NATO zna gde će da zatrese

ZEMLJOTRESI su neizbežni baš kao i mogućnost da s vremena na vreme pokisnete, ili izgorite na suncu, a pravi problem jeste šta ljudi rade da bi sprečili katastrofalne posledice, kažu seizmolozi. Iako na prvi pogled deluje paradoksalno, umesto da furiozan napredak nauke i tehnike neprestano smanjuje štete od potresa, one su sve veće, a žrtve brojnije.

Naučnici kažu da je seizmološki hazard određenih područja planete isti od kada je sveta i veka, ali da drugi parametar - rizik od posledica - neprestano raste zbog ljudskog faktora, pohlepe i neodgovornosti.


- Svaki seizmolog u svetu će vam reći da ne ubijaju zemljotresi, već ljudi koji loše planiraju, projektuju, grade, nadgledaju radove i oni koji donose loše zakone - kaže Branko Dragičević, zamenik direktora Seizmološkog zavoda Srbije. - Njih se treba plašiti, a ne zemljotresa. Posao seizmologa je pravljenje karata hazarda koje su osnova za bezbedno prostorno planiranje i aseizmičko projektovanje i gradnju. Ali, badava sve mape, propisi i planovi ako ih oni koji grade i nadgledaju radove ne poštuju. Zato faktor rizika neprestano raste.

U Seizmološkom zavodu Srbije kažu da naša zemlja prati svetski trend masovnih priliva stanovništva u gradove, što izaziva građevinski bum na skučenom prostoru. Rizik povećava gomilanje opasnih tehnologija uz urbane zone, a sve su to faktori zbog kojih se multiplikuju i štete i broj nastradalih. Upravo zbog toga, iako našu zemlju ne mogu da pogode zemljotresi najviših magnituda, rizik od posledica raste.

Baš u zoni najvišeg hazarda, centralnoj Srbiji, ne samo što ima mnogo starih, trošnih kuća, već i među najnovijim je dosta onih koje nisu propisno građene, zbog pohelepe investitora i slabe državne kontrole. Kao primer navode zemljotres u Kraljevu, koji je izazvao nesrazmerno velike posledice.

- Nedavni potres u Bugarskoj bio je tri puta snažniji od kraljevačkog, a nije naneo toliko štete zbog boljeg kvaliteta gradnje - iznosi Dragičević. - To je škakljiva tema, a problem je u tome što građevinska zajednica o njemu ćuti, a jedini upozoravaju seizmolozi. U Kraljevu jeste bilo mnogo starih, loše građenih zgrada, zidanih pre donošenja propisa koji regulišu seizmičku zaštitu, ali je stradalo i mnogo objekata koji su bili novi ili sveže adaptirani. Za to nema drugog objašnjenja osim ljudskog faktora.

Seizmolozi navode da se zemljotresi godinama pripremaju u zonama sudaranja tektonskih ploča, a da se najveći deo te nagomilane energije oslobađa u glavnom udaru, posle koga sledi niz naknadnih, slabijih potresa, koji mogu da se javljaju i godinama kasnije. Nedavni potresi u Italiji su karakteristični jer potiču iz različitih epicentara.

- Prvi potres je verovatno bio okidač koji je pokrenuo mehanizme zemljotresa u drugim sizmičkim zonama - kaže Dragičević. - Mi se nalazimo na evroazijskoj ploči, pod koju se podvlači afrička, ali nismo u zoni prvog kontakta, gde su najjači zemljotresi, već u sekundarnoj. Međutim, sva ta energija i naponi nisu mogli da odu samo u Italiju, verovatno su negde akumulirani i zato nije isključena pojava zemljotresa i na našim prostorima, jer postoji zajednički uzrok.


Seizmolozi priznaju da je nemoguća kratkoročna prognoza zemljotresa, ali se s velikom sigurnošću može predvideti kako će se ponašati tle i objekti u situaciji kada se bude desio potres određene magnitude. Na osnovu tih podataka prave se karte hazarda, a na osnovu njih se donose prostorni planovi i projekti budućih objekata.
- NATO je nedavno finansirao pravljenje nove osnovne karte hazarda za područje Balkana, odnosno bivše Jugoslavije, bez Slovenije, a uključena je Albanija - otkriva Dragičević.

- Međutim, te karte nisu dovoljne, neophodno je napraviti detaljne mape rizika za svako naseljeno mesto sa više od 30.000 stanovnika, kao i inženjersko-geološke mape, da bismo znali gde i kako da gradimo.

Inače, NATO ima sopstvenu geološku službu, navodi Peđa Mijatović, stručnjak Geološkog instituta Srbije, i objašnjava:

- Seizmološka istraživanja ove vrste NATO radi kad negde planira izgradnju osetljivih postrojenja kao što su radari, silosi, skladišta opasnih materija, cevovodi...


SPASIOCI I CIVILNA ZAŠTITA

Najsigurniji način da se izbegnu ili umanje ljudske žrtve i materijalne štete od zemljotresa jeste prevencija i nedvosmisleno određivanje odgovornosti svakog pojedinca od čijeg rada zavisi kolektivna bezbednost, kažu u Sektoru za vanredne situacije MUP Srbije. Zahvaljujući ovakvom pristupu, naša zemlja danas jedina u regionu ima jedinice spasilaca iz ruševina.

- Kad smo pre četiri godine zatražili da se formira ovakva jedinica čudili su nam se, a danas jedini u regionu imamo 250 ljudi odlično obučenih za spasavanje iz ruševina, opremljenih detektorima i dresiranim psima - kaže Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije.

Radi se i na stvaranju nove civilne zaštite sa 10.000 obučenih pripadnika.

- Taj sistem, ako bude para, možemo da kompletiramo za dve godine. Međutim, svesni smo da katastrofa neće čekati da mi oformimo civilnu zaštitu, pa smo napravili spisak firmi koje svakog trenutka mogu da se angažuju na saniranju katastrofa i zbrinjavanju stanovništva - navodi Marić.