Standard građana Srbije, prema pokazateljima čak i zvanične statitike, pao na niske grane. Za mesečne troškove potrebna bar jedna i po zarada. Ugroženo 200.000 domaćinstava
ŽIVIMO od danas do sutra. Plata nikada nije bila dovoljna, ali sada traje sve manje. Kada legne, kupim evre za kiriju, platim račune i ostatak za hranu. U međuvremenu, deca stižu iz škole sa svojim zahtevima, ekskurzijama, sveskama... Ne daj bože da se neko razboli. Ionako svaki mesec zafali za nešto. Pozajmimo do prvog, pa vratimo. I tako sve ukrug.
Priča Stanislave P. iz Beograda, samo je jedna u nizu sličnih. U Srbiji gotovo 200.000 domaćinstava živi na ivici egzistencije, a najgore je to što lepih prognoza nema ni na vidiku.
Čak i statistika pokazuje da nam je standard pao na niske grane. Pre četiri godine prosek plata je bio 33.058 dinara i to je vredelo 421 evro. Sada se podeli prosečno 40.000 dinara, što je oko 360 evra. Problem je, međutim, što dve trećine zaposlenih mogu samo da sanjaju o republičkom proseku. U najvećem broju slučajeva primanja ne prelaze ni polovinu.
OD NJIVE I KREDITA
PODACI o mesečnim prihodima i potrošnji u Srbiji, dobijeni anketom među 1.142 domaćinstva, pokazuju i iz kojih izvora stižu prihodi. Uz platu i penziju, ostatak čine primanja van radnog odnosa, socijalna primanja, ona iz inostranstva... Oko tri odsto srpskih porodica preživljava zahvaljujući pomoći rođaka sa sela, a 1,1 odsto njih od dotacija iz inostranstva. U Vojvodini i Šumadiji dobar deo prihoda dolazi od poljoprivrede, dok je taj priliv u Beogradu neprimetan. Domaćinstva u Vojvodini imala su veliki udeo potrošačkih i investicionih kredita u ukupnim mesečnim prihodima. Dok u njihovim prihodima krediti učestvuju sa 4,3 odsto, na jugu Srbije prihodi od pozajmica čine samo 0,4 odsto kućnog budžeta.
- Samo to što na hranu potrošimo više od 40 odsto prosečnog kućnog budžeta, kako pokazuje statistika, govori sve - kaže ekonomista Vladana Hamović. - Realno, situacija je još dramatičnija. U Srbiji se o standardu ne može ni govoriti, već o bukvalnom preživljavanju. O tome mogu da pričaju Nemci, koji uz kvalitetnu hranu mogu od svojih primanja da plate odmor, kupe knjigu, posete pozorište, bioskop i priušte sebi trenutke opuštanja. U Srbiji se kupuje sve manji broj proizvoda, samo ono što je neophodno. S druge strane, kupujemo i manje kvalitetnu hranu, jer za bolji kvalitet većina u Srbiji nema novca.
Kada se uporede zvanične brojke, sa prosečnom platom smo pre krize 2008. mogli da podmirimo troškove potrošačke korpe. Sada građani sa prosečnom zaradom ne mogu da pokriju sve troškove. I njima je potrebno barem jedna i po koverta.
- Na trpezu trošimo više od 42 odsto kućnog budžeta, a za stanovanje, struju, gas, vodu, prevoz još 16 odsto prihoda u domaćinstvu - pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
U Srbiji je važno mesto stanovanja. Struktura potrošnje prosečnog domaćinstva razlikuje se od regiona do regiona. Žitelji južne i istočne Srbije na ishranu odvajaju gotovo polovinu prihoda - 48,9 odsto. U Beogradu se odvaja 45,6 odsto, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 41,8 odsto, a u Vojvodini najmanje - 37,1 odsto. Na jugu se, međutim, manje odvaja za transport, rekreaciju i kulturu, obrazovanje...
Realni prihodi domaćinstava po osnovu zarada, penzija i socijalnih primanja, kao osnovni izvor finansiranja potrošnje, ostvarili su rast u prvom tromesečju, čemu je najviše doprineo porast zarada, tvrde statističari. Reklo bi se - ohrabrujući podaci. U to je, međutim, teško uveriti one koji žive od srpskog proseka.
Porodice u Srbiji imale su u poslednjem kvartalu lane mesečne prihode prosečno po 53.984 dinara. Anketa o potrošnji domaćinstva pokazuje da na raspolaganju imaju od 42.491 do 63.656 dinara. Najskromniji prihodi su na jugoistoku zemlje.
S druge strane, poslednja februarska statistička korpa bila je teška oko 56.000 dinara, merena evropskim standardima. Da bismo je pokrili, potrebna nam je gotovo jedna i po plata.
DALEKO JE EVROPA
ŽIVOT u Srbiji izgleda još siromašniji ako pogledamo u susedno dvorište. Zemlje članice Evropske unije na hranu troše 14 odsto svojih plata. Budući da prosečno domaćinstvo u Srbiji za hranu troši skoro polovinu porodičnih prihoda, za druge izdatke, kao što su kultura, rekreacija, odlazak u restoran... ostaje i po nekoliko puta manje nego što je uobičajeno u zemljama Evropske unije, u kojima je hrana manje bitna stavka od komunalija.
- Čini se da nam je danas potrebno barem 10.000 dinara više nego lane i to uz uslov da se mnogo čega odreknem - procenjuje penzionerka Živana Ž. iz Novog Sada. - I računi za komunalije sve su veći. Za moj stan od 50 kvadrata 2008. bilo mi je potrebno oko 3.000 dinara, a danas je račun duplo veći. A to su samo komunalije. Tu treba pridodati i struju, prevoz, telefon...
Istraživanja pokazuju da je čak 53,6 odsto domaćinstava u Srbiji prošle godine bilo u lošijoj finansijskoj situaciji nego 2009, a kod 34,8 odsto njih situacija je ista. Samo 7,5 odsto porodica misli da živi bolje nego pre.
Cene su sve bliže evropskim, plate su nam daleko od proseka na Starom kontinentu, pa ne čudi što je promet u radnjama i za trećinu manji nego ranijih godina. U potrošačkoj korpi većine potrošača svakodnevno se nađe samo ono što je neophodno za opstanak. To su hleb, mleko, a ponekad i nekoliko stotina grama mesa, naravno, najjeftinijeg.
Prosečna dnevna kupovina pre četiri godine vredela je 410 dinara, a lane je bila teška 356 dinara. Za 410 dinara 2008. godine korpa je mogla i da se popuni, dok je prošle godine 356 dinara bilo dovoljno za hleb, dve litre mleka i jogurt. U svakodnevnom pazaru, 18 najvažnijih namirnica 2008. godine učestvovalo je sa 59 odsto, a lane sa čak 72 odsto, što znači da građani kupuju samo osnovno za život.
Prosečna srpska porodica sve više se oslanja na primanja najstarijih članova, jer su zarade zaposlenih sve manje i neredovnije. Trenutno je gotovo izjednačeno učešće primanja najstarijeg člana i zaposlenog.
Najveći udeo u ukupnim prihodima srpskih domaćinstava čine zarade iz redovnog radnog odnosa - 40,4 odsto. Pre samo godinu dana zarade su u porodičnoj kasi učestvovale sa 45,6 odsto. Penzije trenutno čine 34,2 odsto ukupnih primanja. Ček od penzija donedavno nije popunjavao ni 30 odsto kućnog budžeta.
- Nažalost, raste učešće penzija u kućnom budžetu, a smanjuje se udeo plata - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - To je posledica rastuće nezaposlenosti, mladi i radno sposobni gube posao ili rade za skromne plate. Prosek zarada lane je bio oko 37.000 dinara. Najgore je što veliki broj ljudi ima i mnogo manje.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου