Naučnici su objavili da su otkrili ogromna polja fitoplanktona, sićušnih podmorskih organizama, skrivena ispod metra debelog arktičkog leda, što ukazuje da, dok se led smanjuje i topi, ovaj region postaje biološki sve produktivniji.Satelitske slike govore nam da fitoplanktoni, koji proizvode pola kiseonika koji udišemo, vole ledene obale. Prolećna polja u Rosovom moru su među najvećima na svetu. Ali niko nikada ne bi pomislio da bi se ove mikroskopske biljke mogle pojaviti ispod leda.
Otkriveno polje je ogromni i do sada nepoznati rezervoar hrane za podmorski život u hladnim vodama na vrhu sveta, preneli su strani mediji.
Naučnici su izvestili da je količina fitoplanktona koji raste ispod leda četiri puta veći od količine pronađene u susednim vodama bez leda. Štaviše, polje se proširilo postrance više od 100 kilometara ispod ledenog omotača.
- Ovo nije bilo kakvo polje fitoplanktona. Ovo je bukvalno najintenzivniji rast fitoplaktona koji sam ikada video za 25 godina, koliko istražujem u okeanima širom sveta – istakao je Kevin Arigo, podmorski naučnik Univerziteta Stenford i vođa studije.
Naučnici su još u julu 2011. godine uzeli kao uzorak relativno mali deo leda iznad kontinentalnih ploča arktičkog basena. Rezultati ukazuju da i druga područja oko basena mogu biti isto visoko produktivna, tamo gde je dobar odnos sunčeve svetlosti i hranjljivih materija.
Generalno, većina onog što se zna o aktivnostima na dnu podmorskog lanca ishrana na Arktiku spoznata je proučavanjem onog što se događa na otvorenom moru. To je delimično zato što istraživači idu na Arktik uglavnom leti, kada se povlači led. Tu su i sateliti, koji mogu da izmere nivoe fitoplaktona, kao i šta se događa ispod leda. Ali i sama nauka govori da je otvorena voda mesto u koje treba gledati.
Fitoplanktoni trebaju svetlost a, istorijski, letnji led je bio debeo i prekriven dobrim slojem snega, bar na početku sezone topljenja.
- Manje od jedan odsto sunčeve svetlosti dospe do površine okeana ispod ledenog omotača – kaže Don Perović, geofizičar.
Naučnici su, dakle, očekivali da će morski led blokirati sunčevu svetlost i ograničiti rast mikroskopskih podmorskih biljaka koje žive na dnu. Međutim, kada je brod ledolomac iz otvorenih voda Čukotskog mora, severno od Aljaske, prošlog leta krenuo ka ledu, istraživače je sačekalo iznenađenje - otkriveno je ogromno polje fitoplanktona.
Dogodilo se, naime, nešto što niko pre nije uzeo u razmatranje. To nešto su plavi baseni otopljene vode koja se akumulirala na vrhu leda, kako je napredovalo arktičko leto. Ovi letnji baseni su poslužili kao privremeni svetionici, koji su uvećali i upravili sunčevu svetlost kroz led, u vode iznad kontinentalne ploče, gde struje nose duboke vode bogate hranjljivim materijama ka površini.
Baš kao što olujna kiša u pustinji može da dovede do naglog procvata biljaka, ovo istraživanje pokazuje da kratki događaji mogu da imaju veliki efekat na ekostistem, čak i na Arktiku.
Rezultati dvogodišnjeg projekta nazvanog ICESCAPE objavljeni su u žurnalu “Nauka” (Science). Projekat je finansirala američka svemirska agencija NASA.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου