Gde investirati u svetskom političkom i ekonomskom haosu?

Ekonomski problemi + politička nesaglasnost = haos



Ovo je formula koja dovodi do potpune konfuzije u odlukama investitora. Ko danas može sa sigurnošću proceniti šta će se desiti sa Grčkom, Španijom i celom Evrozonom? Da li je u pravu Nouriel Roubini koji predviđa izlazak Grčke iz Evrozone u narednim mesecima ili će novi entuzijazam nakon jučerašnjih izbora u Grčkoj biti dovoljan za sigurnu procenu definitivnog oporavka? Da li će spor oporavak u Americi oslabiti američki dolar u odnosu na evro ili će kriza u Evrozoni dovesti do još većih strahova i neizvesnosti u kretanju evra? Da li će juan ostati na istom nivou ili kako nobelovac Robert Mundell nedavno napisao na forumu da bi Narodna banka Kine mogla da pusti juan da depresira u odnosu na američki dolar?

Na finansijskim tržištima koja su se prva otvorila nakon proglašavanja rezultata grčkih izbora, u Tokiju i Sidneju, odmah se zabeležilo jačanje evra za 0,5%, dok su tržišta kapitala zabeležila takođe skok. Ko je predvideo rezultat grčkih izbora mogao je da ukalkuliše to u svoje investicione odluke. Sledeće pitanje je koliko će taj entuzijazam trajati. Analitičari Forexa i Bloomberga procenjuju da će efekat biti kratkoročan i da će ponovo doći do neizvesnosti vezanih za naredni program spašavanja grčke privrede.


Od čega zavisi rasplet ove situacije? Vratimo se na formulu sa početka.

Ekonomski problemi postoje na sva tri kontinenta koji predstavljaju ključne igrače u svetskoj privredi. Evrozona se suočava sa problemima prejakog evra za zemlje najviše pogođene krizom, mere štednje koje im se nameću guraju privrede u još veću recesiju, a kreditna kontrakcija i visoke cene nafte otežavaju proces oporavka. Problem fiskalnih deficita i javnog duga dostigao je nivo gde niko više nije siguran u opstanak Evrozone.

Američka privreda se oporavlja sporije od očekivanja. Stimulativne mere koje su se do sada primenjivale očigledno nisu dale željene rezultate. Verovatnoća ponovne recesije u narednoj godini se povećava, a pad kreditnog rejtinga smanjiće poverenje potrošača i investitora čime se otvara začarani krug. Da ne govorimo o političkoj krizi na Bliskom Istoku gde konfrontacija  između SAD i Irana može dovesti do značajnog rasta cene nafte što bi celu svetsku privredu sigurno gurnulo u duboku recesiju.

Za kinesku privredu se očekuje da će se malo oporaviti u naredna tri meseca dostižući na kraju godine stopu rasta od 8%, nakon usporavanja ekonomskog rasta u poslednjih pet kvartala i nakon podsticajnih mera koja je preuzela vlada.Međutim problemi vezani za smanjenje domaće štednje i povećanje potrošnje ostaju i dalje izvor neizvesnosti. U stručnim ekonomskim krugovima smatra se da su mere „premale i prekasne“.


Rešenje ovih problema bi bilo mnogo lakše da ne postoji drugi deo naše formule – politička nesaglasnost.

Harmonizovana reakcija vodećih ekonomskih sila bi mogla biti izuzetan recept za rešavanje mnogih ekonomskih problema. Međutim proces donošenja važnih ekonomskih odluka obeležen je oštrim neslaganjima u političkim krugovima na sva tri kontinenta. U Evropi Nemačka se protivi emitovanju evroobaveznica koje bi stimulativno delovali na evropsku privredu uz obrazloženje da bi njihovi poreski obaveznici morali da preuzmu veći rizik koji porizilazi iz dublje ekonomske, finansijske i fiskalne integracije. U Americi demokrate i republikanci ne mogu da se slože oko podizanja dozvoljene granice zaduživanja što može biti jedna od osnovnih okosnica predstojeće predsedničke kampanje. Čak ni u Kini gde postoji jednopartijski sistem, ne postoji konsenzus oko brzine sprovođenja ekonomske reforme sa mnogim podelama koje nagoveštavaju političke turbulencije u vrhu komunističke partije.


I na kraju dođosmo do rezultata – haosa.

Kao posledica svega toga tržište kapitala je u padu, rizik raste, troškovi dodatnog zaduživanja rastu, kreditna kontrakcija smanjuje mogućnost privrednog oporavka, solventnost nekih država se dovodi u pitanje, mogućnosti za reakciju makroekonomskih politika su sužene – monetarne politike zbog već niskih kamatnih stopa, a fiskalne zbog opterećenosti država javnim dugovima.

Logičan zaključak za svakog investitora u ovoj formuli jeste „wait and see“ pristup. Na žalost,  ovaj zaključak, koji je logična odluka investitora u haotičnoj situaciji, predstavlja samoispunjavajuće prokletstvo koje gura svetska tržišta ka dnu jer smanjuje sve investicione aktivnosti, preko potrebne u ovom trenutku.