BEOGRAD - Svetska banka za ceo region u sledećoj godini prognozira blagi oporavak, a za Srbiju oporavak privrede od dva odsto, nakon isto tolikog pada ove godine.
Na mnogim sportskim takmičenjima Srbija se odlično pokazala u poređenju sa zemljama u regionu, ali je u ekonomiji pala u više disciplina - po inflaciji, broju nezaposlenih i privrednom rastu.
Možda zvuči čudno, ali onaj ko je ove godine najviše pao, iduće godine imaće najveći ekonomski rast. To upravo za Srbiju prognozira Svetska banka - oporavak privrede od dva procenta, nakon isto tolikog pada ove godine.
Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović kaže da je za razliku drugih zemalja u regonu učešće poljoprivrede u našoj ekonomiji dosta veliko.
"Ako znate da je poljoprivreda pala za oko 22 odsto u realnom smislu ove godine u odnosu na 2011, ukupna ekonomija se smanjila za dva odsto samo zbog tog jednog sektora".
Na pitanje kako je suša najviše pogodila nas kad su se sa njom suočile i zemlje regiona, Šestović odgovara da je vrsta poljoprivrednih proizvoda koji se proizvode u Srbiji takva da mnogo zavise od vremenskih uslova.
"Mi nažalost ne pokrivamo veliki deo teritorije tim kanalima za navonjavanje, tako da smo podložni tim velikim šokovima i sve zavisi od vremena", kaže Šestović.
I te vremenske neprilike lakše bismo podneli, upozoravaju domaći ekonomisti da se Srbija ranije izborila sa sopstvenom krizom.
Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta Srbije kaže da smo više smo trošili nego zarađivali.
"Nismo stvorili rezerve za dugotrajniju krizu i to je ono što nam se obilo o glavu", naglašava Vučković.
A gde je Srbija u regionu? Imamo najvišu inflaciju, a sem nas samo Makedonci imaju veći broj nezaposlenih i neznatno niže zarade.
Hrvatska, prema oceni ekonomista, iako i sama ima problem sa javnom potrošnjom, u boljem je položaju zbog turističke sezone i toga što je na pragu Evropske Unije.
Damir Novotni, analitičar iz Hrvatske kaže da se oseća optimizam, da svi građani i kompanije očekuju, nadaju se novom poletu koji će ulazak u Evropsku uniju doneti. "Radi se o vrlo ozbiljnom paketu finansijske pomoći, radi se o tri milijarde evra", kaže Novotni.
Bez obzira na status u u Briselu, sve zemlje regiona u idućoj godini čekaju dva identična izazova - hoće li se nastaviti rast cena hrane i ima li kraja rastu broja nezaposlenih. To su uslovi ekonomskog oporavka svake zemlje pojedinačno
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου