Када је 2002. године заживела акција „За зеленији Београд” постојале су три категорије, сада их је седам, каже Драгана Туцовић-Баранац, идејни творац ове акције и руководилац инфо-центра у „Зеленилу Београд”
Управна зграда „Зеленила Београд” на Калемегдану (Фото Д. Јевремовић)
Све што траје, кажу, то и вреди. Једна од акција која не само што опстаје, већ из године у годину има све више поклоника јесте „За зеленији Београд”. Ових дана обележила је десет година.
Целу деценију „такмиче” се љубитељи цвећа и зеленила чији је балкон лепши, чије је двориште зеленије. До сада је у овој акцији „Зеленила Београд” учествовало више хиљада суграђана.
Када је 2002. године акција покренута постојале су три категорије. Данас их је седам.
– Све је почело од идеје и жеље да се станари удруже и да простор око својих зграда учине лепшим. Ту позитивну енергију која је постојала требало је каналисати, наградити и подстицати, како би станари и у другим зградама почели да улепшавају простор. Уређење блоковског зеленила, односно најлепша зелена површина испред стамбене зграде била је прва категорија у акцији „За зеленији Београд”. Испоставило се да је та жеља да се уреди простор испред зграде, да се између сивила бетона створи комадић зеленила у коме ће моћи да уживају, изнедрила и многа пријатељства. Комшије се друже, саде цвеће, праве столове за којима славе рођендане... а то је немерљиво богатство за људе који живе у великим градовима – каже пејзажни архитекта Драгана Туцовић-Баранац, идејни творац ове акције и руководилац инфо-центра у „Зеленилу Београд”.
Друга категорија била је најлепши балкон окренут ка улици.
– Труд уложен да се уреди балкон није само жеља да се дотера простор за себе, већ и за пролазнике, за град.
Лепо уређено школско двориште је била трећа категорија.
– Рецимо, професор је са ученицима успео да уреди башту школе „Ослободиоци Београда” на Палилули тако да је она касније свима била за пример – објашњава Драгана Туцовић-Баранац.
Циљ је био да се суграђани сами јављају и укључе у акцију, а највишом оценом награђивани су они који су показали највише труда и љубави.
– У комисији која је бирала најбоље увек су биле пејзажне архитекте да би све било по пропису и такмичари су углавном били задовољни. Једне године, међутим, другонаграђени такмичар није био баш најсрећнији због освојеног места. Када је примао награду рекао је: „Обећавам да ћу ја следеће години бити први”. И стварно је тако било, он је толико урадио до следеће године да је освојио прво место. Жена коју обавезно морам да споменем је Боса Марјановић, чији балкон већ десет година осваја награде. Жељу да уреди балкон Боса дели са другима, даје савете, пелцере... И има једну лепу реченицу: „Балкон без цвећа је као сватови без младе” – каже са осмехом Драгана Туцовић-Баранац.
А да би и они суграђани који са огромном љубављу уређују свој животни простор, коме ни чланови комисије не могу да одоле, добили признање за труд, уведена је и специјална награда.
– Суграђанин који у последње две, три године својом енергијом и баштом плени је и деведесетдеветогодишњи Живојин Јовановић. Он у свом врту гаји само црвене и беле руже. То ради јер обожава „Црвену звезду” и њен је страствени навијач. Ово је само показатељ да се и Београду, препуном бетона, асфалта, буке, загађења, може, ако имате своју башту и зелени кутак, доживети толико година – сматра Драгана Туцовић-Баранац.
Ове године је највише награда отишло у Сурчин, али житељи са Чукарице и Звездаре ипак се највише залажу када је реч о уређењу зеленила.
„Пелцер” за акцију „За зеленији Београд” тражили су и други градови у Србији: Суботица, Чачак, Вршац, Пирот....
------------------------------------------
Ни у шталу пре емисије
Драгана Туцовић-Баранац већ годинама своје знање и љубав према цвећу преко медија преноси љубитељима цвећа и, како каже, увек су је гледаоци и читаоци награђивали само лепим речима.
– Када сам била на Златибору, пришао ми је један младић и рекао да његова мајка суботом, када је била моја емисија, неће ни у шталу да оде да помузе краве док се не заврши прилог. Емисије гледају разни људи. Кажу да им је било лако да разумеју савете о цвећу, биљкама, балконима, окућницама јер причам једноставним, народским језиком – истиче Драгана Туцовић-Баранац.
Целу деценију „такмиче” се љубитељи цвећа и зеленила чији је балкон лепши, чије је двориште зеленије. До сада је у овој акцији „Зеленила Београд” учествовало више хиљада суграђана.
Када је 2002. године акција покренута постојале су три категорије. Данас их је седам.
– Све је почело од идеје и жеље да се станари удруже и да простор око својих зграда учине лепшим. Ту позитивну енергију која је постојала требало је каналисати, наградити и подстицати, како би станари и у другим зградама почели да улепшавају простор. Уређење блоковског зеленила, односно најлепша зелена површина испред стамбене зграде била је прва категорија у акцији „За зеленији Београд”. Испоставило се да је та жеља да се уреди простор испред зграде, да се између сивила бетона створи комадић зеленила у коме ће моћи да уживају, изнедрила и многа пријатељства. Комшије се друже, саде цвеће, праве столове за којима славе рођендане... а то је немерљиво богатство за људе који живе у великим градовима – каже пејзажни архитекта Драгана Туцовић-Баранац, идејни творац ове акције и руководилац инфо-центра у „Зеленилу Београд”.
Друга категорија била је најлепши балкон окренут ка улици.
– Труд уложен да се уреди балкон није само жеља да се дотера простор за себе, већ и за пролазнике, за град.
Лепо уређено школско двориште је била трећа категорија.
– Рецимо, професор је са ученицима успео да уреди башту школе „Ослободиоци Београда” на Палилули тако да је она касније свима била за пример – објашњава Драгана Туцовић-Баранац.
Циљ је био да се суграђани сами јављају и укључе у акцију, а највишом оценом награђивани су они који су показали највише труда и љубави.
– У комисији која је бирала најбоље увек су биле пејзажне архитекте да би све било по пропису и такмичари су углавном били задовољни. Једне године, међутим, другонаграђени такмичар није био баш најсрећнији због освојеног места. Када је примао награду рекао је: „Обећавам да ћу ја следеће години бити први”. И стварно је тако било, он је толико урадио до следеће године да је освојио прво место. Жена коју обавезно морам да споменем је Боса Марјановић, чији балкон већ десет година осваја награде. Жељу да уреди балкон Боса дели са другима, даје савете, пелцере... И има једну лепу реченицу: „Балкон без цвећа је као сватови без младе” – каже са осмехом Драгана Туцовић-Баранац.
А да би и они суграђани који са огромном љубављу уређују свој животни простор, коме ни чланови комисије не могу да одоле, добили признање за труд, уведена је и специјална награда.
– Суграђанин који у последње две, три године својом енергијом и баштом плени је и деведесетдеветогодишњи Живојин Јовановић. Он у свом врту гаји само црвене и беле руже. То ради јер обожава „Црвену звезду” и њен је страствени навијач. Ово је само показатељ да се и Београду, препуном бетона, асфалта, буке, загађења, може, ако имате своју башту и зелени кутак, доживети толико година – сматра Драгана Туцовић-Баранац.
Ове године је највише награда отишло у Сурчин, али житељи са Чукарице и Звездаре ипак се највише залажу када је реч о уређењу зеленила.
„Пелцер” за акцију „За зеленији Београд” тражили су и други градови у Србији: Суботица, Чачак, Вршац, Пирот....
------------------------------------------
Ни у шталу пре емисије
Драгана Туцовић-Баранац већ годинама своје знање и љубав према цвећу преко медија преноси љубитељима цвећа и, како каже, увек су је гледаоци и читаоци награђивали само лепим речима.
– Када сам била на Златибору, пришао ми је један младић и рекао да његова мајка суботом, када је била моја емисија, неће ни у шталу да оде да помузе краве док се не заврши прилог. Емисије гледају разни људи. Кажу да им је било лако да разумеју савете о цвећу, биљкама, балконима, окућницама јер причам једноставним, народским језиком – истиче Драгана Туцовић-Баранац.
објављено: 25.06.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου