Аустријски извођач радова уговорио изградњу „близанца” за
37, сада тражи 100, а „Путеви Србије” нуде 62 милиона евра
Ко ће да плати скупе грешке инвеститора
Грађани Србије још не знају колико их је коштао нови мост код Бешке, а
завршну реч ће по свему дати арбитражни суд.
Инвеститор „Путеви Србије” и извођач радова аустријска „Алпина” скоро годину дана не могу да се договоре око цене, јер градитељ не одустаје од тражених 100 милиона евра, колико је проценио да га је коштало премошћавање Дунава.
Зоран Дробњак, вршилац дужности генералног директора „Путева Србије” каже да ће мост код Бешке бити плаћен највише 62 милиона евра. Он процењује да ће проблем око цене са „Алпином” највероватније бити решен арбитражом, коју ће водити независан страни консултант.
– Мост је јефтино погођен и сада Алпина покушава да подигне цену. Иначе, већина извођача радова спусти цену да би добила посао и касније покушава то да промени – рекао је Дробњак за Танјуг истичући да су „Алпинини” захтеви за повећање цене неосновани.
„Путеви Србије” признају да је извођач радова имао додатне трошкове који су поскупели првобитно уговорену цену за изградњу моста 2006. године од 37 милиона евра. Почетком прошле године „Путеви Србије” и „Алпина” потписали су меморандум којим је усаглашено 42 од укупно 43 ставке у преговорима око цене, али је остало спорно продужење рока градње.
Дробњак не спори да према „Фидик” стандарду може да буде повећана цена радова када је то оправдано, али не онолико колико „Алпина” тражи. Проблем је према његовом мишљењу управо настао зато што је изградња уговорена на основу идејног, а не и главног пројекта, који је предвидео и додатне радове.
Уколико извођач радова није задовољан постигнутом ценом радова прва инстанца којој може да се жали је независни „Фидик” инжењер који износи свој став. Ако једна од страна у поступку није задовољна други учесник може покренути арбитражу.
Као аргумент за своју процену цене моста „Путеви Србије” наводе да су од самог старта као надзор биле ангажоване компаније „Скот Вилсонс” из Енглеске БЦОЕМ из Француске и „Хил” из САД. Оне су активно учествовале на реализацији комплетног пројекта, док су периодично пројекат контролисали консултанти Европске банке за обнову и развој.
У „Путевима Србије” истичу да би пример моста код Бешке требало да буде поука за Србију да више никада послове не уговора по процедури која подразумева и пројектовање и извођење радова, како цена не би нарасла два и по пута у односу на уговорену.
Са тим се слаже и градитељ мостова Љубивоје Костић, који је градио стари мост код Бешке. Он упозорава да је оваквој ситуацији допринело лоше уговарање посла. Према његовом мишљењу непредвиђени радови нису смели да се догоде, јер су градитељи испред себе имали модел постојећег моста „један на један”, што је реткост у свету.
Они су каже, требало само да прекопирају постојећи. Приче о изненадном клизишту и непредвиђеним радовима, по њему, не пију воду.
– „Алпина” је само искористила мањкавости и недоречености пројектне документације. Имала је искусније економисте, правнике и инжењере који умеју да их препознају и искористе их. Само је питање да ли је у овом случају надзорни орган верификовао додатне радове. Ако јесте нема те силе која може спречити инвеститора да их плати – упозорава Костић.
А колико су у једној компанији важни уговарачи пројекта он илуструје примером „Енергопројекта” у коме су некада читав један спрат заузимали само правници и економисти. Они су каже ловећи мањкавости уговора зарађивали много више на оловку него 100 радника који на градилишту бетонирају и дању и ноћу.
Грешка домаћих неимара
Тендер за изградњу новог моста код Бешке и обнову постојећег расписан је 2004. године. Иако је домаћи конзорцијум „Мостоградња”, „Гоша”, „Планум”, „Пим”, „Мин” и „Заваривач” понудио нижу цену радова и краће рокове одбијен је зато што нису дали прецизне податке о пословању.
Аргумент поражених неимара да је члан победничког конзорцијума немачки ДСД, поправљајући мост „Слобода” у Новом Саду пробио рок за годину дана и буџет за 10 милиона евра, нису утицала на банке да промене одлуку. Уговор је две године касније потписан са конзорцијумом аустријске „Алпине” и немачког ДСД-а.
Инвеститор „Путеви Србије” и извођач радова аустријска „Алпина” скоро годину дана не могу да се договоре око цене, јер градитељ не одустаје од тражених 100 милиона евра, колико је проценио да га је коштало премошћавање Дунава.
Зоран Дробњак, вршилац дужности генералног директора „Путева Србије” каже да ће мост код Бешке бити плаћен највише 62 милиона евра. Он процењује да ће проблем око цене са „Алпином” највероватније бити решен арбитражом, коју ће водити независан страни консултант.
– Мост је јефтино погођен и сада Алпина покушава да подигне цену. Иначе, већина извођача радова спусти цену да би добила посао и касније покушава то да промени – рекао је Дробњак за Танјуг истичући да су „Алпинини” захтеви за повећање цене неосновани.
„Путеви Србије” признају да је извођач радова имао додатне трошкове који су поскупели првобитно уговорену цену за изградњу моста 2006. године од 37 милиона евра. Почетком прошле године „Путеви Србије” и „Алпина” потписали су меморандум којим је усаглашено 42 од укупно 43 ставке у преговорима око цене, али је остало спорно продужење рока градње.
Дробњак не спори да према „Фидик” стандарду може да буде повећана цена радова када је то оправдано, али не онолико колико „Алпина” тражи. Проблем је према његовом мишљењу управо настао зато што је изградња уговорена на основу идејног, а не и главног пројекта, који је предвидео и додатне радове.
Уколико извођач радова није задовољан постигнутом ценом радова прва инстанца којој може да се жали је независни „Фидик” инжењер који износи свој став. Ако једна од страна у поступку није задовољна други учесник може покренути арбитражу.
Као аргумент за своју процену цене моста „Путеви Србије” наводе да су од самог старта као надзор биле ангажоване компаније „Скот Вилсонс” из Енглеске БЦОЕМ из Француске и „Хил” из САД. Оне су активно учествовале на реализацији комплетног пројекта, док су периодично пројекат контролисали консултанти Европске банке за обнову и развој.
У „Путевима Србије” истичу да би пример моста код Бешке требало да буде поука за Србију да више никада послове не уговора по процедури која подразумева и пројектовање и извођење радова, како цена не би нарасла два и по пута у односу на уговорену.
Са тим се слаже и градитељ мостова Љубивоје Костић, који је градио стари мост код Бешке. Он упозорава да је оваквој ситуацији допринело лоше уговарање посла. Према његовом мишљењу непредвиђени радови нису смели да се догоде, јер су градитељи испред себе имали модел постојећег моста „један на један”, што је реткост у свету.
Они су каже, требало само да прекопирају постојећи. Приче о изненадном клизишту и непредвиђеним радовима, по њему, не пију воду.
– „Алпина” је само искористила мањкавости и недоречености пројектне документације. Имала је искусније економисте, правнике и инжењере који умеју да их препознају и искористе их. Само је питање да ли је у овом случају надзорни орган верификовао додатне радове. Ако јесте нема те силе која може спречити инвеститора да их плати – упозорава Костић.
А колико су у једној компанији важни уговарачи пројекта он илуструје примером „Енергопројекта” у коме су некада читав један спрат заузимали само правници и економисти. Они су каже ловећи мањкавости уговора зарађивали много више на оловку него 100 радника који на градилишту бетонирају и дању и ноћу.
Грешка домаћих неимара
Тендер за изградњу новог моста код Бешке и обнову постојећег расписан је 2004. године. Иако је домаћи конзорцијум „Мостоградња”, „Гоша”, „Планум”, „Пим”, „Мин” и „Заваривач” понудио нижу цену радова и краће рокове одбијен је зато што нису дали прецизне податке о пословању.
Аргумент поражених неимара да је члан победничког конзорцијума немачки ДСД, поправљајући мост „Слобода” у Новом Саду пробио рок за годину дана и буџет за 10 милиона евра, нису утицала на банке да промене одлуку. Уговор је две године касније потписан са конзорцијумом аустријске „Алпине” и немачког ДСД-а.
објављено: 06/01/2013
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου