На одлагање индекса утицала тешка материјална ситуација
због чега су били присиљени да потраже посао, али и преобимно градиво
Број академаца који дуго студирају преполовљен после увођења
болоњског система (Фото Ж. Јовановић)
Следећа академска година је рок до када морају да дипломирају они који су
уписали студије пре усвајања новог Закона о високом образовању 2005. године. Ако
то не ураде, више хиљада вечитих академаца, мораће да пређе на болоњски систем
школовања, да промене факултет или универзитет, или да одустану од студија.
Нико не зна тачно колико има студената који су изгубили корак са својом генерацијом: претпоставка је да их је од 20.000 до 40.000, а највише на најмасовнијим и факултетима који слове за тешке. Истраживања на ову тему су ретка, а они који студирају по 10 година најчешће објашњавају да су индекс привремено одложили због лоше материјалне ситуације.
Проректор за наставу Београдског универзитета проф. др Нада Ковачевић каже да ниједан факултет не води ову статистику, јер се апсолвенти не уписују у нову школску годину. По њеним речима, на почетку године Ректорат је баратао са око 8.500 вечитих студената, а онда су сазнали да само са једног факултета није пријављено још толико њих.
Она додаје и да је питање шта се тачно сматра под „вечитим” студентима и да, када се каже „стари студенти” – мисли на оне који су уписали факултет после 2000. године, а пре доношења новог закона.
– Нажалост, увек ће бити оних који неће моћи да заврше започете студије. Предугом студирању у Србији највише је допринела немаштина, јер су многи академци били принуђени да потраже посао како би преживели, а онда их је посао све више одвлачио од књиге и учења. Када се радне навике изгубе, треба пуно времена да се поново стекну – каже др Ковачевић.
Некадашњи ректор УБ др Бранко Ковачевић сматра да је број „вечитих” сигурно преполовљен након увођења болоњског система: многи старији студенти привели су крају школовање, а међу њима има и оних који имају и више од 10 година радног искуства.
Према нашој мини-анкети, факултети немају податке о броју студената који нису подигли документа, већ само о старим, активним студентима. Тако је у школску 2009/10. годину на Универзитету у Београду било 49.809 студената уписаних на студијске програме у складу с „болоњским принципима”, а 39.746 академаца који студирају по прописима важећим пре Закона о високом образовању из 2005. године, укључујући и апсолвенте.
Марко Стојановић који се дуго година бавио анализом образовања у Грађанским иницијативама, а сада у Западнобалканском центру, каже да је након увођења Болоње, Студентска унија Србије урадила једно од највећих истраживања на свим универзитетима и да су академци тада као кључни разлог за одуговлачење са студијама навели – тешку економску ситуацију, али и преобимно градиво.
Тада је утврђено да 15 одсто студената истовремено ради и студира, односно да већину власника индекса – издржавају родитељи. Од оних који раде и студирају, осам одсто је рекло да има пуно радно време, 12,3 одсто је признало да обавља сезонске послове, а 12 одсто ради редовно, али скраћено радно време.
– Проблем тзв вечитих студената је заправо питање ефикасности система високог образовања. Просечно трајање студија које је дуже од шест година је индикатор неефикасности система и аларм за хитну акцију. Истраживања студентске популације показују да је најчешћи узрок продуженог трајања студија код студената који завршавају студије као и узрок незавршавања студија код студената који испадају из система преобимно градиво и превелико оптерећење студената студијским програмом. Другим речима, кључни узрок неефикасности нашег високообразовног система је преобимно градиво и неприлагођен обим студијских обавеза, потребама и могућностима просечног студента – истиче Стојановић.
Пи-ар „Инфостуда” Татјана Видаковић подсећа на једно новије истраживање, из 2011. године, у којем је учествовало 1.235 студената три одсто њих признало да је дипломирало пет и више година након истека апсолвентског стажа, а шест одсто њих у року од три до четири године пошто су одслушали све испите.
Мартина Вукасовић из Центра за образовне политике и Исидора Јарић са Филозофског факултета у анализи ниске ефикасности студирања у Србији наводе да се студије често одуже због здравствених, психолошких, породичних разлога… Неки студенти су неозбиљни („може ми се”), неки лењи, постоји и феномен опуштања после тешке школске године или на крају студија, неки су се заљубили, други су имали смртни случај, један број њих је остао без финансијске подршке породице, па су били принуђени да се запосле.
Нико не зна тачно колико има студената који су изгубили корак са својом генерацијом: претпоставка је да их је од 20.000 до 40.000, а највише на најмасовнијим и факултетима који слове за тешке. Истраживања на ову тему су ретка, а они који студирају по 10 година најчешће објашњавају да су индекс привремено одложили због лоше материјалне ситуације.
Проректор за наставу Београдског универзитета проф. др Нада Ковачевић каже да ниједан факултет не води ову статистику, јер се апсолвенти не уписују у нову школску годину. По њеним речима, на почетку године Ректорат је баратао са око 8.500 вечитих студената, а онда су сазнали да само са једног факултета није пријављено још толико њих.
Она додаје и да је питање шта се тачно сматра под „вечитим” студентима и да, када се каже „стари студенти” – мисли на оне који су уписали факултет после 2000. године, а пре доношења новог закона.
– Нажалост, увек ће бити оних који неће моћи да заврше започете студије. Предугом студирању у Србији највише је допринела немаштина, јер су многи академци били принуђени да потраже посао како би преживели, а онда их је посао све више одвлачио од књиге и учења. Када се радне навике изгубе, треба пуно времена да се поново стекну – каже др Ковачевић.
Некадашњи ректор УБ др Бранко Ковачевић сматра да је број „вечитих” сигурно преполовљен након увођења болоњског система: многи старији студенти привели су крају школовање, а међу њима има и оних који имају и више од 10 година радног искуства.
Према нашој мини-анкети, факултети немају податке о броју студената који нису подигли документа, већ само о старим, активним студентима. Тако је у школску 2009/10. годину на Универзитету у Београду било 49.809 студената уписаних на студијске програме у складу с „болоњским принципима”, а 39.746 академаца који студирају по прописима важећим пре Закона о високом образовању из 2005. године, укључујући и апсолвенте.
Марко Стојановић који се дуго година бавио анализом образовања у Грађанским иницијативама, а сада у Западнобалканском центру, каже да је након увођења Болоње, Студентска унија Србије урадила једно од највећих истраживања на свим универзитетима и да су академци тада као кључни разлог за одуговлачење са студијама навели – тешку економску ситуацију, али и преобимно градиво.
Тада је утврђено да 15 одсто студената истовремено ради и студира, односно да већину власника индекса – издржавају родитељи. Од оних који раде и студирају, осам одсто је рекло да има пуно радно време, 12,3 одсто је признало да обавља сезонске послове, а 12 одсто ради редовно, али скраћено радно време.
– Проблем тзв вечитих студената је заправо питање ефикасности система високог образовања. Просечно трајање студија које је дуже од шест година је индикатор неефикасности система и аларм за хитну акцију. Истраживања студентске популације показују да је најчешћи узрок продуженог трајања студија код студената који завршавају студије као и узрок незавршавања студија код студената који испадају из система преобимно градиво и превелико оптерећење студената студијским програмом. Другим речима, кључни узрок неефикасности нашег високообразовног система је преобимно градиво и неприлагођен обим студијских обавеза, потребама и могућностима просечног студента – истиче Стојановић.
Пи-ар „Инфостуда” Татјана Видаковић подсећа на једно новије истраживање, из 2011. године, у којем је учествовало 1.235 студената три одсто њих признало да је дипломирало пет и више година након истека апсолвентског стажа, а шест одсто њих у року од три до четири године пошто су одслушали све испите.
Мартина Вукасовић из Центра за образовне политике и Исидора Јарић са Филозофског факултета у анализи ниске ефикасности студирања у Србији наводе да се студије често одуже због здравствених, психолошких, породичних разлога… Неки студенти су неозбиљни („може ми се”), неки лењи, постоји и феномен опуштања после тешке школске године или на крају студија, неки су се заљубили, други су имали смртни случај, један број њих је остао без финансијске подршке породице, па су били принуђени да се запосле.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου