У част паприке и здравом разуму

Идеје о споменицима попут оног у част поломљеној бандери или знамења у облику стуба висине 700 метара остале су само неостварене жеље. – Такви и слични захтеви не стижу на адресу Комисије за именовање улица, споменика и тргова


У центру Житишта подигнута је биста висока три метра у част Рокију Балбои
Кнежеви, краљеви и председници одавно су добили споменике у Београду, али на такав дар престоници одлучио се и Светски Кило Цар, познат и под именом Рамбо Амадеус. Ако буде по оној да се царска не пориче, овај град би могао да добије први светски споменик људској глупости. Али, ни обични грађани не морају да завиде његовом величанству јер прописи никоме не забрањују да, додуше искључиво на сопственом поседу, дижу знамење каквопожеле.

Једно такво је и споменик паприциподноАвале. Подигао га јеЈовицаПавловић, рођениЛесковчанин, испред ресторана „Кумбара”. Бронзанабиста је радвајараМиленкаМандића, којијесвојталенатовековечиоиправљењемстатуенобеловцуИвиАндрићунаАндрићевомвенцу. Високајевишеодметариимасваспоменичкаобележја. Напостољупише: „УБеоградкоуЛесковац”, чистодагостеподсетинакрајкојипаприкадеценијамапрославља – Лесковац.

– Паприку смо пре неколико дана префарбали у црвенo јер је деловала истрошено. До пре годину дана красила је простор испред кафане, али пошто није била довољно уочљива, одлучили смо да је преместимо у двориште. Заподизањеспоменика још пре десетак година идеју нам је дао новинарЗвонимир Шимунец, пријатељ мог оца – каже Никола Павловић, менаџер ресторана „Кумбара”.

Необичне идеје за споменике, попут оне у част поломљеној бандери, или знамења у облику стуба, висине 700 метара, не сливају се на адресу Комисије за именовање улица, споменика и тргова. А управо та инстанца одлучује да ли ће обележје, након што прође строгу процедуру, осванути у неком парку или на тргу.

Петар Ђорђевић,претходни председник комисије, не сећа се да су грађани, иако на то имају право, предлагали подизање несвакидашњих споменика које би волели да им буду у комшилуку.

– Да би се нека идеја нашла на столу комисије, важно је да предлагач достави нацрт пројекта или евентуално његову макету. Београђанин је пре четири године за „Два ждрала” на Савском кеју донео само кроки скицу и тражио да подизање споменика финансира Скупштина града. Његов предлог је одбијен. Без обзира на то ко је предлагач, он не може тек тако да бира локацију на којој би споменик могао да буде постављен. О томе одлучује стручна комисија, јер је свако јавно земљиште у граду предвиђено за неки садржај – истиче Ђорђевић.

Вајар Бане Савић каже да нема ништа против духовитих скулптура у јавном простору. Такав је, примера ради, био Споменик смешном ходу, изложен у оквиру „Миксера”.

– Подржавам интересантне и необичне идеје и оне не би требало да се гуше зато што су одраз уметничке слободе. То не значи да споменици треба да вређају јавни морал – сматра Савић.

-----------------------------------------------

Рамбов споменик здравом разуму



Рамбо Амадеус већ годинама има неколико неостварених идеја за скулптуре у слободном простору. Једна од њих је споменик људској глупости, који је каже својевремено прекрстио у споменик здравом разуму јер му је топрецизнији назив.

–Пре десетак година секретар за културу града Београда рекао ми је да је одушевљен овом идејом и да је остављено комисији да одобри место за споменик. Волео бих да неки градодлучи да поставе овај споменик јер ће он годинама инспирисати генерације и опомињати их да је здрав разум само онај разум који је активан, одлучан на делање – каже Рамбо Амадеус.

Цртеж је на основу његове идеје направио Дарко Влаовић, уметник из Херцег Новог и Рамбов дугогодишњи пријатељ.

---------------------------------------------



2005. У Мостару је откривена биста Бруса Лија. Бронзано здање у природној величини, како су образложили његови иницијатори, споменик је универзалној правди за коју се борио овај глумац и мајстор борилачких вештина, и на филму и у стварном животу.

2007. У центру Житишта подигнута је биста висока три метра у част Рокију Балбои, имагинарном боксеру којег је у серијалу филмова играо Силвестер Сталоне. Споменик су поставили како би скренули пажњу на ово мало банатско место од 3.000 житеља.

2008. Споменик у Банатском Соколцу добио је Боб Марли, легенда реге музике. Скулптура је израз дивљења за дело које је Марли оставио иза себе и успео да промовише ненасилну –музичку борбу за права и једнакост међу људима. Једном речју – „Борац за мир са гитаром у руци” објаснили су творци те идеје.

Д. М. – М. Р. Б.
објављено: 11.06.2012