али ми још нисмо изашли из шуме и потребно је учинити даље кораке”, била је метафорична Меркелова.
Уговор ће у целини важити у еврозони, а могу му се придружити и земље које немају евро. Одређено је да ће ступити на снагу када га ратификује најмање 12 чланица еврозоне, а циљ лидера ЕУ је да ступи на снагу 1. јануара 2013. године.
Једино је Ирска најавила да ће га ратификовати на референдуму, али и неуспех тог референдума неће омести остале државе које су му приступиле јер ће то само онемогућити Даблин има право на помоћ из Европског стабилизацијског механизма.
Међутим, у дипломатским круговима у Бриселу ових дана се расправљало како ће за многе лидере ЕУ ратификација споразума „код куће” бити веома незгодно питање које неће проћи без политичких тешкоћа. Највероватније највећа недоумица јесте како ће све то утицати на политичку ситуацију и Француској, где је главни противкандидат председника Николе Саркозија на априлским председничким изборима социјалиста Франсоа Оланд, који је и те како критиковао овај споразум. Према Оландовом мишљењу, споразум је требало да се много више усмери на економски раст, а за њега је спорна и конкретна улога Европског суда у процењивању да ли су државе прекршиле правила.
Као да су хтели да разувере Оланда, челници институција ЕУ и лидери држава ЕУ јуче су најчешће истицали да су на самиту били пре свега усмерени на то како постићи економски раст.
„Ово је био самит који није био фокусиран на управљање кризом, већ на то како постићи (економски) раст”, рекао је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, додавши да потписани споразум доказује да „евро није валута само неких чланица Европске уније, већ валута целе ЕУ”.
Да дешавања на самиту и те како утичу на националне политике земаља сведочи и то да је Саркози био принуђен да, одговарајући на новинарско питање шта планира у будућој каријери, отворено каже да не мисли да има „квалитете да буде добар председник Европске комисије или Европског савета”, већ да намерава да и даље буде председник Француске.
Ненад Радичевић
објављено: 03.03.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου