Криза остаје ноћна мора и за победника, али и за Европу
Грчка се ипак не одриче Европске уније (Фото Бета)
Од нашег дописника
Атина – Конзервативна Нова демократија Антониса Самараса је победник другог круга избора у Грчкој. Како се и очекивало, разлика између конзервативаца, који су освојили преко 29 одсто гласова, и коалиције радикалне левице Сириза Алексиса Ципраса је нешто већа од два одсто.
Социјалисти ПАСОК-а су на трећем месту с више од 12 одсто гласова, али је неонацистичка Златна зора и у овом кругу успела да се пробије на пето место, испред Демократске левице и Комунистичке партије.
Антонис Самарас је освојио 131 место у парламенту од укупно 300 посланика и формирање коалиционе владе је неминовно. Преговори о формирању владе морају да почну одмах, јер Грчка нема ни времена ни новца за евентуални трећи круг избора. Очекује се да консултације почну већ данас, али је већ сада јасно да ће ићи тешко јер се партијско ривалство наставља.
У ишчекивању коначних резултата јучерашњих избора, који су се сматрали историјским и пресудним за будућност земље, јер су тумачени као врста референдума за евро или против њега, Грци али и цела Европа истински су страховали – шта ће бити сутра!
Процењује се да су одлучујући били гласови око 700.000 неопредељених бирача. С обзиром на то да чине 10 одсто бирачког тела, они су битно утицали на коначну победу Нове демократије, која је у анкетама са Сиризом водила „мртву трку”.
Дакле, ако су у првом кругу избора Грци „гласали стомаком” и окренули леђа партијама које су их, како сматрају многи, довеле до сиромаштва, овог пута су, можда и само из страха шта ће бити сутра, „гласали разумом”. Упрошћено, победу су омогућили конзервативној Новој демократији и њеном проевропском путу уз нове кредите, али и даље грцање под притиском поверилаца и, опет, неизвесним крајем за осиромашену нацију.
Одлука Грка да се „супротставе свима” и већински гласају за коалицију радикалне левице Сириза би, наводно, била катастрофа за Грчку, повратак уназад, агонија с могућим изласком из еврозоне, али у срцима незадовољних и нада да су „бар нешто учинили за свој понос”. Јер, ма ко да формира владу, јасно је да нацију чека подједнако тежак и неизвестан пут.
Ипак, сувише би било поједностављено судбину Грчке и њен опстанак у еврозони везивати само за победу проевропских и промеморандумских конзервативаца или катастрофом сматрати да је евентуално победила радикална левица која је претила да поништи „непристојне споразуме за европским кредиторима” и захтевала нове, повољније кредитне преговоре за Грчку који би омогућили привредни опоравак.
Суштина проблема је да исход избора Грке брине нешто мање него ЕУ, која се пита хоће ли и када беспоговорно бити враћене милијарде кредита које, сасвим сигурно, није дала напамет... Европа је показивала да и те како страхује од тога да уместо „познатих лица”, Антониса Самараса или Евенагелоса Венизелоса из ПАСОК-а, на другој страни убудуће има новог, међу младим Грцима врло популарног и непредвидивог лидера с левице Алексиса Ципраса, с којим би морала да преговара, да мења услове у правцу улагања у обнову грчке привреде, управо онако како тражи и народ који грца под теретом мера штедње, али који и те како жели да остане у еврозони. Или, да се, уколико „не промени правила игре”, помири са одласком Грчке из еврозоне, што би била катастрофа за све.
Ни конзервативна Нова демократија ни Сириза – мада је то у почетку кампање изгледало другачије – нису желеле овакав сценарио. Таква би одлука Грчку скупо коштала! Била би равна катастрофи, јер би девалвација у првом тренутку била 35 одсто, али убрзо и целих 50 процената. Незапосленост би порасла на 34 процента, приход по становнику би са 19.400 пао на 8.700 евра, БДП би био мањи за 22 одсто. Продавнице би опустеле,увоз би се смањио на минимум, апотеке и болнице би остале без лекова, стране фирме и банке би одмах напустиле Грчку…
Победник избора Антонис Самарас, иако је потписник меморандума о условима за добијање европских кредита, сада је много мање уверен да се они могу враћати према првобитном договору и обећава нацији да ће тражити њихово ревидирање у корист раста привреде, отварања нових радних места…
Алексис Ципрас, с друге стране, говорио је у кампањи језиком незадовољних и огорчених Грка, који би пред лицем кредитора желели да сачувају достојанство, али да, у исто време, остану у монетарној унији. Бивши комуниста, сада лидер коалиције радикалне левице, када је рекао да Грчка на изборима „има састанак са историјом”, алудирао је и на чињеницу да је нација незадовољна вишедеценијском политиком две политичке династије, можда вољна да се окрене новим снагама које нису спремне да прихвате диктат Брисела и које, ако нема другог решења, прихватају и повратак на драхму.
„Данас је отворен пут наде на који нација ступа с пуним интегритетом и поносом, као европска земља која се мења као и Европа, заједница нација и солидарности”, изјавио је Ципрас јуче на биралишту које је било препуно страних новинара.
Лидер социјалиста ПАСОК-а, који су према очекивањима освојили трећу позицију и највероватније ће бити важан коалициони партнер у евентуалној влади коју би формирала Нова демократија, апеловао је на социјалну кохезију и национално јединство.
„Грчка мора да добије владу која је у стању да земљу извуче из кризе, да пружи перспективу.Другачији сценарији и авантуризам неће донети решење за Грчку која мора да сачува свој међународни кредибилитет, да остане у еврозони,да сачува све позитивне елементе споразума са европским кредиторима, да сачува лице европске земље”, поручио је Евангелос Венизелос, спуштајући гласачки листић у, многи кажу, Пандорину кутију!
Европа ће будно мотрити на сваки корак и сваку изјаву која данас стигне из Атине. Што је могла да каже или упозори последњих дана у све мање дипломатском тону, Европа је већ рекла грчким бирачима. Жан Клод Јункер је међу последњима с доста панике уочи избора поновио да напуштање евра не сме да се дозволи... Исто су збориле и председница ММФ-а Кристин Лагард и немачка канцеларка Ангела Меркел, која „не трпи непослушност”… Паника је много већа него што Европа показивала очекујући исход гласања, јер се не завршава све пребројавањем гласова већ наставља новом неизвесношћу, агонијом око тога како ће изгледати и када ће бити формирана нова грчка влада.
Претходно искуство после првог круга избора и немоћ партија, али и самог председника Каролоса Папуљаса да помири партијске страсти и формира коалициону владу, изазивају стрепњу.„Надам се да ће е гласање водити ка формирању стабилне владе”, било је све што је јуче изјавио председник Грчке.
Нови вакуум власти данас је опаснији и већи него пре месец и по дана. Државна каса је празна, социјално незадовољство све веће, нема плата и пензија, остају нерешени суштински проблеми, нервозни европски повериоци настављају да притискају, Грци су повукли штедњу из домаћих банака. У том контексту, партијска сујета и евентуални неуспех мандатара у покушају да се брзо формира влада, што би водило и трећем круг избора – имало би за Грчку несагледиве последице.
----------------------------------------------
Немачко писмо Грцима
Немачки часопис „Билд” упутио је пред изборе Грцима заједљиво писмо у име свих Немаца у коме наглашава да је свима познато колико су они поносна нација и земља, и да су слободни да донесу одлуку какву желе. Међутим, ако не желе немачке милионе, могу да гласају за кога хоће, каже се у писму немачког часописа.
„Из аутомата подижете евро само зато што их Немци и друге европске нације пуне. Још нас зовете нацистима а ми вам поручујемо да, уколико на изборима победи партија која ће прекинути с мерама штедње, реформама и постигнутим договорима, ми ћемо престати да плаћамо! Договорили смо се и, ако нећете, све је у вашим рукама с тим што немате опцију. Бојимо се да ви, у ствари, то нисте схватили и да не знате да постоји само избор између болне логике и комплетног страдања”.
----------------------------------------------
Победнику 50 мандата на поклон
Јуче су атинске улице биле пусте, већина је на плажама јер су већ неколико дана тропске врућине. Очекује се да ће баш зато већина младих гласати у последњем тренутку. Гласало се на 20.000 бирачких места, бирало између 4.815 кандидата из 21 партије и коалиције које учествују у трци за 300 посланичких места у парламенту. Да би партија победник могла да самостално формира владу потребно је да освоји 37 одсто гласова, што се показало као немогуће. У сваком случају, партија - победник добија „као поклон” додатних 50 посланичких места.
----------------------------------------------
Могућа велика коалиција
По првој званичној процени расподеле посланичких места произлази да ће у Скупштини, коју чини 300 посланика, Нова демократија имати 131, Сириза 69, ПАСОК 34, Независни Грци 20, Златна зора 18, Демократска левица 16 и Комунистичка партија 12 мандата. Како је пренела Бета, вођа првопласиране НД Антонис Самарас је синоћ у првом обраћању после избора позвао све странке „које су за опстанак Грчке у зони евра” да се „у овом критичном часу” окупе у „влади националног спаса”. Та формулација готово аутоматски искључује Сиризу јер она захтева отказивање споразума са страним повериоцима.
Председник трећепласиране странке, социјалистичког ПАСОК-а је због расподеле посланичких места. коју изгледа да објављивање преосталих резултата гласања неће битно променити, позвао победника Самараса да формира коалициону владу коју би чинили НД, Сириза, ПАСОК и Демократска левица, те би таква групација имала јаку већину са 240 од 300 гласова. Председник Сиризе Алексис Ципрас је синоћ, међутим, рекао грчким медијима да не жели ни да покуша да формира владу, ако у томе не успе првопласирани НД.
Произлази да зато може настати „велика коалиција” коју би чиниле две традиционалне странке – НД и ПАСОК, и Демократска левица, са укупно 181 послаником.
Јасмина Павловић-Стаменић
објављено: 18.06.2012.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου