Грчка трагедија на српски начин

Заједничко за две земље је то што трошимо више него што зарађујемо и што много више дугујемо свету, него што свет дугује нама


Просечна зарада од 780 евра, инфлација нешто мало већа од један одсто, тринаеста и четрнаеста плата, бонус за редован долазак на посао, бруто домаћи производ од око 19.000 евра по становнику. Ако је то тај грчки сценарио који може да задеси нашу земљу, многи Срби би пожелели да нам се догоди оваква „трагедија”.

Ипак, кад се погледа друга страна медаље, већина Срба се ипак не би мењала са Грцима, јер како јавља „Политикина” дописница из Атине, грађани су пред изборе опседали банке, криминалци отимали новац на улици и убијали у по бела дана, а функционисање целог система као да се зауставило. За неколико последњих дана из банака је повучено између 500 и 800 милиона евра. Иако власницима штедних улога у случају повратка драхме држава гарантује улоге до 100.000 евра, то није био довољан гарант забринутим Грцима. Држава Србија гарантује штедне улоге до 50.000 евра, на пример.

Национална банка Грчке, саопштила је недавно да би излазак из еврозоне био катастрофалан. Почетна инфлација била би 35, а крајња 50 одсто. Незапосленост би за само три месеца скочила на 34 одсто, бруто домаћи производ, односно оно што привреда ствара, био би мањи за 22 одсто, а годишњи приход по глави становника би са 19.000 евра пао на 8.700 евра. Продавнице би се испразниле, јавни превоз би стао, јер не би било бензина. Илуструјући ситуацију у којој се просечан грчки потрошач нашао, један трговац је, како преносе медији, рекао:

– Нико више не користи колица у самоуслузи. Што стане у корпу, стало је.

Фискални савет недавно је упозорио да Србију може да задеси грчки сценарио, односно криза јавног дуга, уколико не предузме мере да се ниво задужења земље смањи на средњи рок.

Владимир Вучковић, члан ове институције каже да је тренутно Грчка дужна много више него што дугује Србија, па се тако чини да те две земље нису за поређење. Међутим, оно што је кључно када је о државном дугу реч, то је способност сервисирања, односно редовног измиривања обавеза према кредиторима.

И Грчка и Србија у том смислу зависе од међународног финансијског тржишта, каже Вучковић. А економска историја показује да половина земаља у развоју, попут Србије, кризу јавног дуга доживи на нивоу задужености нижем од 50 одсто. У том контексту је то било речено као упозорење, каже Вучковић. Јер, јавни дуг Србије је, према подацима Народне банке Србије, премашио 50 одсто БДП-а. Према закону о буџетском систему, он не може бити већи од 45 одсто БДП-а. Рачунице Фискалног савета показују да би, уколико би курс до краја године прешао 120 динара за евро, удео јавног дуга повећао за 60 одсто, што би Србију и према критеријумима Европске уније, сврстало у презадужене земље.

Вучковић такође додаје да Србији, уколико се нађе у проблему, за разлику од Грчке неће имати ко да помогне, и да наша позиција није тако лагодна.  

Грчка и Србија су неупоредиве када је о апсолутном износу дуга реч, каже Горан Николић, сарадник Института за европске студије. Укупан спољни дуг Грчке је чак 15 пута већи него спољни дуг Србије, приметио је Николић. Док је њихов бруто домаћи производ по становнику, односно све оно што грчка привреда створи за годину дана, свега пет пута већи од српског.

– То значи да је, када је о грчком дугу реч, у питању огроман новац који они, по свему судећи нису у стању да врате. Ми, на пример, дугујемо неупоредиво мање. Можемо, примера ради, да продамо ЕПС или Телеком и да се ишчупамо ако западнемо у кризу, док Грци ту могућност немају – каже Николић.

Ипак, постоје два показатеља која су забрињавајућа и када је о Србији и када је о Грчкој реч. Економским речником речено, то су: дефицит платног биланса и нето инвестициона позиција земље. Први показује колико је више новца у земље изашло него што је ушло, односно колико више трошимо него што производимо. Минус и Србије и Грчке у том случају је око 10 одсто БДП-а. Међутим, други показатељ практично представља колико више земља дугује свету, него што свет дугује њој.

– Неке новије економске анализе показују да земље које пате од највећих проблема имају најлошија ова два показатеља. Криза финансијског сектора и јавног дуга су само последице, а не узрок проблема – убеђен је Николић.

Тако је, нето инвестициона позиција Грчке минус 83 одсто БДП-а, Португалије минус 108, Шпаније минус 87. У случају Србије то је такође минус 80 одсто.

Земље које кризу добро подносе у значајном су плусу када је о нето инвестиционој позицији реч. Тако је у случају Кине 183 одсто, Јапан је у плусу од 56 процента, Русија 17 одсто, а Немачка 37 процената.

Аница Телесковић
објављено: 19.06.2012