Привредни опоравак и друге гаталице

Очекивани економски раст за 2012. годину креће се од минус 0,5 до чак плус три одсто, што је чак 100 милијарди динара разлике

Фабрика аутомобила у Крагујевцу: од њене производње зависи и привредни раст Србије (Фото Б. Карталовић)

Економиста је стручњак који ће сутра знати да објасни зашто се оно што је предвидео јуче није догодило данас. Да у овој шали има и истине, у Србији се доказује најмање једном годишње – обично у последњем тромесечју, када се кроји буџет за следећу годину и процењује колики ће догодине бити економски раст.

Каса за 2013. годину скројена је на претпоставци да ће бруто домаћи производ (БДП), односно све оно што привреда створи за годину дана – порасти за два одсто. Са овом проценом министра финансија Млађана Динкића сагласан је Међународни монетарни фонд, који је у свом извештају о глобалним економским перспективама за Србију прогнозирао исти толики раст.

У другим институцијама које се баве прогнозама имају, међутим, другачије процене. Оне се крећу од минус 0,5 одсто, колико очекују економисти Хипо Алпе Адрија банке, па до чак плус три процента, колико је проценила Народна банка Србије. Шта разлика од свега неколико процентних поена значи грађанима Србије – буџетским корисницима? У конкретном случају та разлика између најниже и највише прогнозе о економском расту, прерачуната у паре – тешка је нешто мало више од 100 милијарди динара. То су чак два и по аграрна буџета, и то је износ који се скоро поклапа са висином минуса у државној каси догодине. Зато је важно да онај ко кроји буџет добро погоди мету, што ранијих година није био случај.

Која је прогноза најреалнија? Према процени Милојка Арсића, уредника „Кварталног монитора”, који се такође бави прогнозама, реално је очекивати два одсто економског раста, колико је проценио министар финансија. Савезник у том послу Динкићу ће, према оцени нашег саговорника, бити евентуална добра пољопривредна година, јер је, како каже, нереално очекивати да се понови још једна овако погубна суша. Неке његове раније рачунице показују да само покретање новог модела у „Фијату” може БДП да повећа за 0,5 одсто.

– У малим економијама као што је наша, много тога може да зависи од једне фирме. То смо најбоље видели на примеру „Железаре Смедерево”. Зато је важно да у току следеће године она нађе стратешког партнера јер ће то такође имати значајне ефекте на привредни раст. У сваком случају, о опоравку целе привреде тешко да се може говорити. Тај раст ће повући само неколико сектора. То су пољопривреда, ауто-индустрија и производња челика – објашњава Арсић.

Постоји, ипак, неколико ризика када је о економском расту реч. Први и основни долази из Европе, која је наш најважнији спољнотрговински партнер, јер половина робе из Србије извезе се у земље ЕУ. Други ризик, додаје Арсић, представља програм фискалне консолидације, односно драстично смањење минуса у каси, што ће смањити домаћу тражњу и негативно утицати на привредни раст.

– Треба рећи да је алтернатива фискалној консолидацији била много гора и да је значила банкрот земље – објашњава.

Са њим је сагласан и Мирослав Здравковић, уредник портала „Макроекономија”. Његова рачуница показује да просечна пољопривредна година може да донесе приходе од 70 милијарди динара, што је чак два одсто раста.

– Ова година је била најгора у последњих шест деценија када је о пољопривреди реч – каже Здравковић.

Ипак, буџет за 2012. годину направљен је на претпоставци да ће економски раст бити 1,5 одсто иако су и ММФ и Фискални савет у то време објавили црне прогнозе да раста неће бити. Испоставило се да је стање много црње чак и од тих црних прогноза. Зато ових дана одељења анализе разних банака коригују прогнозе за ову годину на чак минус два одсто.

У новијој историји, највећи промашај направљен је кризне 2009. године. Мало ко се сећа да се у јесен 2008. године очекивало да ће БДП 2009. године порасти за чак шест одсто. Непосредно пред Нову годину наде су преполовљене па су креатори фискале политике објавили нову прогнозу од три одсто раста. То се, међутим, поновило још неколико пута. На крају, годину смо завршили са минусом од три одсто. Уз то, могуће је да званична статистика поново ревидира и овај пад. Да не буде да је то само српска специјалност – прогнозе су те године падале надоле широм целог света. И то је, према речима Милојка Арсића, основна одлика кризних и нестабилних времена – то што ништа са сигурношћу не може да се предвиди.

Аница Телесковић

објављено: 02.11.2012