Грчка национална банка упозорава да би то значило девалвацију од 65 одсто, а просечна примања би пала за 55 одстоПовратак на националну валуту би био прескуп за Грке: евро и драхма (Фото Бета)
Од нашег дописника
Атина – Национална банка Грчке упозорава да би излазак из еврозоне за земљу био драматичан и истиче да је немогуће предвидети размере социјалног незадовољства, опште кризе и могућег хаоса. Иако је реч о теоретској могућности, треба имати на уму да би последице биле катастрофалне, пише у саопштењу банке.
Примања по глави становника пала би за 55 одсто, нова национална валута драхма девалвирала би у односу на евро за 65 процената, док би рецесија порасла на 22 одсто. Незапосленост би се удвостручила и достигла 34 одсто, а инфлација би скочила на 32 одсто. У анализи банке се подвлачи да садашње стање односа са европским зајмодавцима даје какву-такву наду на опоравак и да је у случају изласка из монетарне уније немогуће до детаља предвидети све проблеме и степен катастрофе са којом би се Грчка суочила.
Последња испитивања јавног мњења показују да је све већи проценат Грка, ипак, за останак у еврозони и да, како кажу, политичари треба да учине све како би се избегла катастрофа. Три недеље пред изборе тешко је прогнозирати исход гласања јер се, према анкетама, Нова демократија и Коалиција радикалне левице Сириза свакодневно смењују у лидерству, али са врло малом разликом. Нема великих промена у почетним позицијама и није јасно како ће и колико брзо Грци успети да формирају нову владу.
Међутим, притисци из ЕУ су све јачи и прецизнији. У најновијем извештају Европске комисије каже се да ће наредна посета „тројке” међународних кредитора Атини зависити од резултата парламентарних избора, што је јасна порука да нових уплата на грчки рачун неће бити до даљег, односно док не буде јасно да је формирана влада која ће испуњавати договоре са кредиторима и даље спроводити мере штедње.
„Степен ризика за даље спровођење реформи остаје врло висок”, саопштила је Европска комисија и остаје на позицији да је Грчка обавезна да побољша конкурентну способност, да снизи цене, да даље смањи расходе.
Према неким изворима, уколико би Грчка због кризе око евра доспела у ванредно стање, ЕУ би могла да поново уведе граничне контроле. Бечки лист „Стандард” тврди да Брисел и државе чланице већ разматрају овакву могућност бојећи се за безбедносно стање у Унији и да би зато могла да уследи и одлука о затварању граница. Постоје сумње, пише бечки лист, да би у случају хаоса могло доћи до илегалног изношења већих свота новца и пораста криминала.
У случају опасности, према одредбама Шенгенског споразума, прво се утврђује који ће степен заштите бити примењен. У случају опасности по јавну безбедност и ред, суседне земље имају право да границе одмах затворе на 30 дана или да поново уведу граничне контроле.
У међувремену, Грци као поен у своју корист доживљавају чињеницу да се директорка ММФ-а Кристин Лагард извинила због коментара које је изнела на рачун нације чија страдања, како је рекла, мање жали него децу у Нигерији, као и да „Грци прво морају да науче да плаћају порезе и да сами себе спасавају”. Лагардова је сада признала да је „научила лекцију и да уважава жртвовање грчког народа” у процесу спровођења реформи.
У свакодневном животу је, међутим, све више оних који не умеју да се носе са проблемима. Расте број самоубистава због безизлазне економске ситуације. После очајничког чина мајке и сина који нису знали како даље, јуче је јавност потресло самоубиство 62-годишњег пензионера из Пиреја који је у опроштајној поруци написао да су га финансијски проблеми отерали у смрт.
Јасмина Павловић-Стаменић
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου